SITUACIJA U BOSNI

Peti korpus pred slomom, jaz medju saveznicima produbljen

size: Bosanski Srbi nalaze se pre pobedom u zapadnoj Bosni, a Petom korpusu preti potpuni slom. Hrvatska i medjunarodna zajednica uznemireni su ulaskom krajiskih Srba u sukob u Bosni koji preti novom eskalacijom. Na srpskoj strani angazovane i ranije porazene trupe Fikreta Abdica. Americka odluka o napustanju kontrole embarga dodatno komplikuje odnose i povecava jaz medju zapadnim saveznicima, a Karadzic, u sustini, zadovoljan razvojem situacije.

• • • +

,AIM, Beograd,12.11.94. Pobedonosni prodor Petog korpusa snaga vlade u Sarajevu preti da se pretvori u pravu katastrofu. Oficiri Unprofor-a su u petak popodne u Sarajevu potvrdili navode Pala o napredovanju srpske kontraofanzive. Iznete su procene prema kojima se snage Petog korpusa pred srpskim naletom povlace toliko brzo da preti opasnost da njihov znacajan deo bude odsecen i opkoljen. Istoga dana Srbi su saopstili da su kod Pritoke dosli na samo tri kilometra od Bihaca.

Konacan cilj srpskog kontranapada je svodjenje Petog korpusa na usku zasticenu zonu oko Bihaca, uz nastojanje da se sto veci deo te mocne vojne formacije odsece i opkoli van zasticene zone, gde za sada ne postoji mogucnost intervencije NATO aviona. Kako stvari sada stoje, postoje ozbiljni izgledi da se takav plan realizuje.

Uspehu srpskih snaga doprinela su, pre svega, znacajna pojacanja koja su dovucena na podrucje Bihaca. Unprofor je, kako javljaju nezavisne beogradske agencije, izvestio da je kroz takozvani koridor u Posavini na zapad proslo najmanje sedam hiljada srpskih vojnika. U cetvrtak je javljeno da se oko 2.000 sledbenika otcepljenog muslimanskog lidera iz Velike Kladuse Fikreta Abdica sprema da se prikljuci Srbima u borbi protiv Petog korpusa, a vec u petak Unprofor je potvrdio da se ti vojnici pripremaju i obucavaju u jednom kampu na teritoriji pod kontrolom krajiskih Srba. Istoga dana u srpskim izvorima mogla se dobiti nezvanicna potvrda da su se Abdicevi vojnici ukljucili u sukobe.

Pravu uzbunu na medjunarodnom planu izazvao je ulazak snaga krajiskih Srba u borbe oko Bihaca. Njihovi avioni su pocetkom ove nedelje, iz vazdusnog prostora nad Krajinom, raketama pogodili jednu fabriku municije u predgradju Bihaca. Posto nisu usli u zasticenu zonu, Unprofor nije imao osnova da trazi intervenciju NATO. Akcija je izvedena tako da su granicu sa Bosnom presle samo rakete. Dva dana kasnije javljeno je da su se i trupe krajiskih Srba ukljucile u sukobe.

Hrvatski ministar inostranih poslova Gojko Susak je u cetvrtak, nakon sastanka sa americkim vojnim izaslanicima u Zagrebu, najavio da ce se hrvatske trupe umesati, ukoliko krajiski Srbi nastave napade na Bihac. Dan kasnije reagovao je i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Jasusi Akasi koji je uputio pismo srpskom predsedniku Milosevicu i od njega zatrazio da utice na Knin da obustavi vojne akcije.

Unprofor procenjuje da ce Zagreb, ukoliko se odluci da realizuje pretnju ministra Susaka, poslati trupe u Bosnu, na podrucje Kupresa i u dubrovacko zaledje, i da se nece upustiti u direktne sukobe sa krajiskim Srbima. Zagreb ima dosta razloga da se plasi potpunog sloma Petog korpusa jer je Knin prakticno od pocetka rata prinudjen da znacajan deo vojnog potencijala, upravo zbog tog korpusa, angazuje na granici sa Bosnom. Ako ta potreba prestane, a prestace ukoliko Bihac bude sveden samo na zasticenu zonu oko grada, Knin ce prakticno sve trupe kojima raspolaze moci da angazuje na linijama sukoba sa hrvatskim snagama.

Isto vazi i za bosanske Srbe, koji ce, ako slome otpor Petog korpusa, imati "viska" trupa koje mogu angazovati na istoku i jugu, odnosno oko Vakufa, Jajca i drugih gradova. U sustini, i za kninske i za krajiske Srbe, unistenjem vojne moci Petog korpusa, linija fronta bi bila smanjena za nekoliko stotina kilometara, sto je veoma znacajan dobitak za njih.

Peti korpus, kako stvari sada stoje, ima relativno malo izgleda da odrzi svoje pozicije. Izvesno je da ce uskoro, mozda vec za nekoliko dana, izgubiti sve teritorije koje je zauzeo u poslednjoj ofanzivi. Ulaskom krajiskih Srba i Abdicevih sledbenika njegovi polozaji napadnuti su sa svih strana i preti ozbiljna opasnost da pojedina podrucja koja kontrolise budu potpuno odsecena.

Abdic se, verovatno, nada da ce kao nagradu za ulazak u borbu dobiti nazad svoju samoproglasenu Autonomnu Pokrajinu Zapadnu Bosnu i da ce se kucama vratiti desetine hiljada izbeglica koje su to podrucje napustile i sada se nalaze u kampovima na teritoriji pod kontrolom krajiskih Srba. Verovatno je, takodje, da ce bosanski Srbi, ukoliko ovu akciju zavrse onako kako su planirali, nastojati da izmedju podrucja Bihaca (zasticene zone) i Abdiceve Pokrajine u Kladusi uspostave oblast pod svojom kontrolom, kako bi izbegli eventualno saveznistvo dve muslimanske formacije u buducnosti.

Uspeh na zapadu za Karadzica je od prvorazrednog znacaja i samo ce ucvrstiti njegovu poziciju. Ako osvoje nove teritorije (a za to postoje realni izgledi) bosanski Srbi ce, prirodno, biti jos vise udaljeni od spremnosti da prihvate mape teritorijalne podele Bosne i Hercegovine koje je predlozila medjunarodna zajednica. Potvrda vojne moci, u trenutku kada su izolovani sa svih strana, donece im jos vecu dozu samopouzdanja i odlucnosti. Da kontraofanziva koju je preduzeo nije uspela, Karadzic bi se i u politickom pogledu nasao u veoma teskoj situaciji. Kad je pozvao Srbe da ne podrze mirovni plan, obecao im je zastitu "dostignutih granica", pa bi, u slucaju sloma kontraofanzive, morao da objasnjava kako se dogodilo da izgubi teritorije.

U ovom trenutku medjunarodna zajednica ne moze, prakticno, nista uciniti da spreci poraz Petog korpusa. Njegove jedinice izasle su daleko iz zasticene zone gde se sada ogorceno bore za opstanak, pa upotreba avijacije, bar prema pravilima koja su sada na snazi, nije moguca. Stvar je dodatno zakomplikovala americka odluka o prekidu ucesca u kontroli embarga na oruzje, koja je produbila nesuglasice medju zapadnim saveznicima. To, naravno, otezava donosenje bilo kakve efikasne odluke.

Treba imati u vidu i cinjenicu da Srbi i dalje drze u rukama jedan znacajan adut - relativno nezasticene snage Unprofor-a rasporedjene na prostoru cele Bosne i Hercegovine, koje, kako se pokazalo, mogu veoma lako da blokiraju i odseku. Ne treba sumnjati da, u slucaju vecih vazdusnih napada, nece preduzeti i radikalnije korake prema mirovnim snagama. Uostalom, ove nedelje Unprofor je i zvanicno priznao da je pristao da da bosanskim Srbima polovinu goriva koje se transportuje preko teritorija pod njihovom kontrolom, kako bi zauzvrat logisticki konvoji Unprofor i UNHCR bili propusteni.

Neuspeo pokusaj vladinih snaga da potisnu Srbe u zapadnoj Bosni i na drugim frontovima ozbiljan je udarac doktrini pojedinih krugova u Vasingtonu prema kojima Karadzica treba vojno jace pritisnuti i tako ga naterati da prihvati sporazum. Odluka o americkom povlacenju iz kontrole embarga, koja "mirise' na jednostrano ukidanje embarga, dovodi Moskvu u veoma tezak polozaj i tera je da, pod pritiskom svojih nacionalista, povlaci kontrapoteze. Izvesno je da ce se nakon te odluke i Milosevic osecati mnogo slobodnije u pogledu postovanja embarga koji je zaveo na Drini. Jer, ako Ameerikanci mogu javno pomagati vladi u Sarajevu, zasto on ne bi mogao tajno Srbima u Bosni?

Dragan Janjic