KONFLIKTIMA, ALI I PREGOVORIMA NEMA KRAJA

Slovenacko - hrvatski privredni odnosi

Neposredno pre osamostaljenja Slovenije i Hrvatske odnosi izmedju dve zemlje bili su veoma dobri i kooperativni.Tako je bilo i odmah posle progla- senja samostalnosti i medjunarodnog priznanja obe drzave.Na zalost to nije tra- jalo dugo i doslo je do raznih problema,gde je sigurno najveci usaglasavanje granicnih pitanja,gde se u velikoj meri uplela politika,pa sve do privrednih problema,koji su znatno uticali na medjudrzavne netrpeljivosti.Uprkos svemu,obe strane ipak nastoje da prevazidju sadasnje prepreke i da dogovorima dodju do resenja.

Pre raspada SFRJ Hrvatska je bila glavni slovenacki trgovinski partner, iako Slovenija nije imala bas veliku koncentraciju vanjskih privrednih odnosa. Rat i uopste nestabilnost na bivsim jugoslovenskim prostorima uticali su na vese od 80 postotni pad slovenacke privredne razmene sa drzavama na teritoriji bivse Jugoslavije.Iako mnogo manje, ali prosle godine privredna razmena sa Hr- vatskom svela se je na samo 11%,cime je susednja drzava sa prvog mesta kao ne- kad najvaznijeg trgovinskog partnera pala na trece mesto,iza Nemacke i Itali- je.Stanje na tom planu pogorsava se i dalje.Robna razmena pada i dalje.Za prva cetiri meseca ove godine slovenacka su preduzeca izvezla u Hrvatsku za 188 mi- lijona dolara robe,sto je za 22 odsto manje nego u istom periodu prosle godine. A iz Hrvatske Slovenija je uvezla robu u vrednosti 164 milijona dolara sto je cak za trecinu manje od prosle godine.

Po podacima Privredne komore Slovenije, slovenacka preduzeca su u 1993. godini izvezla u Hrvatsku najvise mineralnih goriva i ulja,reaktora, kazana i masina, papira i kartona, farmaceutskih proizvoda, elektrickih masina i opre- me,drumskih vozila i delova i slicno. A uvozili su presvega mineralna djubriva, elekticke masine, farmaceutske proizvode, plastiku, drvo i drvene proizvode. U Hrvatsku su najvise izvozili i jos uvek izvoze OMV - Istra Koper, Nuklearna elektrana Krsko, Krka, Lek, Sava Kranj, Gorenje i mnogi drugi, dok su najveci uvoznici hrvatske robe Nafta Lendava, OMV - Istra Koper, Kemofarmacija,Salus, Revoz...

Uzroka za takvo stanje je sigurno vise. Kao sto rekosmo, jedan (i to ne nebitan) je politicki.Hrvatska je uvela kontingente,koji sprecavaju slove- nackim firmama da prodaju u susednjoj Hrvatskoj. Na uvoz embalaze iz plastike Hrvati su pored 20 postotnih carina uveli i 35% ekoloski porez, koji je za hr- vatska preduzeca upola manji.Uveli su i posebne uvozne dadzbine , a nereseni su i vlasnisko-pravni odnosi izmedju dve drzave.Letos su se zbog svih tih ne- sredjenih stvari zalila slovenackoj privrednoj komori mnoga slovenacka preduze- ca.Tvornica lekova i kozmetike Krka iz Novog mesta upozorava na povecanje ca- rina na uvoz farmaceutskih proizvoda sa 10 na 17 odsto.Iz iste branse Ilirija Vedrog smatra da su u Hrvatskoj preterali sa formalnostima oko utvrdjivanja porekla roba,dok Belinka smatra da su hrvatske carine,pogotovo na robe siroke potrosnje suvise visoke, a ne zadovoljava ih ni platezna sposobnost hrvatskih partnera.Zbog dugova zali se i KLI iz Logateca,kome hrvatske firma duguju 275 hiljada svajcarskih franaka josiz davne 1989.godine i 28 hiljada dolara iz 1991.godine.

Takvih slucajeva ima na desetine ako ne cak na stotine. Ali tu ne tre- ba zaboraviti razlikeizmedju dve susede.Za Sloveniju se zna da je bila u bivsoj Jugoslaviji najrazvijenija republika.Zna se i to da se je jedina brzo i bez vecih posledica izvukla iz balkanskog rata.Gubitkom jugoslovenskog trzista je ipak pretpela bitno manju stetu,nego sto se ocekivalo tako u drugim bivsim ju- goslovenskim republikama kako i u Sloveniji samoj.Uprkos tome, slovenacki priv- rednici i politicari govore o privrednoj krizi.Problemi pada produktivnosti, jos mnogo veci problem naglo uvecanog broja nezaposlenih ..., sve to nije sp- recilo Sloveniju da je nasla nova trzista. Prosto je neverovatno da po podaci- ma Svetske banke,Slovenija zaseda odlicno 21.mesto po izvozu na stanovnika.To je za sest puta vise od Grcke i ,na primer, cetiri puta vise od Spanije!

Hrvatska je ,naravno, u potpuno drugacijem polozaju.Zbog situacije, u kojoj se nalazi,Hrvatsku jos uvek vodi logika ratne ekonomije,a dosta su kri- ve i tamosnje vlasti. Profesor dr.Branko Horvat je pre nekoliko meseci u beo- gradskom casopisu Borba izmedju ostalog izjavio: " U februaru ove godine Svet- ska banka je objavila jednu studiju o ekonomskom razvoju istocnoevropskih ze- malja, za protekle 4 godine, sto otprilike koincidira sa vlascu HDZ u Hrvats- koj.Iz podataka se jasno vidi da je rezim potpuno uspeo da upropasti hrvatsku privredu koja se ubraja medju tri najgore od 25 posmatranih...". Hrvatska je u mnogo gorem polozaju od Slovenije i na medjunarodnom polju.Dok je Slovenija vec primljena u clanstvo vecine evropskih i svetskih finansijskih organizaci- ja i (ako joj to ne spreci Italija)ima velike sanse i za pridruzeno clanstvo u Evropskoj uniji, EU je Hrvatsku izbacila iz svih svojih programa, a nije joj uspelo sklopiti ni ugovor sa Medjunarodnim monetarnim fondom,ciji je Slovenija clan vec duze vremena.

Dok se ta razlika u Sloveniji na pocetku jos uvazavala, a kasnije tole- risala,sada slovenacka privreda, pa i vlasti, nemaju vise toliko razumevanja. Naime, uz sve vece zatvaranje hrvatske privrede prema Sloveniji,u "dezeli" jos uvek vazi liberalizovan uvoz hrvatske robe i tako se slovenacke firme ose- caju u neravnopravnom polozaju, sto de facto i jesu.

Slovenija do duse jos uvek ima visak u robnoj razmeni sa "lijepom na- som", ali kada ce stici izracuni letneje sezone, za vreme koje je vecina Slove- naca letovala upravo u Hrvatskoj i tamo ostavila znatne sume deviza, lako mo- ze da se desi da ce biti Slovenija na steti.

Gledajuci iz hrvatske perspektive, stvar izgleda drugacije.U ostrim, napornim, ali ipak i vise manje redovnim pregovorima obe strane,pored granice u Piranskom zaljevu i u Istri, glavna dva problema su pitanja dugova Ljubljan- ske banke hrvatskim stedisama i pitanje nuklearke Krsko.Na ta dva pitanja oste- ceni se osecaju Hrvati.Ljubljanska banka duguje hrvatskim stedisima oko 800 milijona nemackih maraka. Taj problem obe strane resavaju maltene od osamostal- jenja dalje.Mnogo problema je bilo pre svega zbog slovenackog ustavnog zakona, koji je bio usvojen prilikom osamostaljenja Slovenije, i koji je u stvari spre- cavao Sloveniji da sredi to pitanje.Novi ustavni zakon ukljucuje obaveze naj- vece slovenackebanke prema hrvatskim stedisima.Stari zakon nije omogucavao ga- rancije za depozite van slovenackih granica,dok novi zakon, kojeg je slovenacki parlament usvojio leti, daje mogucnost da dodje vec pre pregovora o sukcesiji do bilateralnih dogovora.Slovenacki ministar finansija Mitja Gaspari je u in- tervjuu ljubljanskom Delu izjavio kako ce u slucaju nastavka pregovora sa hr- vatskom stranom pitanje dugova LB sigurno povoljno resiti u korist onih hrvat- skih stedisa koje svoje uloge nisu preneli na hrvatsku drzavu, a ujedno ce re- siti i pitanje potrazivanja,koje ima LB do svoje zagrebacke filiale odnosno do najemnika njenih kredita.Ali, sva obecanja ,koja dolaze stvarno kasno, ne mo- gu da ubede ostecene stedise.Hrvatska stampa je naime ispolitizirala i to pi- tanje, pa ljudi nikome vise ne veruju. Sto, ruku na srce, na ovim balkanskim prostorima, nije ni cudno.Tako su objektivno ostecene stedise dosle u Ljublja- nu. Opet po balkanskoj metodi : resavati probleme na ulici. A sa druge strane, ljubljanska policija se ponasala kao da se radi o opasnim teroristima,iako se ispred Ljubljanske banke nasla sacica ojadjenih ljudi.Epilog:po vec isprobanom receptu, ulica ne resava nista, pa ni ovoga puta.Ostala su samo obecanja.

Mnogo nejasnoca i zbog toga i sporo resavanje pojavljuje se oko nukle- arne elektrane Krsko.Naime, izvrsna veca tadasnjih socialistickih republika Slovenije i Hrvatske krajem novembra 1970.godine podpisala su sporazum o grad- nji NE Krsko, u kome su se obavezali dace struju iz NEK koristiti pola-pola. I to je bilo vise manje sve. Podizanje NEK pocelo je u posve neregularnim okol- nostima, tako u privrednom, kao i u gradbeno tehnickom pogledu.Cetiri godine kasnije slovenacki i hrvatski investitori potpisali su ugovor o udruzivanju sredstava za zajednicku izgradnju i koristenje NEK, 1982.godine bio je podpi- sani aneks na taj ugovor, ali nikome nije palo na pamet da se seti utvrditi nacin finansiranja eventualnog zatvaranja nuklerake.Propust je i u tome sto nastankom dve nove drzave ugovor iz 1970.godine nije prerastao u medjudrzavni ugovor.Tako sada dolazi do mnogih otvorenih pitanja.Bitno je pitanje para.Dok Hrvati tvrde da je polovina NEK hrvatske, slovenacka strana naglasava da treba utvrditi pravo stanje bilansa, a jos posebno placene delove potrazivanja obe drzave.Posto je Slovenija platila i deo hrvatskih obaveza, u Ljubljani tvrde, kako bi morala NEK biti 70 % u slovenackim rukama.To je samo deo mnogih otvo- renih pitanja u vezi sa nuklearkom,koja ce se isto tako morati resavati prego- vorima jos duze vremena.

Donekle su svi ti sporovi i neslaganja razumljivi.Kada se jednom ras- padne zemlja,koja je bila podizana tako da ostane jedinstvena, dolazi do og- romnih i brojnih problema.Ali, sa druge strane,nema nikavih razloga da se nova otvorena pitanja "resavaju" netolerancijom i nezdravim takmicenjem "ko ce ko- ga",pri cemu obe strane u pojedinim slucajevima nerealno uzdizu svoje zasluge, a smanjuju vaznost nastojanja i uspeha druge strane.U slovenacko-hrvatskim od- nosima nije bitno toliko ko je zasluzniji,nego to,kako ce dve susednje drzave sto bezbolnije resiti goruca pitanja,jer i jednu i drugu tiste i mnogi drugi problemi,koji su mozda sudbonosniji od spomenutih.

Janja Klasinc,AIM