VLAST ODNELA POBEDU-OPOZICIJA NA ULICI

AIM, Skopje, 02.11.1994

Izbori u Makedoniji su zavrseni. Drugi krug glasanja, koji se odrzao 30 oktobra, prosao je sa manje tehnickih problema, ali takve prethodne najave nisu ubedile najvece opozicione partije VMRo-DPMNE i Demokratsku partiju da se predomisle i da se otkazu od bojkota izbora. Ostale su svom stavu da je vlast rezirala izbore, odnosno da se radi o drzavnom falsifikatu.

Partije dosadasnje vladine koalicije, Socijaldemokratski savez, Liberalna partija i Socijalisticka partija odnele su i vise nego ubedljivu pobedu. Njihova izborna koalicija, naslovljena Savez za Makedoniju i u prvom krugu je bila u apsolutnom vodstvu, s tim sto je tada bila obezbedila samo osam poslanika, dok opozicione VMRO i Demokratska partija nijedno. Bez najvecih konkurenata, koji su proglasili bojkot, Savez za Makedoniju nije imao tesku izbornu bitku. Prema podacima koje je prezentirala Drzavna izborna komisija, ova koalicija je dobila cak 89 poslanickih mesta, dok makedonski parlament broji 120 poslanika.

Nasuprot partija iz Saveza, njihov dosadasnji vladin partner, nejveca partija Albanaca, Partija demokratskog prosperiteta, nije prosla sjajno. Dok je dosada u parlament bila zastupljena sa 22 poslanika, cini se da u ovom sastavu nece biti vise od 11'12 poslanika. Konkurentni PDP-u bili su partija - Albanaca, Narodna demokratska partija - koja je dobila tri mesta i takozvana neformalna grupa, koja je nastupila sa "nezavisnim kandidatima" i osvojila, verovatno cetiri ili pet mesta. Albance u makedonskom parlamentu pretstavljace i jedan nezavisni kandidat, tako da ce Albanac poslanika biti oko dvadeset.

Drugi krug izbora prosao je bez euforije koja je obelezila prvi krug, kada se ljuto, na svakom planu, borili za glasace Savez i opozicioni VMRo i PD. Ove dve partije, su na dan parlamentarnih izbora u vise gradova Makedonije organizovale protesno glasanje za nove izbore i vec sledeceg dana su objavili rezultate da je za nove izbore, kako su saopstili, glasali cak 33,79 otsto gradjana sa pravom glasanja. Brojka se cini frapantnom jer je sigurno da za nove izbore nisu glasale nacionalne manjine. Ipak, niko nema nameru da proverava nije li opozicija lazirala rezultate. Cak, i sama opozicija kaze da se radilo samo o proveri raspolozenja gradjana i da je to dobar osnov da se za koji mesec sakupe 150 hiljada potpisa, sto je ustavni osnov da parlament bude donosio odluku za nove izbore.

Stav Saveza je da ukoliko opozicija sakupi ovaj broj potpisa, da ce parlament demokratski raspravljati po pitanju referenduma. Gradjanima Makedonije se ipak sada cini da novi parlamentarni sastav nece biti zanimljiv za javnost kao dosadasnji. Medjutim, Savez ima drugacije mislenje. Pored zadovoljstva sto je odneta ubedljiva pobeda, izrazava se ubedjenje da ce novi parlament biti efikasniji u odnosu na zaokruzivanju politickog i ekonomskog sistema. a da ce biti manje cirkusa i teatra. Jos se dodaje da ce partije iz Saveza funkcionisati kao posebne poslanicke grupe.

I, upravo to otvara novo pitanje. Buduci da od ukupnog broja poslanika Saveza, vodece partija, Socijaldemokratski savez ima cak 57, a prema prognozama partiskog staba imace se i ona famozna brojka od 61 - og poslanika (glasanje produzava se u jos 9 izbornih jedinica), postavlja se pitanje ne moze li se desiti da se nakon izvesnog vremena odnosi partija poremete. Da sve partije koje budu zastupljene u novom parlamentu postanu parlamentarne opozicije, a da pozicija bude samo Socijaldemokratski savez?

Odnosi izmedju socijaldemokrata i liberala (koji su dobili 27 poslanika) od formiranja prethodnog parlamentarnog sastava cesto su oscilirali. S jedne strane, pogledu na politiku i ekonomiju su takoreci identicni, narocito po pitanju buduceg razvoja zemlje na unutrasnjem i spolasnjem planu. Liberali imaju i izrazito jaku privrednu strukturu u clanstvu. Brojcano su bili slabiji u parlamentu, sto je bitno uticalo na medjupartiske odnose i interese. Svakako, to je i bio razlog da liberali udju u izbornu trku sa 30 otsto svojih kandidata u okviru koalicije, dok je Socijaldemokratski savez istrcao sa 60 otsto kandidata. Ostace zabelezano da su liberali u proslom periodu cesto izrazavali nezadovoljstvo zbog "podredjene uloge", ponekad cak koketirajuci i sa VMRO-DPMNE, ne bi li se poslao signal socijaldemokratima da im se moze izdrmati pozicija. Naravno, kakvi ce biti medjusebni odnosi, mozda ce se videti kada se bude sastavila nova vlada.

Inostrani izborni posmatraci, koji ovih dana napustaju Makedoniju, dosta su bili citirani u sredstvima informisanja. Njihov generalni stav je da su izbori u osnovi bili demokratski, slobodni i fer, iako je bilo dosta pripusta. Svet je, u sustini pozdravio pobedu SAveza za Makedoniju. Pretstavnici americkog udruzenja, ON i Unprofora imali su prijem kod makedonskog predsednika Kire Gligorova, kome su cestitali na pobedi na predsednickim izborima, rekavsi da se raduju sto ce se gledati sledecih pet godina. Pritom su rekli da se uskoro treba ocekivati celosno priznavanje Makedonije od strane SAD. U isto vreme, grcka vodeca glasila ocenjuju pobedu Saveza za Makedoniju kao pobedu politike predsednika Gligorova koja je, kako se naglasava, celosno podrzana od SAD, cime se otvara put za produzavanje pregovora u grcko-makedonskom sporu.

Najvece opozicione partije, VMRO i DP, kada pregovori sa Grckom budu produzili bice izvan parlamenta. To je zgodna prilika da ne snose nikakvu odgovornost za eventualne otstupke kada se budu pravile prema Grckoj. Medjutim to sto ce biti izvan parlamenta, ne mora znaciti bolja pozicija u pogledu pojedinih stvari. Bas naprotiv, vanparlamentarno dejstvovanje je uvek slabijeg efekta. Kada su u piatnju VMRO i DP, mozda i suprotan efekt u pogledu stabilnosti partija i njihove buducnosti.

PANTA DZAMBAZOSKI