"DA LI ZNATE DA..."?

size: U poslednje vreme, u vise navrata su po kosovskim ulicama, naseljima, mogle da se pronadju brosure, letci i pamfleti organizacije koja sebe naziva "Pokret za oslobodjenje Kosova". U tim materijalima su sadrzani politicki stavovi oko resavanja pitanja Kosova, koji su u totalnoj suprotnosti sa politikom koju vode ovdasnje politicke partije koje okupljaju Albance. Ne zna se ni koliko clanova ili simpatizera ima ovaj Pokret, niti ko stoji iza njega. Samo je njihov cilj prepoznatljiv - da pokusaju ovim , moglo bi se nazvati ilegalnim putem da uticu na promenu, odnosno radikalizaciju misljenja kod kosovskih gradjana Albanaca. Osnova njihovih poruka je da ovakvom, dakle mirnom politikom Albanci nikada nece doci do svoje drzave za sta su se opredelili na svom Referendumu i izborima. Iz sadrzaja ovih distribuiranih brosura se vidi da su predstavnici ove organizacije opredeljeni za radikalniji nastup, pa ako treba i uz pomoc oruzja.

Vec neko vreme stanovnici Pristine i drugih mesta Kosova na pragovima svojih kuca, u dvoristima, postanskim sanducicima, po ulazima zgrada, nalaze saopstenja, letke, pamflete, ali i posebne brosure koje stampa i "distribuira" izvesni "Nacionalni pokret za oslobodjenje Kosova". U njima se mogu procitati nesvakidasnje politicke poruke, koje ni po terminologiji ni idejama a ni po nacinu plasiranja ne pripadaju stavovima aktuelnih albanskih politickih krugova na Kosovu . Iako se u kosovskoj stampi na albanskom jeziku cesto moze procitati kriticka izjava ili napis nekog "usamljenog glasa" intelektualaca o losem zivotu na Kosovu zbog "inertnosti vodecih albanskih politicara na Kosovu u resavanju ovog goruceg problema", ipak se niceg zajednickog ne moze naci sa sugestivnim stavovima grupacije koja ne propusta priliku da u zaglavlju materijala sa ovakvom sadrzinom naglasi da je rec o "Nacionalnom pokretu za oslobodjenje Kosova". Sa vrlo radikalizovanim kritickim stavovima prema ovdasnjim politickim strukturama, ovakvi pamfleti za cilj svakako imaju pokusaj radikalizovanja misljenja i samih albanskih gradjana. U brosurama ovog Pokreta kritike su upucene uglavnom na racun politike najmasovnije i najuticajnije partije kosovskih Albanaca, Demokratskog saveza Kosova, odnosno njenoj politickoj strategiji kada je u pitanju realizovanje opredeljenja kosovskih Albanaca za Republiku Kosovo. Ono sto se odmah da uociti je da se leci i brosure najnovijeg datuma razlikuju od predjasnjih slicnog sadrzaja: cist albanski jezik, informacije su konkretne i proverene, a kritika potkrepljena argumentima. Dakle nema gresaka. U tekstovima je sadrzana uvek cista politicka referencija i jasno odredjenje militantnog i kritickog stava. Jedna od cestih primedbi koje se upucuju na racun proklamovane mirne politike ovdasnjih politickih partija koje okupljaju Albance, je da je takva politika "istisnula ratni moral naroda" i da je "eliminisala narod sa politicke scene". Odgovori na ove optuzbe nalaze se u drugom delu teksta u kojem se razmatraju "mogucnosti koje pruza oruzani ustanak". U istoj brosuri se moze naci i tekst u kojem se postavljaju stavovi u obliku operacionalizovanih pitanja nabijenih prefektnim propagandnim sugestijama, kao : "Da li znamo da smo okupirana nacija"? "Da li znamo da se ne ponasamo kao jedan okupirani narod i da ne cinimo nista da se oslobodimo"? "Da li znamo da DSK, najmosovniji pokret formiran pre pet godina, nije preduzeo nijedan konkretan korak ka narodnom oslobodjenju"? "Da li znamo da okupatoru odgovara mir u okipiranim teritorijama"...? Svim ovim pitanjima se kao slagvort , s vremena na vreme, dodaju stavovi medjunarodnog faktora oko kosovskog problema.

Postojanje takve organizacije ili grupacije koja sebe zove "Nacionalni pokret za oslobodjenje Kosova" kao i nacin lansiranja njihovih ideja, u najmanju ruku bi trebalo da zabelezi ovdasnja stampa na albanskom jeziku - kroz napis, eventualno neku izjavu vodecih politicara ili pak da se politicke partije oglase svojim saopstenjem. Iznenadjuje, medjutim, da do danas niko nije glasno o tome progovorio. Predstavnici politickih partija ili nemaju odredjen stav ili su potpuno neupucene oko postojanja jedne ovakve organizacije. Predsednik Parlamentarne Partije Bajram Kosomi kaze da "nije upoznat o postojanju jedne ovakve grupacije, da u partiji nije razmatran taj problem i da nemaju odredjeni stav". Predsednik Seljacke stranke prof. dr.Hivzi Isljami podvlaci da "nije imao priliku da vidi saopstenja, pa nije u stanju da da nikakvu izjavu za javnost oko ovog pitanja". Clan predsednistva Socijaldemokratske partije Ramus Mavrici takodje kaze "da nije video te materiale i da u njegovoj stranci jos uvek nemaju stav oko tog pokreta". Najmasovnija partija, Demokratski savez Kosova koja je ujedno i najvise na nisanu ovog Pokreta, nema nikakav zvanican, a ni partijski stav. Prof.dr.Fehmi Agani, potpredsednik ove partije kaze "da za ovaj Pokret treba napraviti siri prikaz ili analizu o prirodi takvih grupa i ovakvih nacina sirenja politickih ideja".

Ipak se ne moze uteci cinjenici da se u politicki zivot Kosova, o cemu konkretno svedoce razne brosure, letci i pamfleti polako uvlaci jedna organizacija, koja se po svojim politickim stavovima kao i nacinu delovanja u korenu razlikuje od ovdasnjih politickih partija ili organizacija. Kod ljudi iz ove organizacije nije tesko prepoznati teznju, iako embrionalnu, za formiranjem jednog organizma sa ratnim raspolozenjem. U svakom slucaju pojava jednog ovakvog Pokreta na Kosovu je indikativn i na svoj nacin svedoci o postojanju unutrasnjih politickih napetosti na Kosovu.

Nedostatak stavova i konkretnih analiza kosovskih politickih partija koje okupljaju Albance ili, sto je jos gora varijanta neznanje odnosno neinformisanost o postojanju ove organizacije i ko stoji iza nje, govori, o prvim nevoljama da se i dalje kontrolise politicka situacija na Kosovu.

U pomenutom tekstu "Da li znamo da..." ?, i pored toga sto su po njima plasirani nedostaci i politicki neuspesi kosovskih politickih partija, ne bi iznenadilo da ova organizacija mozda u nekoj od sledecih brosura upotpuni fond pitanja sa jos jednim : " Da li znamo da politicke partije na Kosovu ne znaju da postoji Nacionalni pokret za oslobodjanje Kosova"?.

Astrit SALIHU. AIM Pristina