OBOJEN U CRNO

Turbo - zivot u zemlji Srbiji

,AIM, Beograd, 18.11.94.

Cetvorogodisnje dete na ulici pevusi refren "Gori more, tope se planine". Sa izrazom predavanja i ekstaze na licu, petnaestogodisnjaci u sportskoj hali zajedno sa Cecom Velickovic, izabranicom Arkanovog srca, uzdisu kad im pesmom potvrdi da "jos spava po navici" u njegovoj majici. Narodnjak Keba, bez kompleksa, "prepeva" u cirilicu Dzegerovu pesmu "Obojeno u crno." U diskoteci, u Sportskom centru u Mladenovcu, postoje zabavnjacki, neposeceni dani, i dani kada se slusa folk. Izracunato je da se na "dan folka" potrosnja alkohola utrostruci. U sportskoj hali istog centra koja prima 1.800 ljudi, Ceca Velickovic dovede 3.700 klinaca u transu.

"Dacu, dacu, dacu, nego sta cu" - hit je sa kojim stasavaju danas gimnazijalci, a pevuse ga studenti.

Seljanke i helanke

Kada ministarka srpske kulture, Nada Popovic Perisic, najavi borbu protiv kica i sunda, a to se poklopi sa ublazavanjem sankcija u kulturi, neupuceni odahnu verujuci da je turbo-folk ( taj nesrecni miks tursko-iransko- grckih plagijata) nastao slucajno, kao razumljivo bekstvo ljudi iz ratne i siromasne stvarnosti. Da je potrebna tek cvrsta politicka odluka pa da se vratimo Bijelom dugmetu. Pokusaj je unapred osudjen na propast, jer je put turbo folka poplocan devizama, a srpska politika mu je udarila trasu.

Sve je pocelo sa ratom i sa pesmom "Slobodane, nase rosno cvece". Usledile su "kultne pesme" svekolikog srpstva koje su opevale Aliju, alijas "baliju". U Knez Mihajlovoj vijorile su se crne zastave na "cetnickim standovima" sa kasetama. U spotovima su se sepurili mracni momci u maskirnim odelima, naslonjeni na puscane cevi. I pevali: "Mi smo Srbi Supermeni / sami protiv sveta / mi smo Srbi Supermeni / nasa je sva planeta". Ili: "Svak' se cese gde ga svrbi / ne daju se braca Srbi." Uz osvrt na Titovo vreme: "Dosta je bilo onoga Joze / umro je, hvala ti boze."

U modu, i u sluzbu politike, ulaze velikosrpske pevacice sa zlatnim krstom na bujnim grudima, koje pevaju iranske i turske melose. Dzej i Ceca Velickovic uveseljavaju simpatizere Stranke srpskog jedinstva u predizbornoj kampanji. Legenda narodne muzike, Lepa Lukic, takodje se uclanjuje kod Arkana.

Onda su se "nasi momci" vratili sa fronta dubokih dzepova, sliceci jedan drugom kao jaje jajetu. Nastala je nova ratno - profiterska klasa i sa sobom donela poseban stil zivota, skupocena kola, brzo trosenje lako zaradjenog novca, duga nocna bdenja u preskupim lokalima. Ponudila je mladima iluziju da se moze ziveti lako i slatko, uz sverc i krvave case, harmoniku i gusle.

Na brodu "Triton" diskoteka "Folko" nudi glamuroznost na narodski nacin. Pravi sajam "holivudskih" prizora, za svakim stolom se ispija viski. Na momcima " uniforme" - "versaci" odela. Racuni dostizu stotine maraka. Separe se placa oko 180 maraka. Tamo se odlazi u ponoc da se djuska uz pesme Cece, Dzeja, Zeljka i Ivana. I kao sto se nekad u kafani pevacici gurao novac u dekolte, za zivu pesmu, sada se "didzeju" daju devize da se naruci silikonski glas sa trake - "samo za drustvo u cosku"

Postajuci deo establismenta, u simbiozi sa partijom na vlasti i na istom ratnom zadatku, nova klasa se posluzila drzavnom propagandom da otupi politicki nerv i ponudi turbo-folk kao zamenu za grubu realnost, Legendarni Bora Corba postao je srpski nacionalista, obukao uniformu i stao uz Baju Malog Knindzu, ali je ipak nedavno "eksplodirao": "Poplava sunda i gomile novih imena deo su komunisticke zavere. Kad god treba skrenuti paznju sa ozbiljnih problema, pojavljuju se te seljanke utegnute u helanke da zabavljaju narod."

Tako je turbo-folk, ( naziv su smislili Rambo Amadeus i kriticar Petar Popovic, da se nasale na racun promena u narodnoj muzici, a narodnjaci su od toga napravili ozbiljan fah) izrastao na sankcijama i ratu, premasio granice obicne dobre zabave. To vise nije samo muzika, vec stil zivota za robotizovane i nemocne uzivaoce srpske politike. Sistemski utemeljeno zaludjivanje.

"Sada imamo mirovnu politiku, pa nam je od pre neki dan kultura postala vrlo vazna. A napravljeno je toliko kulturnog haosa. Sve je uradjeno da populizam udje u institucije kulture, koje su sada urusene. Dovodjeni su "rodoljubi", citave klase su izrasle na nacional-populizmu, a sad treba vaditi kestenje iz vatre. Bosna se rusi u ime tako shvacenog srpstva, a pevaju se istocnjacki melosi. Od pravoslavlja su nacinili uzas i nekulturu. Sad imamo bolesno kulturno tkivo, pocikivanje i podvriskivanje i drustveni sloj na cemu to pociva, kaze Borka Pavicevic. Sve ce biti vidno, kada se skinu sankcije, vise nece biti izgovora. Mozda spas lezi u denacifikaciji i pacifikaciji.

Zigolo iz crvene bajke

Da je zlo sistemsko, nije tesko dokazati. Spotovi folk zvezda vrte se neprekidno u sluzbi uveseljavanja na novim TV stanicama, "Pinku" i "Palmi".

Sneki, Vendi, Ivan, Samanta: to su "starovi" TV "Palme" ciji je direktor Miodrag Vujovic, visoki funkcioner SPS-a i kum Jezdimira Vasiljevica.

Kako saznaje "Borba", "Pink" iza ledja ima bivseg ministra u Konticevoj vladi, Blagoja Lucica, a u stanicu je kapital ulozila i firma "Komet" koja je "sublimirala" kapital nastao na pocetku rata od clanarina vojnih lica angazovanih u Savezu komunista - Pokret za Jugoslaviju. Beogradski list "Telegraf" nagovestio je da se "Pink" koristi opremom koja je svojevremeno poklonjena iz inostranstva Studiju B, a koja je ukradena pre nego sto je do njega stigla. "Telegraf" takodje pise da je frekvenciju "Pinku" ustupila RTS, drzavna televizija.

Advokat Milenko Radic u ime Fonda za razvoj demokratije namerava da tuzi drzavu SRJ jer je uzurpirala novac gradjana prikupljen preko racuna za struju i poreza, da bi finansirala RTS mrezu. On se pita, sa kojim pravom RTS pomaze TV stanicu kao sto je "Pink", kad je njena duznost da "doprinese zadovoljavanju obrazovnih i kulturnih potreba" i da "podstice stvaralastvo iz svih oblasti drustvenog zivota".

Intimne veze ljudi iz vrha politike i estradnih zvezda, po pravilu, ne zasluzuju da se o njima pise. Osim kad kostaju svakog gradjanina Srbije. Veza izmedju Milorada Vucelica ( direktora RTS i sefa poslanicke grupe SPS u Narodnoj Skupstini) i narodnjacke zvezde Vesne Zmijanac ima visoku cenu. Veruje se da je u njen novi album RTS (PGP) ulozio oko 300.000 maraka. Posto se drzavna televizija "nakacila" na svako strujno brojilo, gradjanin Srbije finansira istovremeno Vuceliceve emocije i sopstveno "trovanje" Vesninim hitovima. Tako je ljubav postala deo parlamentarne debate, a veruje se da je jedan od razloga za odstreljivanje Tijanica sa mesta direktora TV Politike bio i njegov ostar jezik - on je Vucelica nazvao zigolom iz crvene bajke.

Od kako je ministarka kulture "podviknula", drzavna televizija je postalo naglo gadljiva na narodnjake, praveci selekciju na svoja tri kanala, iako je upravo ona najopasniji nosilac turbo - poruka. Rec je samo o dvostrukom moralu, jer je PGP RTS ( koji je u sastavu RTS) potpisao ugovore sa skoro svim turbo - muzicarima. Brzo se zaradjuje na ovom muzickom trendu.

Po Ratku Bozovicu, sociologu kulture, politicki kic je rodio i kulturni. Dok ministarka kulture proklamuje borbu protiv kica, na rezimskoj TV sve sljasti.

• Ova navodna borba je samo skretanje paznje sa bitnog na nebitno, jer je neo - folk sustinski nebitan. Zeli se stvoriti utisak da se nesto preduzima, da se nesto menja. Na delu je nova simulacija - kaze Bozovic.

A za profesora Filoloskog fakulteta, Ljubisu Rajica, neo - folk je logicna posledica slogana "Srbi, narod najstariji", ili "Srbi pre ameba". On mracno predvidja - ono sto danas slusamo bice dominantan oblik kulture sledece decenije.

Mozda je bolje poslusati Konfucija. Opustiti se i uzivati.

Gordana Igric