TESKO STANJE - ZBOG PRIKRIVANJA

size: Reduciranje objekata zdravstvene zastite, u ime "stednje", stvara teske posledice po zdravlje i zivot gradjana Kosova. - Nastavlja se neprijavljivanje bolesnika od zaraznih bolesti, sto onemogucava sagledanje ovog problema u pravim dimenzijama.- Salmoneloza je prisutna u vecem broju porodilista na Kosovu. U poslednjih deset godina samo od proliva umrlo je 1769-oro dece, samo u prvoj polovini godine od crevnih obolenja zivot je izgubilo 25 lica, a od zaraznih bolesti ukupno 62. Iako svoj doprinos u saniranju teske epidemioloske situacije na Kosovu daju humanitarna organizacija "Majka Tereza", preko svojih ambulanti, zatim organizacije "Lekari bez graniva" i "Lekari sveta", kao i Unicef, to ocito nije dovoljno. Posebno ako po publikaciji UNICEFA izdatoj 1988. godine za samo jedan dolar moze da se obezbedi ne tako mala kolicina odredjenih medikamenata, vakcina i injekcija . U svakom slucaju stanje u kosovskom zdravstvu i zdravstvenom stanju ovdasnjih stanovnika je alarmantno. Kada su letos harale brojne zarazne bolesti, ukljucujuci i koleru u susednim zemljama, najcesci komentar kosovskih gradjana je bio da je "pravo cudo sto nije doslo do epidemije kuge". Razlog ovakvih reakcija, koje su bile potkrepljene i dozom straha doprinela je i neazurnost ili nezainteresovanost aktuelnih opstinskih organa koji umesto da se bave komunalnim problemima, najradije bi da se bave politikom. Ovo je ukratko sadrzaj teksta u kojem se sa dosta podataka o obolelima od bolesti koje vise nisu evidentirane ni u registrima mnogih zemalja u svetu i povecanom broju smrtnosti docarava prava slika zdravstvene zastite na Kosovu. --

"Epidemioloska situacija na Kosovu je vise nego kriticna, te nema mesta nikakvim senzacijama", reci su jednog od celnih ljudi u zdravstvu Kosova. Kosovo je i dalje epidemioloska zona, gde su prisutne razne zarazne bolesti, koje je civilizovani svet davno iskorenio, a koje su retke i na teritoriji bivse Jugoslavije. Najbolji pokazatelj za zdravstveno stanje populacije odredjene teritorije pa i razvoja uopste su podaci o mortalitetu i natalitetu. Prema podacima od 1989. godine, Kosovo i po mortalitetu od 52,1 promila i natalitetu od 28 promila, zauzima prvo mesto u Evropi, a po ovim pokazateljima moglo bi se svrstati i u zemlje Treceg sveta. U zadnjih pet godina, zahvaljujuci stanju u zdravstvu, smrtnost je u porastu. To je cinjenica koju prikazuju i sami nacelnici Pristinskih klinika, koji su se tu ustolicili nakon uvodjenja privremenih mera u gotovo svim zdravstvenim ustanovama u ovom regionu. Poredjenja radi, na Kosovu je 1989. godine prijavljeno 2.855 slucajeva umrlih, uglavnom dece, od raznih bolesti, a u Vojvodini, u istom periodu, umrlo je 261 dete, sto je blizu 11 puta manje nego na Kosovu, a vise nego porazavajuci je i podatak da je od proliva u poslednjih deset godina zivot izgubilo cak 1769-toro dece...

Po podacima kosovskog Zavoda za zdravlje, od zaraznih bolesti je u prosloj godini obolelo 21.629 lica, a umrlo je 221. Samo od enterokolita (crevnih zaraznih bolesti), obolelo je 5.636 uglavnom najmladjih, a zivotom je platilo 112- ro dece, od odojcadi do dve godine starosti. Samo u toku ove godine od istih bolesti registrovano je 1 198, a 25 je vec izgubilo zivot. Uprkos ovim podacima, cinjenica je da je realan broj obolelih od crevnih bolesti znatno veci, iako dobar broj lekara, bilo da praksu vrse u drzavnim institucijama ili privatno, ne prijavljuju obolele pacijente. Prosle godine je na Kosovu registrovano cak 33 epidemije zaraznih bolesti, ili 15 vise nego prethodne godine. Salmoneloza koja je prisutna u vecem broju porodilista na Kosovu, kao i interhospitalne infekcije, odraz su pre svega vrlo niskog nivoa zdravstvene nege i higijene, posebno u Pristini, Prizrenu, Djakovici. Od salmoneloze, registrovano je 18 smrtnih slucajeva, a od morbila 13-oro dece nije uspelo da prebrodi komplikacije izazvane ovom bolescu. Ovaj broj obolele dece je najbolji pokazatelj nivoa prevencije na Kosovu, odnosno slabog nivoa vakcinacije, kojom bi se moglo izbeci takvo stanje, i takve kobne posledice po decu. U prvih sest meseci ove godine, zarazne bolesti su zabelezile lagan pad u odnosu na isti period prosle. Karakteristika ovog sestomesecja bila je epidemija trbusnog tifusa, od kojeg je obolelo 98 lica, a zabelezeno je i sedam sporadicnih slucajeva. Broj obolelih od zutice popeo se na 51 lice, od kojih je jedno umrlo, a od hemoragijskih groznica obolelo je 16 lica, od kojih cetiri nije prezivelo. Prilican rast u prvoj polovini godine belezi se kod virusnog meningoencefalita, od koje je obolelo 30 a tri lica je umrlo. Purolentni meningoencefalit je u istom periodu zahvatio 43 lica, od kojih je 11 umrlo. Od 439 slucaja tuberkuloze, u proslom periodu, kada je zabelezeno sest smrtnih slucajeva, u ovoj godini od tuberkuloze je obolelo 372 lica,a troje je umrlo. . Dakle u prvih sest meseci od zaraznim bolestima je obolelo 6.855 lica, a 62 je umrlo. Imajuci u vidu cinjenicu da 90 % stanovnika na Kosovu cine Albanci, i da veci broj njih nema urednu zdravstvenu dokumentaciju, za lekarsku pomoc se najcesce obracaju u

ambulantama humanitarne organizacije na Kosovu "Majka Tereza" i po ostalim privatnim ordinacijama koje uglavnom ne prijavljuju slucajeve obolele od zaraznih bolesti. Samo najtezi bolesnici su prinudjeni da traze pomoc po "srpskim bolnicama". Iz svega ovoga, lako je zakljuciti da je realan broj zaraznih bolesti, pogotovo onih koje se prenose prljavim rukama

najmanje petostruko veci od prikazanog. Ovakvi, polovicni podaci o uzrocima i posledicama zaraznih bolesti su zabrinjavajuci, ali je ovdasnjim zdravstvenim radnicima ipak jasno da se sa vise rada i paznje ovakvo dramaticno stanje moze dovesti do normalnije zdravstvene zastite. Medjutim, na Kosovu je zadnje cetiri godine zdravstvo pretrpelo sistematsko unistavanje, sto zbog nestrucnog kadra, koji se bukvalno iz skolske klupe postavljaju na znacajne funkcije i imaju veliku odgovornost, sto zbog ocite nezainteresovanosti aktuenih srpskih vlasti da se ovakvo stanje

u kosovskom zdravstvu poboljsa. U prilog tome govori i sijaset slucajeva kada je vrlo skupa medicinska oprema iz ovdasnjih bolnica i ambulanti preko noci jednostavno preneta u neku bolnicku ustanovu u Srbiji. Ukidanje i velikog broja zdravstvenih objekata, pocevsi od ambulanti po selima, anati tuberkuloznih dispanzera, porodilista, prestanak prava na zdravstvenu zastitu veceg broja albanskog stanovnistva nakon izbacivanja s posla, neredovna vakcinacija dece (izmedju ostalog i zbog neazurnosti opstinskih sluzbi u kojima rade Srbi), kao i pad standarda, bilo bi logicno da su propraceni jos alarmantnijim brojkama. U sprecavanje tragicnijih posledica prouzrokovanih zaraznim bolestima, nekako su najzasluzniji su zdravstveni radnici Albanci zaposleni u humanitarnim ambulantama "Majke Tereze", koji osim lekarskog pregleda, pacijentu obezbedjuju i terapiju, bez novcane nadoknade. Svoj udeo dali su i lekari u drzavnim institucijama, kao i medjunarodne zdravstvene humanitarne organizacije, koje su bile angazovane posebno oko saniranja stanja nakon izbijanja morbilija prosle godine i abdominalnog tifusa ove godine.Posebno je znacajno njihovo zalaganje za pomoc u prevenciju protiv posledica koje su mogle nastupiti u vidu epidemija zaraznih bolesti, u poplavljenim regionima Kosova: Suvoj Reci i Orahovcu. Takodje su clanovi ekipe "Lekari bez granica", (ekipa koja je svoj mandat na Kosovu zavrsila pre mesec dana), u saradnji sa radnicima humanitarnih ambulanti "Majka Tereza", i domovima zdravlja, u Osnovnim skolama na Kosovu, imali akciju za otkrivanje skabiesa i pedikuloze (suge i vasljivosti), pri cemu su bez novcane naknade podelili lekove i higijenska sredstva, koje je osigurala ova organizacija. Organizacija "Lekari sveta" iz Nju Jorka, izvodi akciju za otkrivanje i lecenje bolesnih od tuberkuloze u Urosevacu i Strpcu. UNICEF na Kosovu sprovodi projekat za suzbijanje enterokolita, sto je uzrok smrti velikog broja dece.

Sve to, medjutim, nije dovoljno. Aktuelne vlasti u Srbiji kao da nisu zainteresovane da se nivo zdravstvenig stanja stanovnika Kosova poboljsa. Uvodjenjem participacije, naplacivanjem urgentne terapije po drzavnim ambulantama, reduciranje zdravstvene mreze, sa obrazlozenjem da su objekti neekonomicni i da "drzava ne moze pokriti njihove troskove",

slabo je opravdanje, za postavljene katance, posebno sto su gradjani, kada bi im to bilo dozvoljeno, sami odrzavali objekte i placali personal, posebno u seoskim naseljima. Uostalom ukoliko je nedostatak sredstava pravi razlog alarmantnog stanja u ovdasnjem zdravstvu, kosovski Albanci se pitaju cemu cesto ometanje humanitarnih ili zdravstvenih Medjunarodnih organizacija prilikom dolaska na Kosovo. Ako se ovim cinjenicama doda i da nedovoljno prociscenu pijacu vodu koristi 40 odsto gradjana Kosova, a slicna je situacija i sa hranom, koja je cesto neispravna te je uzrok laksih i tezih oblika trovanja, zatim tzv. crne vode koje predstavljaju poseban problem, jer se otpadne vode iz kanalizacija slivaju po asvaltu, iz razloga sto novopostavljeni srpski kadrovi po opstinama ocito nemaju ni sluha ni oci da nesto po tom pitanju urade, da deponije otpadaka nicu svuda,bez kontrole, a kontejneri se po nekad mesecima ne prazne, onda ne bi iznenadilo izbijanje novih epidemija, koje "davno nismo imali".

U jednoj publikaciji UNICEF-a iz 1988 god. se kaze da se za jedan dolar moze kupiti fetalni stetoskop za pracenje otkucaja srca deteta pre rodjenja, ili dovoljna kolicina tableta sa velikom dozom vitamina A, kojim bi se zastitilo 30 malisana od slepila prouzrokovano hranom, dovoljna kolicina vakcina da se devetoro dece vakcinise protiv boginja, ili 13 protiv decje paralize, koja je glavni uzrocnik decije invalidnosti, zatim dovoljno vakcina da se 30 dece vakcinisu protiv tuberkuloze ili dovoljan broj vakcina da se 50 dece vakcinise protiv trostruke pretnje: difterije, velikog kaslja i tetanusa, kao i niz preparata i lekova za prevenciju ili lecenje dece. Imajuci u vidu sa koliko malo novca se mogu spreciti razne bolesti, i smrt, razlozi od kojih se umire na Kosovu, za napredni svet su banalni.

Ima li sta banalnije nego u danasnje vreme umirati od proliva, boginja, velikog kaslja, zutice... Hamide Latifi AIM Pristina