POCETAK ULICNE DEMOKRACIJE!?

(U ovom tekstu se govori o bojkotu izbora u Makedoniji od strane dve najmocnih opozicionih partija VMRO-DPMNE i DP, o tome sta one zameraju aktuelnoj vlasti pa cak i medjunarodnim posmatracima.)

AIM, Skoplje,24.11.1994

*SIZE* *VMRO-DPMNE (Unutrasnja revolucionerna organizacija - Demokratska partija za nacionalno jedinstvo) i DP (Demokratska partija) stavili su tacku na pretnje da ce bojkotoviti izbore; danas su zvanicno objavili da ne ucestvuju u drugi izborni krug. *S pravnog aspekta , one ne mogu da povuku svoje kandidate pa zato njihov bojkot sada ne moze postici zeleni efekat. * Lideri ovih dveju partija, Ljupco Georgievski i Petar Gosev su najavili protestne mitinge u svim gradovima Makedonije, a to plasi gradjanstvo da mozda u Makedoniji pocinje ulicna demokracija. * Ove dve partije , sada ojacana i MAAK-om, zameraju aktuelnoj vlasti da falsifikuje izbore i pored toga sto medjunarodni posmatraci u svojim zvanicnim saopstenjima kazu da, kad se iskluce neki tehnicki nedostaci, izbori su bili fer i demokratski. * Albanske partije sa svojim kandidatima idu u drugi izborni krug ali sa malim mogucnostima da ponove uspeh iz prvih visepartijskih izbora. *

Pitanje koje danas najcesce postavljaju gradjani Makedonije nije - Tko ce pobediti na izborime vec: Dali u Makedoniji pocinje ulicna demokracija? Manje vise pobednici se znaju - Savez za Makedoniju , bar sudeci po rezultatima nakon prvog izbornog ktuga, je neosporni favorit. Ono sto daje za pravo gradjanima ove male drzave da strahuju da ce i kod njih poceti "sezona mitingovanja" i kotrlanja demokracije po gradskim ulicama, jeste danasnja konacna odluka tri opozicionih partija VMRO-DPMNE, PD i MAAK da bojkotuju izbore i da povuku svoje poslanicke kandidate. Uz ovo su najavili i seriju svojih mitinga u svim gradovima zemlje kako bi objasnili gradjanima da je na delo cista "neofasisticka diktatura", kako je rekao na pres konferenciji nezavisni kandidat Todor Petrov, koji se priklucio spomenutim partijama. Za 30 oktobra, kada treba gradjani da izadju na drugi krug glasanja, ove partije su pozvali svoje simpatizere da "glasaju za demokraciju" na gradskim plostadima, da bi iskazali svoj revolt.

Dali ovo znaci da je opozicija iznenadjena neocekivanim porazom ili se zaista radi o neregularnosti izbora? Vise argumenata postoje da se ovakva njihova odluka prepisuje njihove nemoci da dostojanstveno podnose poraz nego li nekim "falsifikatima", kako navode lideri ove partije. Tacnije, ove tri partije, a posebno VMRO-DPMNE i DP, skupu su platile svoju sebicnost i nemoc da stvore kakvu takvu koaliciju kako bi se uspesnije suprotstavile Savezu za Makedoniju koji sacinjavaju tri partije (Socijaldemokratski savez, Liberalna partija i Socijalisticka partija). Od pocetka je bilo jasno da nema takve politicke sile koja se moze uspesno nositi sa koalicijom Saveza za Makedoniju koji su imali najveci adut - aktuelnog predsednika, Kireta Gligorova. Fijasko opozicione partije VMRO-DPMNE i DP ocekivali su skoro svih poznavaoci ovdasnjih prilika. Cini se da to nisu ocekivali samo lideri ovih dveju partija, Ljupco Gergievski i Peatr Gosev koji su se zdruzili sada kada je "prosao voz". I to samo da bi zajednicki sproveli ne delo "ulicnu demokraciju". Dakle, dokazali su da ih najvise ljuti bas to sto neosnovano prepisuju ljudima iz Saveza za Makedoniju i aktuelne vlasti - da laziraju izbore. A tvrde da su izbori cisti "falsifikat", da je bilo nereguralnosti u izbornim spiskovima, da su smenjene izborne jedinice bas tamo gde ove partije imaju najveci broj svojih simpatizera itd. Da je bilo slabosti na ovim izborima, to niko ne porice. Pa cak ni drzavni organi koji su zaduzeni da pripreme i organizuju izbore. Medjutim svi se slazu da propusti nisu takve prirode da bi se ponistili izbori. Takvo mislenje dele i pretstavnici medjunarodnih organizacija kao i njihovi posmatraci. Pri cemu naglasavaju da se ti tehnicki nedostaci moraju korigirati u drugi izborni krug. Da bi se to realizovalo, angazovane su posebne ekipe pa cak je oformljena i radna grupa za azuriranje izbornih spiskova.

S pravnog gledista, ove partije ne mogu povuci svoje kandidate iz glasackih listica i njihova imena ce biti i pri glasanju 30 oktobra. Bojkot ce biti realizovan na taj nacin sto ce ove partije organizovati paralelne izbore u svim gradovima Makedonije. Na prvi pogled to se cini "bezazleno" ali moze izazvati teske posledice za unutrasnju stabilnost zemlje. Iz jednostavnog razloga sto ce opozicija tek sada biti u mogucnost da saopsti isfabrikovanu brojku "svojih simpatizera" a sto ujedno znaci i stvaranje "paralelnog parlamenta" u Makedoniji. Po sadasnjim zvanicnim podacima, za opoziciju su glasali nesto vice 10 posto ukupnog broja biraca. Ocekuje se da nakon "paralelnog glasanja" po plostadima makedonskih gradova ovaj postotak bude daleko veci jer ce biti fabrikovan. Argument koji ce opozicione partije upotrebiti da manipulisu sa ostalim gradjanima a i da negiraju "legitimitet" parlamentarnih izabranika. Naspram ovakve konstatacije stoji ona druga: da je ovo definitivni kraj VMRO-DPMNE i Goseve Demokratske partije. Ovakve pretpostavke zasnivaju se na dosadasnje iskustvo da vanparlamentarne partije u Makedoniju do sad nisu imale nikakvu moc delovanja. Odlukom da bojkotuju izbore, VMRO-DPMNE i DP sebe su osudile na samounistenje. Jedino ako nemaju razradjenu neku "efikasniju" strategiju. Po svemu sudeci oni su zajahali konj "ulicne demokracije". Ovakva demokracija ima pogodno tlo u Makedoniji iz jednostavnog razloga sto pred njom stoje pregovori sa Grckom a i nerascisceni odnosi sa severnim susedom. A sve te "bitke" oko imena i drzavnim granicama opozicija moze vesto iskoristiti da poveca broj mitingasa.

Dakle, ponajprije se moze zakluciti da drugi po redu visepartijski izbori u Makedoniji mogu doneti vise glavobolja ne samo za one koji ce preuzeti vlast u svojim rukama vec i za one gradjane koji su se nadali da je Makedonija prebrodila "decju bolest" demokracije. A moze biti da je ovo kraj makedonskih nacionalistickih partija u Makedoniji koje su do sada jedini "argument" imali fobiju prema svim nemakedoncima u ovoj drzavi. Ako ovo drugo bude rezultanta sadasnjih previranja u Makedoniji ondak ova drzava moze racunati na svoju bolju buducnost. Sto uopste na znaci da nacionalna uskogrudnost kod drugih nacionalnih kolektiviteta nije opasna. Ali, imajuci u predvid nacionalni sastav Makedonije, nju moze ponajprije destabilizovati makedonski i albanski nacionalizam. A albanske partije, koje su pre izbora najavljivale bojkot, u drugi izborni krug idu razedinjene i neslozne. S tim smanjuju sanse da u sledeci sastav republickog parlamenta imaju 23 poslanika, koliko su imalu u dosadasnji parlamentarni sastav. Sva predvidjanja govore da broj albanskih poslanika nece biti veci od dvadeset. Kad se ovome doda da oni dolaze iz razlicitih politickih partija, Savez za Makedoniju u njih nema ozbiljnu opoziciju. Dakle, ako ovaj savez obezbedi vecinu, nece naici na dosadasnje ucene jedine albanske parlamentarne poslanicke grupe iz politicke partije PDP. Savez za Makedoniju, ako obezbedi apsolutnu vecinu (ima i onih koji predvidjaju da ce ovaj Savez biti zastupljen u republicki parlament sa vise od osamdeset poslanika) imat ce mogucnost da vlada Makedonijom onako kako zeli i ume. U medjuvremenu, neki predvidjaju da ce nakon izbora doci do raskola medju partnerima u ovaj Savez. Ali sve to je u sferi obicnih spekulacija koje bar zasada ne pocivaju na pouzdanim ragumentima. IBRAHIM MEHMETI