OD BIVSE JUGOSLAVIJE PREMA EVROPI

Putevi ka izlecenju iscrpljene privrede

Strucnjaci upozoravaju da se je svetska privreda vec iscepala iz kandzi recesije i da ce se uspon privredne rasti i medjunarodne trgovine nastaviti i u sledecoj godini.I Slovenija moze ocekivati bolja vremena, jer se predvidja kako ce biti ovogodisnji domaci bruto proizvod za 5 posto vece od proslogodisnjeg. Ako bi se nastavio ovakav trend, vec za tri godine mogli bi nadoknaditi pad domaceg bruto proizvoda, koji je zapoceo slovenackim osamostaljivanjem.Ali to i znaci da bi slovenacka preduzeca stvorila toliko koliko im je to uspelo u

1. godini.Zbog toga i ne mozemo sa sigurnoscu tvrditi kako se radi o stvar- nom ozivljavanju slovenacke privrede, koja se jos uvek mucisa znacajnim gubi- cima.Neosporna je cinjenica da bez izvoza nema privrednog razvoja, cega su do- bro svesni i privrednici.Tako njihova organizacija Privredna komora Slovenije upozorava da Slovenija nema izradjenu strategiju, koja bi preduzecima omogucila veci izvoz i bolji plasman na visoko konkurentskim trzistima. Privrednici se zale i zbog preskupih para, znaci, zbog visoke kamatne stope, previsokih poreza i doprinosa. S obziroma na cinjenicu da slovenacka preduzeca izvoze u proseku i do 70 posto sve proizvedene robe, mnogi misle da je slovenacki tolar u odnosu na nemacku marku precenjen. A jos vece teskoce imaju preduzeca koja trguju u dolarima, iako su se slovenacki izvoznici usmerili u glavnom na trzista Ev- ropske unije, na kojima prodaju oko 60 posto sve svoje proizvodnje.

Na trzista nekadasnje Jugoslavije, gde je Slovenija jos pre tri go- dine, znaci, pre pocetka rata, prodala trecinu svoje robe, sada Slovenija iz- veze samo 14 posto svoje robe i to najvise farmaceutskih i prehrambenih pro- izvoda. Inace je najbolje onim preduzecima koja su se jos pre raspada Jugos- lavije orientisala na zapadnoevropska i druga razvijena trzista.Najvise uspe- ha imaju na nemackom i italijanskom trzistu.A prilicno lose prolaze oni koji su bili u glavnom vezani za nekadasnja jugoslovenska trzista. I takvih nema malo.

Slovenacka vlada je sa projektom sanacije slovenacke privrede vec u prosloj godini pocela da skida teret mnogim preduzecima. Rezultati u onima, kojima je pomogla vlada, mnogo su bolji nego u onima, koji su pokusali da se "izvuku" sami.Naime, za jednu godinu gubici u firmama koje su primile finan- sijsku pomoc vlade, smanjili su se za polovinu. Medju njima su sigurno slove- nacke zelezane. Tako je vlada pripremila paket mera i za sedam hiljada predu- zeca ,medju kojima je oko 300 onih sa velikim gubicima, a do sada nisu primala vladinu pomoc. U glavnom se radi o preduzecima koja imaju svoja trzista i na- rudzbe i koja su sposobna preziveti krizu sa privremenim doticanjem svezih para. Zakonom o drzavnim garancijama za obaveze preduzeca iz poslova restruk- turiranja dugova, drzava bi potstakla takobanke kao i preduzeca da nadju za- jednicki jezik u reprogamiranju kratkorocnih dugova u dugorocne.Time bi se ta preduzeca resila problemalikvidnosti, koje im stvaraju ozbiljne probleme u normalnom poslovanju.

Vecina privrednika zadovoljna je merama vlade (pored garancija,koje su najznacajnije, tu su i odlaganja placenja poreza i doprinosa), iako misle da vlada za mnoge kasni sa tim merama.Zbog gubitka imovine u nekadasnjim jugo- slovenskim republikama neki su morali da uzimaju veoma skupe zajmove kod slo- venackih banaka. U tvornici obuce Planika, koja ima zbog potrazivanja prema bivsim jugoslovenskim trzistima oko 12 milijona maraka obaveza prema bankama, raduju se tim vladnim merama.Naime, svakog meseca moraju za kamate i revalori- zaciju platiti bankama sumu u visini trcine bruto plata svih zaposlenih.Pored toga, u bivsi Jugoslaviji su izgubili imovinu u vrednosti 20 milijona maraka. Slicna je situacija i u drugim fabrikama obuce.Alpina je ostala bez 12 mili- jona maraka, dok je Peko izgubio cak 31 milijon maraka.I njima zaduzenost uzi- ma daha za finansiranje tekuce proizvodnje.

Zbog posebnog nacionalnog interesa tvornica papira Radece primit ce dodatnu pomoc od vlade.Radi se o tvornici koja je jedna od samo sest proizvo- djaca zasticenih i vrednosnih papira i papira za novcanice.Pomocu milijarde tolara iz budzetske kese pokrit ce troskove kojisu nastali zbog gubitka narud- zbi Narodne banke Jugoslavije,koja je stampala bivsi dinar na papiru iz Rade- ca. Zbog gubitka narudzbi iz bivse SFRJ svakog meseca moraju da plate 30 mili- jona tolara, stozanci isto kaoi za obucarska preduzeca, trecinu para,inace namenjenih bruto platama zaposlenih.Zbog potrazivanja sa podrucja bivse Jugo- slavije sadasnja dugovanja tvornice papira Radece iznose 4 milijone maraka.

Tesko je reci dali ce drzavna pomoc uticati na ozdravljenje iscrplje- ne slovenacke privrede. Vlada do duse pomaze, a pri tome upozorava da oni,koji sa tom pomoci nece naci izlaz iz teskoca, nece vise davati pare, jer ih i ne zasluzuju.Ko ce stvarno preziveti, zavisi pre svega od sposobnosti menidzera.

ALEKSANDRA SAKSIDA,AIM