OFANZIVA U ZAPADNOJ BOSNI

Poljuljana vojna moc bosanskih Srba

,AIM, Beograd, 4.11.94. Zauzimanje Kupresa (cetvrtak popodne) najveci je dosadasnji uspeh muslimansko-hrvatskih snaga u trogodisnjem ratu sa bosanskim Srbima i prva ozbiljna potvrda pada vojne moci Karadzicevih trupa. Jedinice Hrvatskog vijeca obrane (HVO) usle su u Kupres samo dva dana nakon sto je lider bosanskih Srba u Banjaluci najavio odlucnu akciju za skori zavrsetak rata i poraz protivnika. To je, ujedno, i prvi put od pocetka rata da hrvatsko-muslimanske snage poraze Srbe u borbi za neki veci grad u Bosni i Hercegovini.

Hrvatski mediji, kao i mediji Hrvatske Republike Herceg Bosne, trijumfalno su javili kako je Kupres ponovo slobodan hrvatski grad, u kome se vije hrvatska zastava, iz cega se moze zakljuciti da je njegovo prikljucenje teritoriji pod kontrolom bosanskih Hrvata prakticno gotova stvar.

Pada u oci da u Kupres, makar sudeci prema izvestajima hrvatskih medija, nisu usle zajedno hrvatske i muslimanske snage, nego samo jedinice HVO. Ne bi, zato, bilo iznenadjenje ukoliko bi se ispostavilo da je u vezi sa ovom akcijom prethodno postignut neki dogovor izmedju hrvatske i muslimanske strane. Moguce je, na primer, da je pripajanje Kupresa hrvatskom delu Bosne i Hercegovine bio jedan od osnovnih uslova da HVO, nakon duze pauze, u sadejstvu sa bosanskim Muslimanima udje u veci otvoren vojni sukob sa bosanskim Srbima.

U zapadnom delu Bosne i Hercegovine Srbi su ozbiljno uzdrmani i na drugim frontovima. Peti korpus snaga vlade u Sarajevu iz Bihaca je krenuo u silovitu ofanzivu i krajem prosle nedelje stigao na severnom delu fronta do Krupe, a na juznom otprilike na polovinu puta izmedju Petrovca i Bihaca, nadomak mesta Vrtoce. Prethodno su jedinice tog korpusa zauzele veci deo strateski vaznog Grabeskog platoa nadomak Bihaca kao i nekoliko mesta jugoistocno od tog grada. Vec u nedelju Krupa je bila opkoljena.

Tokom vikenda srpske snage su, nakon gromoglasne Karadziceve najave, krenule u kontraofanzivu i, po svemu sudeci, uspele da zaustave napredovanje Petog korpusa. U ovom trenutku se ne moze sa dovoljno pouzdanosti reci kakva je zaista situacija na linijama sukoba Petog korousa i srpskih snaga. Vojna komanda u Banjaluci tvrdi da su napadi na Krupu odbijeni, dok izvori UN javljaju o sukobima na severoistocnim i jugoistocnim prilazima gradu. Srbi tvrde da su prosli Kulen vakuf, jugoistocno od Bihaca, a komanda vladinih snaga da taj grad trenutno niko ne kontrolise i da je potpuno prazan.

Zauzimanjem Kupresa muslimansko-hrvatskim snagama je otvoren put na sever. One sada mogu ozbiljno da ugroze Jajce, a u veoma teskoj situaciji naci ce se i srpske snage istocno od tog grada. Verovatan cilj ofanzive, koju su zapoceli Muslimani, a pre nekoliko dana joj se prikljucili Hrvati, jeste da se snage koje napreduju od Kupresa spoje sa jedinicama koje sa zapada, od Bihaca, krecu prema Petrovcu. Time bi bihacka enklava, po prvi put od izbijanja sukoba, bila povezana sa centralnom Bosnom i Sarajevom.

O ozbiljnosti situacije svedoci i cinjenica da je Karadzic krajem prosle nedelje proglasio ratno stanje u zoni odgovornosti Drugog krajiskog korpusa, zabranjujuci cak i civilima da napustaju to podrucje bez dozvole vlasti. On je, po prvi put od izbijanja rata, otvoreno zapretio da ce streljati sve koji sire glasine o navodnoj "prodaji" podrucja u zapadnoj Bosni koja kontrolisu Srbi.

Postaje ocigledno da Drugi krajiski korpus nema dovoljno snaga da organizuje ozbiljniju kontraofanzivu i potisne jedinice Petog korpusa sa teritorija koje su zauzele tokom ove ofanzive (oko 250 kvadratnih kilometara). Za vece akcije potrebno je dovuci trupe sa drigih frontova. Komanda u Sarajevu je to, izgleda, imala u vidu, pa je njena brojcano nadmocnija armija pocela da vrsi snazan pritisak na srpske polozaje na celom, stotinama kilometara dugackom, frontu. Bosanskim Srbima u takvoj situaciji veoma je tesko da se odluce na pomeranje trupa na zapad, jer postoji opasnost da oslabe linije na drugim mestima.

Britanski Fajnensl tajms u sredu je preneo izjavu Radovana Karadzica prema kojoj je do naglog napredovanja snaga Petog korpusa doslo delom i zbog blokade koju je zaveo Beograd bosanskim Srbima, a delom i zbog "izdaje". On je rekao da ima indicija da su pojedini oficiri Drugog krajiskog korpusa, u dosluhu sa Beogradom, napustili polozaje.

Verovatno je da Karadzic nastoji da pronadje izgovor za velike gubitke na frontu, ali je izvesno da porazi koje trpe bosanski Srbi itekako imaju veze sa Beogradom. Ako nista drugo, raskid veza sa Srbijom i "anatema" koju je bacio Milosevic na rukovodstvo na Palama, ozbiljan su moralni udarac vojnoj moci. Ima indicija da se srpske trupe, osim toga, suocavaju i sa ozbiljnom nestasicom municije i goriva i da veoma tesko mogu da pokrecu veliku ratnu masineriju kojom raspolazu.

Cinjenica je, takodje, da delovi Bosne i Hercegovine na kojima oni trenutno trpe poraze, prema mapama koje je sacinila Kontakt-grupa, treba da pripadnu hrvatsko-muslimanskoj federaciji. To, svakako, ne treba uzeti kao argument za tumacenje da Karadzic "namerno" gubi teritorije, ali treba imati u vidu da ovim hrvatsko-muslimanskim napredovanjem zelje zvanicnog Beograda, koji je prihvatio mirovni plan, ukljucujuci i mape, nisu ni na koji nacin dovedene u pitanje.

Izvesno je da ce se, ukoliko na frontu ne bude bitnijih preokreta, Karadzic i rukovodstvo na Palama naaci u nezavidnoj politickoj situaciji. Predlazuci odbijanja mapa Kontakt-grupe to rukovodstvo je, naime, isticalo da su srpske snage u stanju da "odbrane sve srpske granice" i sada ce biti na muci da objasni sta se dogodilo i ko je kriv. Osim toga, porazom na zapadu doveden je u pitanje i poslednji argument koji je politicki potpuno izolovanim bosanskim Srbima ostao - neprikosnovena vojna moc.

Dragan Janjic