PETA KOLONA U REDOVIMA BORACA PROTIV SAMOTRULJENJA
"Ako mi das rucak - nahranio si me za jedan dan, ako mi das alat - zbrinuo si me zadugo". Ovako nekako parafrazirajuci staru indijsku poslovicu, Goran Vezic iz splitske agencije Stina pokusao je da da svoje vidjenje strategije za nezavisne medije. Bez mnogo ustezanja moglo bi se reci da se tu negde i iscrpla inventivnost i originalnost u oslikavanju trenutne i buducw medijske situacije na okruglom stolu uprilicenom tim povodom na Ohridu.
Za vise od stotinu novinara iz 16-ak drzava, mahom sa Balkana i mahom sa prostora bivse Jugoslavije, gotovo sve je tokom dvodnevnog susreta izgledalo kao okretanje stare, sto puta preslusane ploce: svecano otvaranje s pozdravnim i otpozdravnim govorima, a potom radni deo - beskrajne monotone, svime vec znane zalbe i brojke. Znamo se vec u prste, svako zna sta ce onaj drugi da kaze i svi zajedno strahujemo od istog: desice se svima ono sto je davno pre rata u jednom od brojnih obracuna srbijanskih espeesovaca sa tada jos prposnom opozicijom, visoki SPS-funkcioner na pitanje sta uraditi sa jednim jogunastim intelektualcem, lakonski odgovorio: "Pusti ga da sam od sebe izgnjili".
Treci okrugli sto Briselske novinarske asocijacije (IFJ) na Ohridu pokusavao je, dakle, da da odgovor na neizgovoreno pitanje - kako da nezavisni mediji na balkanskim prostorima ne istrule sami od sebe. Mnogo povike na vlast i malo ideja kako da se potonja urazumi. Sve se nekako svodilo na isto: samo da me ne muce materijalni problemi, vec bi od moje gledanosti/cujnosti/citanosti i vlasti glava zabolela. Drzavne RTV su mnogo pre ovog stola ostavljene po strani, kao nesto nepomerljivo i nepromenjivo. A dok god one "tuku direktno u glavu" citavu populaciju svoje drzave i jos nesto preko toga - brojni, ali mali nezavisni mediji tek su musice na repu rezimske nemani. Ili, kako rece direktor MONITORA, Zeljko Ivanovic "vecina nezavisnih moze da dobaci samo do ambasada i Sorosa i to je sve".
dve dame iz Amsterdama - za pocetak
I tako bi Ohrid protekao kao i svaki slican skup, da se pri samom kraju nije desio incident/konflikt/nesporazum, vec kako ga je ko tumacio, koji je pokrenuo odavno ustajalu vodu brojnih sastajanja na istu temu i sa istim energetskim (ne)nabojem.
Prve strele na Koordinacioni centar IFJ i FIEJ (asocijacije izdavaca) u Ljubljani, koji se bavi nezavisnim medijima na Balkanu i koji je i organizovao ovaj skup, odapele su dve dame iz Amsterdama: Mabel Wisse Smit iz EACPB (Evropski akcioni savet za mir na Balkanu) i Adrienne van Heteren, od nedavno u Beogradu, clanica novoformirane asocijacije ABV (cine je VREME i B92), a donedavno saradnica, zapravo sefovica Willemu Houwenu, Holandjaninu koji od pre nepuna dva meseca vodi ljubljanski Centar.
Zamoljena da za AIM obrazlozi svoje optuzbe na racun Centra, gdjica Smit kaze: "Dobro je sto Centar postoji, ali, cini mi se da ljudi u njemu ne razumeju sasvim situaciji na terenu, dok istovremeno monopolizuju svoju sopstvenu poziciju. Ne slazem se da Centar, s jedne strane, cvrsto saradjuje sa nekim velikim organizacijama kao sto su IFJ, FIEJ, UNESCO ili Savet Evrope, a s druge, zanemaruje nevladine organizacije. Ono sto je najvaznije, cujete od novinara zalbe da Centar ne cini dovoljno, da ih ne snabdeva potrebnim informacijama, ali novinari se ne usudjuju da javno govore, jer Centar odlucuje kome ce ici novac (rec je o 150.000 ECU) iz "Urgentnog fonda". Smeju da kritikuju pojedinci koji nisu zainteresovani", kaze gdjica Smit za ciji novoformiri EACPB, jedni tvrde da je poklon bogatog tate, a drugi (nedokazano i prvo i drugo) da joj je pomogao intimni prijatelj, inace BiH-funkcioner u UN.
Sasa Mirkovic, iz beogradske 92-ke, medija-veterana u kontaktima sa brojnim svetskim institucijama koje se bave nezavisnim medijima, objasnjava svoje razloge za nezadovoljstvo Centrom: "Medjunarodna zajednica nije svesna naseg osnovnog postulata da su nezavisni mediji na prostorima ex-Jugoslavije vrlo bitan deo demokratiskih i mirovnih procesa. Gledano kroz simbolicnu finansijsku pomoc, pre bi se reklo da se samo zadovoljava forma (dati nesto malo, da bi se potvrdilo da se daje nesto, a prakticno to znaci - dati za "politiku mira" Milosevica ili Tudjmana), kaze Mirkovic za AIM i dodaje da su posrednici, kakav je Centar, odnosno IFJ nepotrebni jer samo bespotrebno uzimaju deo kolaca. "Kad se pritom zna da posrednik precenjuje svoju ulogu, kao u zavrsnom dokumentu sa Ohrida, onda se radja sumnja da smo manipulisani. Ako se svakoj drzavi daje po istom principu, onda dolazi do nelogicnosti. Zato mi predlazemo da stalni centri odlucivanja treba da se bez ikakve finansijske nadoknade nalaze u Zagrebu, BEogradu i Sarajevu, jer za to vec postoji infrastruktura. Mnogi o tome cute, jer se ponasaju po principu "daj sta das", a to se bilo kakvim talasanjem moze izgubiti". Na pitanje zasto su se odlucili na kritiku Centra u trenutku kad je na njegovo celo dosao novi covek kojem treba dati bar jednu sansu, Mirkovic odgovara da ohridski sto nicim nije obecavao da ce nesto biti drugacije.
Igra otvorenim kartama
Iako je na pojavu "pete kolone", da upotrebimo termin Petra Lukovica, urednika VREMENA, Aiden White, prvi covek IFJ, reagovao najpre veoma zucno, do kraja sastanka je prilicno "smirio loptu", pa za AIM kaze: "Smatram da 20-30 razlicitih organizacija koje se bave nezavisnim medijima svakako treba povezati, u Ljubljani ili drugde. Zato je veoma vazno sto je u Ohridu, na kraju, ipak, dogovoreno da Centar nastavi rad i da ukljuci u svoje aktivnosti sto vise nevladinih organizacija. Vec smo dogovorili sastanak."
Najmirniji i najpomirljiviji ostao je Willem Houwen, odnedavno na celu ljubljanskog Centra, kojeg ljudi u nezavisnim medijima dobro poznaju kao svog neumornog dugogodisnjeg lobistu, dobrog poznavaoca balkanskih medijskih (ne)prilika, nekonvencionalnu osobu ciji je izbor na novu duznost mogao biti shvacen i kao mogucnost da se razdrma prilicno birokratizovana institucija kakav je IFJ. "Neke primedbe na nas racun nesumnjivo stoje," kaze u razgovoru za AIM gdin Houwen. "Ono sto treba znati jeste da je Centar sazdan na nekoj vrsti dugorocne strategije. Centar je dakle proces i tek u nekoliko poslednjih meseci mogao je da bude efikasan u davanju novca ili slanju opreme. Razumljivo je da su ljudi iz nezavisnih medija napravili neku vrstu salda u stilu "evo, neke nevladine organizacije su nam vec dale pomoc" i to je zista tacno. Ali, ovaj centar je nesto drugo, mi nastojimo da razvijemo dugorocnu strategiju, sto je komplementarno sa drugim stvarima, mi pravimo strucne ekspertize, da se ne desi pogreska kakav je Radio-brod, pravimo neku vrstu vodica za dodelu novca, a za sve to je potrebno vreme, mozda godine. U svakom slucaju, optuzbe da pravimo centralizovani biro - ne stoje. Pomalo je, takodje, nerealno da svaki grad ima svoj centar, ne samo sa stanovista novca, nego i, recimo, zato sto u tim gradovima vec postoje ogranci Sorosa, naprimer, koji su obavili zaista veliki posao. Centar u Ljubljani je s njima u svakodnevnom kontaktu, dakle mi iz Ljubljane zaista zelimo da svaku sredinu gledamo kao posebnu celinu. Ovo sto se desilo u Ohridu vidim samo kao nesporazum", kaze gdin Houwen.
Vecina novinara na ohridskom skupu uglavnom je cuteci pratila "prepucavanje" izmedju (javnih) nezadovoljnika i IFJ. Da li zato sto nije shvatala o cemu se radi ili se nije usudjivala - zbog razloga koje je gdjica Smitt navela - da progovore. Od onih koji su reagovali najkonkretiniji je bio Mile Isakov, predsednik Nezavisnih novinara Vojvodine, predlazuci "igru otvorenih karata, da vidimo koliko ima para, kome da se daju, a ne da se sve zavrsava po hodnicima i ako sam nekom simpatican". U neoficijelnom caskanju, urednik jedne sarajevske novine celo je "zamesateljstvo" prokomentarisao na "originalan" nacin: "Najradije bih ih sve oterao u tri lijepe..."
Tesko je zapravo do kraja shvatiti u cemu je "gvint". Malo novca, a mnogo gladnih usta - zasigurno je jedan od uzroka nesporazuma. Postoji takodje i (opravdan) strah pojedinih medija da bi distribucijom pomoci samo preko jednog centra ostali bez apanaza koje su, zahvaljujuci njihovoj spretnosti, ranije stizale sa vise strana. Opravdan je i strah od centralizacije moci (i novca), narocito kad se zna da Centar treba da deluje upravo medju onima koji su do juce ziveli zajedno, krvavo se razisli, i sad im je najveca bojazan da ih neko, makar i preko Centra, ponovo spaja. Sve je to razlog za ozbiljne razgovore koji ce biti otvoreni uskoro na zajednickom sastanku IFJ i zainteresovanih nevladinih organizacija i institucija.Prava pitanja su na Ohridu uglavnom postavljena. Ako je za dobrobit nezavisnih medija na Balkanu - onda dobro. Svaka je kritika dobrodosla. Da ne bude samo da se jetrve svadjaju preko ledja svekrve. Ili, kako nam rece jedan od najmladjih ucesnika skupa, Igor Brlek, urednik ljubljanskog Radio-Studenta: "Svi hoce novac, svako forsira sebe, a ovi sto su dosli iz Evrope skupili tu saku jada da ispostave svoje parcijalne interese jedni prema drugima. Sto se mene tice, ovo je trebalo da se zavrsi tucom, pa da se jednom za svagda zna kako stvari zapravo stoje, a kako bi trebalo".
Milica Pesic AIM