PRVI MASOVNI NAPAD NATO AVIJACIJE

Mlaznjaci nose poruke Marticu

AIM, Beograd, 21.11.94. Sadrzaj: Napad na aerodrom u Udbini prva je masovna upotreba NATO avijacije u konfliktu u bivsoj Jugoslaviji. Izbegnute velike zrtve i razaranja civilnih objekata. Neposredni vojni efekti manje znacajni op poruke upucene Srbima. Reakcija krajiskih srba mlaka, a Beograd cuti.

Jucerasnji napad aviona NATO pakta na aerodrom snaga krajiskih Srba u Udbini imace dalekosezne posledice na ratna zbivanja u bivsoj Jugoslaviji. Pre svega, rec je o do sada najmasovnijem udaru vazdusnih snaga Atlantskog saveza u kome je ucestvovalo cak 39 aviona. Sa tog stanovista on se ne moze ni uporediti sa dosadasnjih pet vazdusnih akcija.

Borbena avijacija prvi put je upotrebljena 28. februara ove godine kada su dva americka lovca iznad Banjaluke oborila cetiri srpska aviona. 10. aprila su, ponovo dva americka lovca, napala srpske polozaje oko Gorazda, a dan kasnije akcija na tom podrucju je obnovljena.

Grupa saveznickih lovaca je 5. avgusta tukla srpske polozaje oko Sarajeva, a 22. septembra tri aviona NATO su kod Sarajeva unistila jedan prazan srpski tenk.

Sve ove akcije usledile su nakon neposrednog upozorenja srpskoj strani (kojim je prakticno najavljen trenutak napada), dok je jucerasnji nalet citave flote realizovan gotovo dva dana nakon sto je upozoreno na ponovne aktivnosti srpske avijacije iz Krajine protiv snaga vlade u Sarajevu na podrucju Bihaca. Vojni komandanti NATO i Unprofor-a su, dakle, sami izabrali najpogodniji trenutak, a "kaznjavanje" je usledilo retroaktivno, a ne kao trenutan odgovor na akciju srpske avijacije.

Specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Jasusi Akasi, objasnio je da je rec o nameri da se onesposobi aerodrom u Udbini, kako bi se na taj nacin sprecile eventualne nove akcije srpske avijacije na Bihac. Rec je, dakle, o nekoj vrsti preventive, a ne iskljucivo o reagovanju na potez srpske strane.

Sve to se, naravno, uklapa u ranije postignut dogovor izmedju UN i NATO o promeni taktike pri upotrebi vazdusnih snaga koja podrazumeva sira ovlascenja za oficire UN i Atlantskog saveza koji donose odluke. Masovnoscu jucerasnje vojne akcije htelo se, svakako, izmedju ostalog, pokazati da je postignut cvrst dogovor od koga nece biti odstupanja.

Sa vojnog stanovista moglo je da postoji nekoliko razloga zbog kojih je izabran upravo aerodrom u Udbini. Pre svega, rec je o cilju koji je relativno lako gadjati i koji nije neposredno uz civilna naselja. Situacija je potpuno "cista" i nije postojala nikakva mogucnost da budu pogodjeni ciljevi strane koja nije izlozena pretnji vazdusnih udara, buduci da je linija fronta veoma daleko. Samo po sebi, aerodrom i objekti na njemu su takozvane nepokretne mete koje je relativno lako pogoditi. Kad je vreme lepo, kao sto je bilo juce, uslovi za napad su donekle slicni onima koji su vladali u Iraku.

Vojnicki gledano, Bihacu i vladinim snagama koje brane podrucje zapadne Bosne, mnogo veca opasnost preti od sprskih snaga i snaga otcepljenog muslimanskog lidera Fikreta Abdica na terenu, nego od avijacije iz Krajine. Na to podrucje dovucena je artiljerija, a primecen je i veliki broj tenkova. Snage su tu, medjutim, veoma blizu jedne drugima, a teren relativno nepovoljan. Linija fronta prolazi i kroz sama civilna naselja, pa je opasnost od promasaja, udara na trupe koje nisu "na nisanu" i na civile daleko veca.

Takav pristup urodio je plodom. U napadu, naime, nije bilo poginulih iako je tokom jucerasnjeg dana iz srpskih izvora javljano o zrtvama i medju civilima i o bombardovanju okolnih sela. Prema podacima do kojih se moglo doci u ponedeljak uvece, ranjeno je sest ljudi, verovatno vojnika na aerodromu i osoblja koje ga opsluzuje. Izvesno je da je pogodjena pista i aerodromski objekti, a verovatno su unistene i neke od protivaionskih baterija i lansirnih rampi za protivavionske rakete. NATO je, ocigledno, hteo maksimum efekata uz minimum zrtava.

Srpska strana je, ocigledno, bila potpuno iznenadjena buduci da napad nije dosao kao trenutni odgovor na aktivnosti njene avijacije. Ima indicija da je iznenadjenje bilo toliko da Srbi nisu uspeli da aktiviraju ni protivvazdusnu odbranu i otvore vatru na avione.

Vojni efekti ovog napada su prilicno diskutabilni, buduci da uloga avijacije u borbama oko Bihaca ionako nije bila velika i da prestanak letova, za koje Srbi tvrde da ih nikada nije ni bilo, nece bitnije izmeniti stvarno stanje na frontu oko Bihaca. Napadi ce se, ukoliko to Srbi odluce, moci nastaviti nesmanjenom zestinom. Zato se pre moze govoriti o "gromoglasnoj najavi" NATO pakta da odlucnije intervenise u sukobu, ne prezajuci ni od retroaktivnih akcija.

S obzirom na razmere napada, reakcija krajiskih Srba mogla bi se opisati kao krajnje suzdrzana. Potpuno su izostale pretnje odmazdom i gorljivi pozivi na odbranu srpstva, a lider krajiskih Srba Milan Martic, u prvoj izjavi, datoj nekoliko sati nakon napada, naglasio je da Unprofor "nista nije kriv" i zalozio se za potpunu bezbednost mirovnih snaga stacioniranih na podrucju pod kontrolom srpskih snaga. On je rekao da je napad "vandalski cin" i da se medjunarodna zajednica stavila na stranu Hrvatske, sto je i do sada, u mnogo manje kriticnim momentima, rutinski ponavljao.

Indikativno je, takodje, da Knin nije nasao za shodno da se u prvom reagovanju odredi prema nastavku pregovora sa Zagrebom. Bilo je, naime, logicno ocekivati da jedan od prvih poteza bude upravo odluka o povlacenju iz tih pregovora. Moguce je da ce odluka o povlacenju uslediti u narednih nekoliko dana, ali cinjenica da se sa njom okleva, upucuje na izrazitu suzdrzanost Knina i zelju da se, ako je moguce, iz celog slucaja izadje bez vecih politickih potresa.

U Beogradu je vladalo potpuno cutanje. Drzavna televizija u popodnevnim emisijama, nekoliko sati nakon napada, nije cak ni izvestila o tom dogadjaju, a jugoslovenski i srpski funkcioneri nisu se oglasili do veceri. Istrcao se jedino predsednik spoljnopolitickog odbora jugoslovenskog parlamenta Borisav Jovic, koji je iz Pekinga, gde boravi u poseti, porucio da je rec o "vandalskom cinu" i optuzio inspiratore akcije da planiraju prosirenje sukoba. Peking je daleko, pa Jovicev stav ne treba obavezno uzimati kao stav Beograda. Jedino zvanicno reagovanje bilo je u ponedeljak uvece emitovano saopstenje savezne vlade koje je takodje mlako intonirano i ima gotovo rutinski karakter.

Sigurno nije bez znacaja ni cinjenica da je vec za sredu u Beogradu najavljen sastanak Slobodana Milosevica, Jasusija Akasija i Milana Martica. Ostaje da se vidi kako ce na ovog poslednjeg delovati argument u vidu 39 mlaznih lovaca u punom borbenom naletu.

Dragan Janjic