POVRATAK MONETARNE OPREZNOSTI

Avramoviñeva kontraofanziva

Jugoslovenska centralna banka u jesenjoj krizi dinara nije mogla da se osloni samo na bucnu politicku kampanju, u koju se ukljucio ceo politicki i propagandni aparat SPS, vec je morala da se vrati na januarski model rigorozne monetarne discipline. Bez obzira na veliko javno traganje za "podrivacima Avramovicevog programa", izgleda da je vlast realisticno procenila da joj pokucaj vestackog podsticanja konjunkture nije uspeo, te da se proizvodni uzlet zasnovan na izmisljenom kapitalu mora prizemljiti. Pragmaticni guverner dr Dragoslav Avramovic je svoju operaciju elegantno nazvao "hladjenjem konjukture", a zapravo je rec o naglom povlacenju svih monetarnih kocnica da se jugoslovenska ekonomija ne bi ponovo raspala u hiperinflaciju.

Kada je posle septembarskog povratka inflacije i dramaticnog pada crnog kursa dinara na polovinu oficijelne vrednosti, ta "psiholoska nervoza", kako je sam guverner nazvao povratak dvojnih cena i "sticunga", kroz koje je na mahove za jednu marku trebalo dati i dva dinara, postala konstanta i kada je polovinom oktobra pocela da dobija ubrzanje, monetarne vllasti nisu imale kud nego da donesu paket rigoroznih cisto monetarnih mera. Zasluga je dr Avramovica sto je imao hrabrosti da od politickog vrha zatrazi s aglasnost za ovaj paket mera koje ce ponovo pojacati socijalne tenzije i ponovo poslati na "prinudni odmor" stotine hiljada radnika.

U ovom paketu mera Narodne banke Jugoslavije (koji je stupio na snagu 24. oktobra) najdrasticnije je ekspresno stopiranje svih kreditnih linija prema poslovnim bankama. Jedino su zadrzani krediti koje Centralna banka odobrava po osnovu definitivne prodaje deviza, da bi se sacuvao kanal preko koga poslovne banke najzad moraju vratiti u drzavne rezrve nesto deviza koje drze na ilegalnim racunima u inostranstvu (na jednu marku koju prodaju Narodnoj banci, poslovne banke dobijaju jos pola dinara povoljnog kr edita). U ovoj grupi mera obustavljene su i isporuke dinara za neke devize koje su poslovne banke "obecavale" da ce naknadno prodati centralnoj banci (terminska prodaja).

Zanimljivo je da je guverner dr Avramovic u ovoj grupi mera potpisao i zatvaranje kanala emisije dinara koji je bio oslonjen na "komercijalne zapise", pa je tako javno odustao od sopstvene teze da je roba isto tako dobro pokrice za dinar, kao i devizne rezerve. Sada se uverio da u Jugoslaviji ne vredi imati robu koju nema ko da kupi, a da je novac koji takva roba pokriva, onaj koji podize cene robi koja ide. Ne samo da se moralo zaustaviti vestacko naduvavanje privredne aktivnosti pumpanjem emisionih kredita, vec se i deo proizvedene traznje morao saseci povlacenjem dinara iz bankarskih kanala. Tako su banke naterane da upisu obavezne blagajnicke zapise za oko 5o miliona dinara, koji su zapravo kao "visak likvidnosti" po ulicama "jurili devize". Banke su pritisnute i obavezom da odmah vrate dospele kredite, sto je inidirektno priznanje da im se gledalo kroz prste kad su navodno u proizvodnji obrtale dobijeni no vac, a ustvari su ga obrtale na crnom trzistu.

U trecoj grupi su mere ciji se efekat zasad ne vidi, pa je verovatno da nisu ni preduzete. Rec je o obecanju Narodne banke da ce na trziste izneti novu rundu deviza iz rezervi, pa ce tako umiriti traznju za devizama. Deo tih deviza bi navodno bio ponudjen i gradjanima, ali vec sedam dana o tome se samo govori, a ni na jednom salteru se one ne prodaju. Taj trik ovoga puta izgleda da nece dati narocit efekat, a na taj efekat se mnogo ni ne racuna, jer sam guverner govori da je normalno da kurs na crnom trzistu pluta u margini od 20 odsto.

Ako izostavimo marginalni deo paketa, sa zaustavljanjem nekih drugih kreditnih centara (Sluzba platnog prometa itd.), onda mozemo postaviti pitanje moze li jugoslovenska privreda duze izdrzati tako snazne novcane kocnice. Septembarsko saopstenje sluzbene statistike da je proizvodnja u septembru, prema avgustu, povecana za 17 odsto, a prema istom mesecu prosle godine, cak za 24,2 odsto moglo bi da navede na zakljucak da obustavljane kredita moze dovesti do pravog loma. Ipak, treba imati u vidu da je odnos prema prosloj godini, statisticki neupotrebljiv, jer je tada vec pocelo opste zamiranje, a odnos prema avgustu sadrzi i dosta sezonskog privida. Jugoslovenska privreda jos uvek uposljava samo trecinu kapaciteta, i sva je prilika da je to, nazalost, maksimom proizvodnje koji ovaj Avramovicev dinar moze izdrzati. Svako podizanje aktivnosti toliko otvara glad za uvozom, da odmah pocinje jagma za devizama, jagma koju Jugoslavija ovakva kakva je i pod ovim, pa i blazim, sankcijama, ne moze da zadovolji.

U raspravi u Skupstini Jugoslavije, gde je Vece gradjana napokon aktivirano (25. oktobra), novi kurs centralne banke dobio je nacelnu mlaku podrsku, a vec se najviãe govorilo o opasnostima koje on donosi. Nedeljko Sipovac, sef SPS kluba i menadzer "Agrobanke" je tako skrenuo paznju da obustavljane kredita poljoprivredi moze da dovede do loseg ishoda jesenje setve, a moze i da napravi pokolj medju bankama, jer one ne mogu da vrate kredite koje su dobile od Narodne banke. Republicki ministar poljoprivrede Srbije takodje se pozalio da novi kurs emisione ustanove rusi aranzmane koje je Vlada Srbije napravila sa klanicarima i proizvodjacima ulja, aranzamane koji su trebali da zaustave nova poskupljenja. Najradikalniji predlog izneo je Miroljub Labus, ekonomista iz Demokratske stranke, pozivajuci Avramovica da se potpuno vrati na januarski pocetak preko nove devalvacije i potpuno novog emisionog mehanizma. Takav predlog je u ime Milosevicevog lobija smesta odbacio savezni ministar Tomica Raicevic. Jer, neka nova devalv acija, makar koliko legitimna kao ekonomska operacija, predstavljala bi veliki politicki poraz vladajuce politicke grupacije. Jer ona je u velikoj meri svoju sudbinu sada povezala sa Avramovicevim dinarom, pa je vise spremna da izdrzi efekte nepopularnih mera, nego da potpuno demistifikuje monetarnu politiku i manipulisanje novcem potpuno stavi na uvid javnosti (a i to je jedan od efekata koji bi imao Labusov predlog). To sto je Milosevic tako vezan za sudbinu dinara, samo naizgled povecava njegovu cvrstocu.

Dimitrije Boarov AIM