POSLEDNJI VOZ ZA EVROPU

kultura pod sankcijama

,AIM, Beograd, 25.10.94. Ukidanje sankcija, Beograd, nekadasnja jugoslovenska, a sada srbijanska kulturna prestonica, docekuje potpuno raspolucen izmedju gotovo utihlog gradjanskog kulturnog miljea, oduvek okrenutog svetu i vladajuceg populistickog mentalnog sklopa koji vec tri godine unistava srpsku kulturu i umetnost. Ko ce prvi, iz kako-tako stvorene drzave, krenuti u svet? Aktuelni ministar kulture Nada Popovic Perisic gotovo euforicno najavljuje da programi kulturne saradnje vec postoje i da je Jugoslavija otvorena za saradnju. Ako je suditi po putnicima-umetnicima iz prvog aviona za Moskvu, kulturni gradjanski Beograd ce jos sacekati da pokaze sta je uspeo da stvori i ocuva u 28 meseci blokade.

Sa druge strane,u Beogradu i dalje opstaju Bemus i Bitef. Pozorista su puna, a do karata za bolji koncert je tesko doci. Kao u najbolja vremena, do Beograda stizu filmovi nagradjeni Oskarom, a da bi se videlo Bergmanovo ostvarenje, pred kinotekom se strpljivo stoji u redu.

SESTA LICKA

Ipak, na beogradskoj kulturnoj sceni sve je drugacije nego pre 28 meseci. Dosao je novi svet koji bas ne haje mnogo za umetnost. Potreba za kulturnom razonodom zavrsava mu se obozavanjem obnazenih folk pevacica. Oni koji malo vise pamte, tvrde da Beograd danas podseca na 1945.i pobedonosni ulazak Seste licke. Otvaranje prema svetu unelo je pometnju medju nove kvazi patriotski nastrojene kulturnjake koji su mafijaski ovladali svim institucijama kulture, pa cak i onim od nacionalnog interesa.

Iznenadnom najavom borbe protiv kica, vlast pokusava da uhvati poslednji voz za Evropu i da se koliko toliko, na brzinu oslobodi svojih dojucerasnjih miljenika, trazeci tako put priblizavanja dojucerasnjim "izdajnicima" koji su surovali sa nekim umetnicima sa prokuzenog Zapada.

Umetnicki svet koji je ostao u Beogradu mukotrpno je protekle dve do tri godine, zbijajuci redove, spasavao kulturu od potpunog umiranja i utapanja u izolaciju. Cinio je to komunicirajuci sa svetom, izlazuci sebe osudi zvanicne javnosti kao "antisrpski elemnti".

Prva zabrana iz sveta stigla je licno od pisca Majkla Frejina koji je trazio da se njegov komad "Iza kulisa" vise ne igra u "jednoj agresorskoj zemlji kao sto je Srbija". Ipak, ljudi su dolazili samoinicijativno. Niko nije prekoracio granicu kao zvanicni predstavnik svoje zemlje. Dolazili su na poziv svojih prijatelja iz Jugoslavije, kulturnih stvaraoca okupljenih oko gradjanskog Beograda i antiratnog lobija koji se svih ovih godina bio protiv rata, nasilja, zla, te-eci da odrzi korak sa svetom. Medju prvima u izolovani Beograd stigao je Anri Levi i to na oktobarske susrete pisaca. Zatrazio je te 1992. godine da se Udruzenje knjizevnika Srbije ogradi od rata. Vratio se kao naeprijatelj, pretrpevsi ostre kritike i pisaca i vlasti. Dolazio je i Andrej Gliksman, zatim americki pesnik Alen Ginzberg, Hans Mancus Enceberger, Adam Mihnik, Ricard Rorti, Polan Horvud, predsednik Evropskog PEN-a. Po privatnoj liniji u Beogradu su gostovali i umetnici iz bivsih jugoslovenskih republika. Vlast se pravila da ih ne primecuje, a Beogradjani su se bar na trenutak osecali gradjanima sveta.

EMBARGO NA LJUDE

U vreme sankcija, aktuelni rezim je u kulturi Srbije napravio prevrat. Na celna mesta institucija kao sto su pozorista, muzeji, galerije, postavljeni su provereni SPS-kadrovi. Beograd je, tako, krenuo i zvanicno u patriotsku umetnost. Kulturnom scenom i drzavnom televizijom, stampom dominirali su ljudi, domaci i strani, oznaceni kao provereni prijatelji.

Drzavni gosti u to vreme bili su Klaudio Delmonako (jedno vreme bio na celu opere), Edicka Limonov koga je pompezno primio predsednik Milosevic. Ruski pisac, da podsetimo, je onaj koji je pred tv kamerama sa Pala pucao na Sarajevo. Najveci srpski prijatelj pune dve godine bio je francuski filosof Danijel Sifer. Koncertne dvorane osvajali su trecerazredni izvodjaci iz Rusije. Beogradom je harao primitivizam i kvazipatriotizam, a vlast je dokazivala kako nam sankcije nista ne mogu. Vrhunac kulturnog skandala bio je Sabor istocnohriscanskih srodnih kultura i naroda. Tu je svega bilo, sem kulture.

Pozoriste, medjutim, opstaje i bez gostovanja i savremenih pisaca. Birajuci izmedju maskirnih uniformi koje su mu nametane i vodvilja, opredeljuje se za ovo drugo. Sa pojedinim predstavama uspevaju i da gostuju u svetu. Prva antiratna predstava "Tamna je noc" Aleksandra Popovica pojavljuje se dve godine posle pocetka rata. Uspesno gostuje u Americi i Svajcarskoj.

U potpuno izolovani Beograd stizu slike Kita Heringa. Posle izlozbe, organizovana je aukcija a slike pokijnog umetnika prodate su za poprilicne sume nemackih maraka.

Ovogodisnje glamurozno otvaranje Bitefa, sa svim obelezjima ulicnog teatra, feste po ulicama Beograda, nagovestavalo je metamorfozu vlasti prema kulturi, pa i ukidanje sankcija. Na Bitef su, naravno, dosle grupe iz Nemacke, Spanije, Australije, Madjarske, multimedijalni komad iz Slovenije. Svi su stigli na svoju ruku, zbog svojih prijatelja u Beogradu, zbog gradjanskog Beograda. Zvanicna TV je prenosila Bitef, a novi mirotvorci su zeleli da sve to pripisu sebi. Slicno je bilo i sa Bemusom. Prvi put u protekle dve godine jedan strani pisac pise komad koji ce biti postavlje i izvodjen u Srbiji: Dusan Jovanovic stvara "Antigonu" koju rezira Ljubisa Ristic. Antiratna predstava, osim ovacija publike na Bitefu, ne osvaja ni jednu nagradu. Pobedjuje ulicni teatar.

UNOVCAVANJE PATRIOTIZMA

Medju putnicima, namernicima u vreme kulturne blokade ostace upamceni slikari-srpske patriote iz inostranstva. Milos Sobajic, samo za jednu sliku dobija od drzave 15 hiljada maraka. To se desava u vreme kada se jedan Konjovic prodaje za par hiljada dinara, ili Mersad Berber za par stotina dolara.

Prave beogradske kulturne oaze su, ipak, prezivele duple sankcije. Stvarana su, bez prisustva javnosti, umetnicka dela, radjali se novi prvaci, stasala nova generacija slika i graficara. Svi ti talenti jos nisu imali prilike da izadju u svet.

U isto vreme objavljeno je na hiljade novih naslova. Prevedeni su Bucati, Vitegnstajn, Alan Rob, Grije, Defo. Srbija je preplavljena antiranim romanima, pesmama, esijima. Strani izdavaci pojavljuju se ovog oktobra na Beogradskom sajmu knjiga. "Beogradski krug" je sa svojim izdanjima stigao i na Franfurtski sajam.

Snimani su filmovi, poput onog "Tito drugi put medju Srbima", "Vukovar, jedna prica" do lakih zanrova bliskih novobogatasima, poput filma "Slatko od snova".

Beogradski kulturni prostor koji je, koliko toliko, sacuvao svoju vitalnost umece da iskoristi skidanje sankcija sa kulture i uspostavi pokidane komunikacije. Beograd je , pre svega, zeljan svojih prvih suseda sa kojima je nekada ziveo u zajednickoj drzavi. Tvorci novokomponovanog kulturnog haosa, utemeljenog na sumnjivom novcu, polako posustaju. Lazni patriotizam gubi u Beogradu, osvojio ga je samo privremeno.

BRANKA KALJEVIC