KRIMINALCE NEMA KO DA OSUDI

size: Desetomesecni Izvestaj pristinskog Odbora za zastitu ljudskih prava i sloboda, prenet u kosovkim sredstvima informisanja, ali i u drugim, domacim npr: agencija BETA i svetskim agencijama, a dostavljen je i medjunarodnim asocijacijama koje se bave ovim problemom, izazvalo je veliko interesovanje, ali i veliko uznemirenje. Po ovom Izvestaju, u odnosu na prethodnu godinu povecan je broj onih (odnosi se na gradjane albanske nacionalnosti) koji su od strane ovdasnjih policijskih organa i neidentifikovanih "momaka u trenerkama" bili fizicki napadani, torturisani, muceni, hapseni, osudjivani. U ovom Odboru o svakom slucaju postoji podeblja dokumentacija, ukljucujuci i fotografije kao dokazni materijal, pa cak i nalaze lekara. Za deset meseci, iz vatrenog oruzja ubijeno je 10 Albanaca, ranjeno je 11 lica, arbitrarno je uhapseno 2 503 osobe, zbog politickih ubedjenja osudjeno je 87 lica, fizicki je torturisana 1 721 osoba, medju kojima 10 -toro dece i 12 zena, a troje je umrlo od posledica policijske torture... Uz ovaj izvestaj, pomenuti su i "spektakularni " slucajevi policijskih akcija, koje su preko malih ekrana mogli da vide gradjani Jugoslavije. Ovaj Odbor za zastitu ljudskih prava na cijem je celu Adem Demaci, koji je kao politicki zatvorenik proveo skoro 28 godina u zatvoru, optuzen da je bio jedan od organizatora demonstracija iz 1968.godine u kontaktu je sa inostranim asocijacijama ovakvog tipa, ali i sa onima koje deluju na teritoriji ex Jugoslavije. Oni koji su imali prilike da dodju na Kosovo mogli su da se uvere u cinjenicno stanje u ovom regionu, kada je u pitanju postovanje, odnosno ugrozavanje ljudskih prava i sloboda. --

"Izvestaji Odbora za zastitu ljudskih prava i sloboda i

specijalnog izaslanika OUN Tadeusa Mazovjeckog, ocito svedoce da represija i gazenje ljudskih prava na Kosovu cine osnovnu konstantu srpske politike i vladavine na Kosovu", izjavio je pre neki dan potpredsednik Demokratskog saveza Kosova dr. Fehmi Agani, osvrnuvsi se na desetomesecni Izvestaj Odbora za zastitu ljudskih prava sa sedistem u Pristini, koji nosi naslov "O represiji Organa unutrasnjih poslova i drugih organa Srbije na Kosovu". Elaborirajuci ovaj visegodisnji problem Agani je dodao da su "osvedocena hronika ubijenih, ranjenih, torturisanih, privodjenih, politickih osudjenika, na hiljade pretresenih porodica i hiljade pozvanih na tzv. informativne razgovore, najteza optuzba protiv srpske vladavine i srpskih pretenzija na Kosovu". Prelistavajuci dokumentaciju i izvestaje ovog Odbora, koja je vrlo pedantna, jer pored osnovnih podataka o ugrozenom licu poseduje i filmsku dokumentaciju, uocljiv je stalni rast broja osoba koje su manje vise stradale. Ovakav nacin pokazivanja vlasti, produbljuje jos vise vec postojeci razdor izmedju Srba i
Albanaca. Oni danas zive odvojeno; prvi, kako se to na ovim prostorima najcesce komentarise kao "privilegovana manjina, koja uz pomoc policije i vojske, upravlja i vlada na Kosovu", dok su drugi, iako cine vecinu stanovnistva, izlozeni "najtezim oblicima represije i totalnoj marginalizaciji" u svakodnevnom drustvenom i privrednom zivotu. Kao glavnog krivaca za ovakvo stanje, kosovski Albanci iskljucivo optuzuju aktuelni rezim u Srbiji, za koji kazu da svojim mnogobrojnim postupcima cini da posto poto promeni etnicku strukturu stanovnistva na Kosovu. Ovdasnji lokalni srpski politicari, ali i oni u Beogradu ne kriju niti preko svojih javnih istupanja ali i konkretnim koracima (npr.izgradnja tzv. izbeglickih naselja) da im je upravo to cilj. Pre izvesnog vremena, americki kongresmen Eliot Engel je izjavio: "Po mom misljenju, Srbija bi preferirala etnicko ciscenje na Kosovu, proterujuci milion Albanca sa Kosova u Albaniju i Makedoniju". Ali, dosadasnje iskustvo je pokazalo, da bi to moglo da se postigne jedino otvorenim ratom i masakrima, sto bi impliciranu Srbiju zbog rata u delovima bivse Jugoslavije dovelo u jos tezu poziciju. S druge strane, Albanci, svojim nonviolentnim drzanjem, ne daju mogucnost rezimu da se direktno konfrontira sa njima. Zato rezim, primenjujuci razne oblike i metode za provokaciju incidenata, pred sopstvenom i inostranom javnoscu stvara alibi za represiju na ovim prostorima. Na Kosovu se danas gazi svako gradjansko pravo i slobode stanovnika albanske nacionalnosti o cemu ppostoje dokazi u mnogim medjunarodnim institucijama koje prate ovu oblast, a svojevremeno se u cinjenicno stanje u ovom regionu uverila i organizacija Fond za humanitarno pravo sa sedistem u Beogradu. Desetomesecni izvestaj pristinskog Odbora za zastitu ljudskih prava sadrzi i podatke - da je od 1. januara do 31. oktobra ove godine, na Kosovu ubijeno 10 lica od vatrenog oruzja, dok je od posledica policijske torture umrlo troje. Samo u toku jednog dana (27.7.1994) ubijeno je 4 Albanca, medju kojima i jedno sestogodisnje dete. U istiom periodu je ranjeno 11 lica dok je fizicki toruturisano 1.721 lice, medju kojima je bilo i desetoro dece i dvanaest zena. Arbitrarno je uhapseno 2.503 lica, od kojih troje dece i sedmoro zena, dok je zbog licnih politickih ubedjenja osudjeno 87 lica. Pretreseno je 3.216 porodica i u tim slucajevima je privedeno 44 taoca, medju kojima je bilo i cetvoro dece, dok je na tzv. informativne razgovore pozvano 2.467 lica. Oko 680 mladih Albanaca je trazeno da se prijave za regrutaciju, dok se samo u toku avgusta meseca desetoro njih naslo pred vojnim sudom u Nisu. Pravo na putovanja je uskraceno za 115 gradjana, uglavnom zbog njihove posete Albaniji, bez vize odgovarajucih organa. U uporedjenja sa istim periodom prosle godine ove cifre, pokazuju stalni porast iako mnogi, zastraseni zbog moguceg "policijskog tretmana", nemaju hrabrosti da pristinskom Odboru prijave svoje slucajeve. Ubistva Albanaca se vrse pod veoma cudnim izgovorima, a najcesce se dogadjaju u progranicnim zonama sa Albanijom i Makedonijom. Narocito, je granica sa Albanijom koriscena za incidenate sa smrtnim posledicama, gde su zrtve redovno Albanci, pa se ova granica medju samim Albancima naziva "berlinski - albanski zid". Ubistava je bilo i daleko od porgranicnih zona. Najtezi slucaj je nedavno ubistvo sestogodisnjeg deteta Fidana Brestovcia na regionalnom putu Rahovica-Urosevac, ubistvo koje se dogodilo "slucajno" iz zasede. Daleko najspektakularnija policijska akcija, koja je imala veliki odjek, bilo je ubistvo Hasana Ramadanija, u selu Sajkovac kod Podujeva. U njegovoj likvidaciji je ucestvovalo oko 300 policajaca pod punim naoruzanjem, dok je ceo tok scenarija pratila TV Beograd, pompozno uzdizuci "hrabrost" policajaca. Situaciju na ovim prostorima umnogome otezava i tzv. akcija prikupljanja oruzja, koja predstavlja poseban oblik brutalnog uplitanja i ugrozavanja porodicnog integriteta. U toku pretresa, u najvecem broju slucajeva, porodice su bile izlozene neljudskim maltretiranjima i torturama. Albanci su i 50-tih godina imali gorko iskustvo sa takvim akcijama, projektovanim od strane tadasnje UDB-e ali, u brutalnosti, istoimena akcija koja se vodi danas na Kosovu je premasila tadasnju. Zato Albanci cesto kazu da je "Rankovic bio amater". Pozivi na informativne razgovore su cesti i obicno se pozvanik i "fizicki tretira". Fizickim tretmanom se "podrazumeva" primenjivanje svih oblika fizickog nasilja, pocev od "normalnih" batina pesnicama i nogama, pendrecima, drvenim pendrecima, pa sve do elektrinog pendreka (elektrosoka). Takvim torturama su izlozeni svi oni koji prolaze kroz ruke policije, narocito politicki zatvorenici. Advokati o svojim klijentima, politickim zatvorenicima i onim tek optuzenim iznose stravicna svedocenja o torturama koje se primenjuju tokom istraznog postupka. U dokumentaciji Odbora za zastitu ljudskih prava i sloboda i albanskih politickih partija se mogu naci i lekarski nalazi - da su torturisani "pretuceni po svim delovima tela" , da je koriscen "elektrosok na genitalnim organima" , da su "po telu gasene cigarete", da su ustanovljene "karbonizovane rane"...

Rezim primenjuje i druge nacine kao sto je npr. "pod sticanje medjuverske mrznje", izjavio je nedavno dr. Ibrahim Rugova, govoreci o dva slucaja eklatantnog fizickog nasilja. Arian Curri iz Decana je doziveo stres kada su mu policajci nozem na grudima urezali krst. Istu sudbinu je imao i Fidaim Mazreku, na putu Pec-Vitomirica. U zadnje vreme su u modi i taoci, i to se dogadja obicno kada glava porodice nije kod kuce ili ako nije kod kuce onaj koga traze, policija za taoca privodi nekog iz porodice da bi tako uslovio dolazak pozvanog u zgradu policije. Sudbinu taoca imali su i neki seljani iz sela Cabra, tokom zaplenjivanja imovine i zemljoradnickih sredstava, jer nisu bili u mogucnosti da isplate poreske obaveze. Kosovskoj javnosti je poznato i "kidnapovanje na ulici , kuci ili radnom mestu", i torturisanje u neidentifikovanim objektima. Sve ovo sto se naslo u pomenutom Izvestaju pristinskog Odbora i jos mnogi, drugi oblici policijskiog delovanja na Kosovu unosi ozbiljno uznemirenje. Kada se svemu tome doda i tesko stanje u kosovskom obrazovanju i privodjenja i hapsenja prosvetnih radnika, kao i katastrofalno stanje u zdravstvu i ekonomiji, moze se imati i realna slika stanja na Kosovu. Mozda je Kosovo jedino mesto u Evropi koje podseca na srednji vek, gde svi oni koji misle drugacije bivaju proglasavani za heretike te im "zato treba suditi". Ovo ilustruje slucaj Uksina Hotija, univerzitetskog profesora i predsednika Partije Nacionalnog Jedinstva, koji je zbog politicke deklaracije u dzepu osudjen na pet godina zatvora. U zavrsnici ovog sudjenja Mr. Uksin Hoti se obratio Sudskom vecu recima: "Vi ste osudili slobodno misljenje". To se uglavnom odnosi i na druga politicka sudjenja na Kosova. Sudjenja teku po ustaljenoj semi. Sudije i tuzitelji su uvek Srbi, optuzeni su Albanci, a optuzba stereotipna: "Ugrozavanje teritorialnog integriteta Jugoslavije, clan 136 u vezi clana 116 KZJ"... S druge strane, za sistematsko gazenje prava Albanaca, niko ne odgovara. Naprotiv, lokalne srpske vlasti ponavljaju istu recenicu , da "na Kosovu Albanci imaju sva prava, ali ne zele da ih koriste". Nedavno je podignuta optuzba protiv podujevcanina Ganimeta Podvorice za " ubistvo policajaca u Glogovcu". Iako je policijski inspektor Dragan Mladenovic javno izjavio da je policajce u Glogovcu ubila srpska policija, lider SPO-a Vuk Draskovic je za to optuzio Seseljeve radikale, dok je i ekstremni Seselj na neki nacin odbacio mogucnost da su Albanci pocinili ovaj masakr, rezimu je bilo dovoljno da zbog pronadjene puske u kuci optuzenog, Ganimeta Podvoricu strpa iza resetaka... I sve dok za ubice Albanaca nema zakona, a kriminalce nema ko da osudi, trajace i ovako bezizlazna situacija na Kosovu.

Besim ABAZI AIM Pristina