PORTRET MLADICA

Od Titovog porucnika do Radovanovog komandanta

General koji je hteo vise

,AIM, Beograd, 17.11.94. Za bosanske Srbe general Ratko Mladic je neosporno i bez konkurencije najpopularnija licnost. Poverenje koje uziva i slava kojom je ovencan daleko nadilaze uticaj i popularnost i samog lidera sa Pala, Radovana Karadzica. Mladic je okruzen nekom vrstom oreola "legendarnog komandanta" a njegov znacaj i uticaj svakako su iznad vojnih poslova i sezu do visoke politike. Svet je, medjutim, o njemu cuo uglavnom kao o "coveku koji je ubio Sarajevo" i ratnom zlocincu. Jer, topovi koji su mesecima sejali smrt po Sarajevu bili su pod njegovom neposrednom komandom.

Mladic je rodjen kod Kalinovika, juzno od Sarajeva, u selu Bozinovici 1943. godine. Bio je ratno siroce, a otac mu je, kako cesto istice, poginuo 1945. godine u napadu na selo u Hercegovini u kome je rodjen vodja hrvatskih fasista Ante Pavelic.

Kada mu je bilo 15 godina stigao je u Zemun, gde je zavrsio vojnoindustrijsku skolu, a potom se upisao na vojnu akademiju. Vojnicku karijeru zapoceo je 1965. godine kao porucnik, na mestu komanditra voda u Skoplju. Zatim je bio komandant bataljona u Kumanovi, komandant brigade u Stipu, pomocnik za pozadinu u Pristinskom korpusu i, na pocetku rata u Hrvatskoj, nacelnik staba Kninskog korpusa.

Sira javnost za Mladica je cula kada je izbio rat u Hrvatskoj i kada su jedinice Kninskog korpusa pod njegovom komandom izvodile zamasne ratne operacije. I tada se isticao neodmerenim, ali jednostavnim i za siroku javnost razumljivim izjavama. Sve je bilo krajnje polarizovano - na jednoj strani su "nasi", odnosno JNA koja se bori za Jugoslaviju, i njihovi, "tudjmanovci" i "hadezeovci" odnosno "fasisti" koji su pod uticajem stranih sila i koji nastoje da sruse Jugoslaviju.

Jos dok je bio na celu Kninskog korpusa, Mladic se umesao u sukobe u Bosni. Njegove jedinice su, naime, u prolece 1992, "stiteci Jugoslaviju", prodrle sve do Kupresa, sprecivsi snage bosanskih Hrvata i Muslimana da napreduju na sever, prema Banjaluci. Obilato je pretio hrvatskim snagama "upotrebom svih raspolozivih sredstava" i pretnje uglavnom ispunjavao. O tome svedoce tragovi koje je njegova artiljerija ostavila po Zadru, Sibeniku i drugim gradovima i mestima u Dalmaciji i na ostalim podrucjima Hrvatske.

Kada je JNA u Bosni i Hercegovini porazena i kada se iz nje povukla, Mladic je, kao Srbin iz Bosne, postavljen za nacelnika staba snaga bosanskih Srba. Sa istom lojalnoscu sa kojom je pripadao Titovoj armiji prihvatio se i odbrane "srpske stvari". Buducnost ce tesko moci da mu porekne izrazit vojnicki dar, jer je od veoma slabo organizovanih i gotovo "raspustenih" snaga bosanskih Srba kojima je JNA ostavila ogromne kolicine oruzja, za relativno kratko vreme uspeo da napravi efikasnu i ubojitu vojsku.

Sa rastom moci te armije rasla je i moc i uticaj generala Mladica. Uskoro su vlasti na Palama i javno pokazale da on nije samo obican nacelnik staba. Proglasen je, naime, za komandanta Glavnog staba, sto je titula koju jedino on nosi na podrucju bivse Jugoslavije. Vojni komandanti hrvatsko-muslimanskih snaga, kao i vojni komandanti u svim drugim bivsim jugoslovenskim republikama, samo su nacelnici stabova. Htelo se, dakle, reci da je Mladic "nesto vise".

Mladic ce ostati zapamcen i kao covek koji je organizovao i realizovao prvi politicki poraz predsednika Srbije Slobodana Milosevica. Naime, u vreme kada je parlament bosanskih Srba, pre nesto vise od godinu dana, odlucivao o Vens - Ovenovom planu u Bijeljini, Karadzic je bio gotov da ga, na Milosevicev pritisak, prihvati. Sve se promenilo kada se skupstini obratio Mladic, koji se ostro usprotivio tom "izdajnickom cinu" i, prema tvrdnjama ocevidaca, prakticno organizovao zestok radikalni blok medju poslanicima. Karadzic, koji je prvoga dana sednice u Bijeljini, o planu govorio krajnje odmereno, vec sutradan je, posto je shvatio da se general ne sali, odrzao zestok govor o pravu na samoopredeljenje naroda i otporu mocnicima koji su se urotili protiv Srba. Da stvar bude gora, Milosevic je u Bijeljinu poslao "najvise rukovodioce" iz Beograda, cime je debakl njegovih nastojanja samo uvecan.

Svoju vojnicku tvrdokornost, ali i politicki uticaj, Mladic je najizrazitije pokazao u vreme srpske ofanzive na Gorazde kada je, uprkos pretnjama napadima NATO aviona, odbio da se zaustavi. Na prestanak srpske ofanzive tada je pozivao i Milosevic, a po politickim kuloarima u Beogradu se pricalo kako se sa tim slaze i Karadzic, ali "Mladic ne da". Da li zbog straha da general ne preuzme potpunu kontrolu i nad politickim poslovima, da li zbog svesti da moze da opstane samo u drzavi koju je formirao, Karadzic se i ovoga puta priklonio svom generalu. Specijalno za srpsku televiziju na Palama priredjena je predstava u kojoj je Mladic najpre raportirao svom "vrhovnom komandantu", a potom su, usred bitke, dvojica "najznacajnijih Srba" hladnokrvno odigrali partiju saha. Radovan i Ratko time su pokazali da su neraskidivo vezani, ali i da vise nikakve ozbiljnije politicke odluke nije moguce donositi bez generalove saglasnosti.

Prakticno sve vreme rata Mladic je u pokretu, cesto u blizini prvih linija fronta, a ponekad i u sred najzescih bitaka. Verovatno zbog toga u vise navrata se pronosio glas da je ranjen. Da li se i koliko puta to zaista dogodilo tesko je utvrditi, ali se kao sigurno moze uzeti da je pogodjen u vreme kada su, pre vise od godinu dana, Srbi na juris zauzeli Igman. Mladic je uvek pustao da se po nekoliko nedelja u svetskim medijima i medijima u Jugoslaviji nagadja kako je ranjen, mozda ubijen ili smenjen, da bi se zatim pojavio pred TV kamerama. Srpska komanda je vesti o njegovom ranjavanju uglavnom hladno i kratko demantovala.

"Zli jezici" tvrde da je na pocetku opsade Sarajeva, ponesen besom i zeljom da "Aliju (Izetbegovica) i njegove sledbenike nauci pameti" artiljerijskim jedinicama, umesto uobicajenih, izdavao komande kao sto su "raspameti", "sprzi" i slicno. Bilo da iz rata zakrvljenih naroda u Bosni i Hercegovini izadje kao pobednik ili kao porazeni, tesko ce moci da porekne cinjenicu da je na pocetku bio svestan da je artiljerija kojom je komandovao cesto udarala i na mesta za koja to nije imalo nikakvog vojnickog ili nekog drugog opravdanja.

Sam Mladic ove godine doziveo je i licnu tragediju. Njegova kcerka, student medicine u Beogradu, izvrsila je samoubistvo. Nikada nije zleo o tome da govori. Jedan italijanski novinar, koji je nedavno pravio intervju sa njim, ispricao je kako je general, na pitanje o smrti kcerke, izvadio njenu sliku i rasplakao se. "Nisam dalje nista pitao", kaze novinar.

Sredinom avgusta prosle godine londonski "Dejli telegraf" objavio je listu najopasnijih "gospodara rata", na kojoj se nasao i Mladic. On je ovako opisan:

"Ratko Mladic - baza Pale, teritorija 65-70 odsto Bosne i Hercegovine, snage 70 do 100.000 ljudi, plus tenkovi, artiljerija i avijacija. Covek koji odlucuje o ratu i miru u Bosni. Takticki genije, ali prema oficirima koji su sa njim pregovarali takodje i ludak."

Dragan Janjic