MARKETINSKI SRBI

Intervju: Vuk Draskovic,predsednik SPO

Ne tako davno, lider SPO bio je optuzivan kao srpski nacionalista. Ubrzo posle toga postao je izdajnik srpskih nacionalnih interesa koji mase maslinovom grancicom i prica o miru, kada se treba boriti za spas srpstva. U medjuvremenu, prisivane su mu etikete saradnika CIE, coveka koji radi po nalogu Zapada i slicno. Podrska mirovnom planu Kontakt grupe donela mu je novu etiketu - kapitilanta koji je stao uz bok vlasti. Ono sto lideru SPO Vuku Draskovicu i njegovoj stranci, ni opozicija ni vlast, ne mogu odreci je cinjenica da su od pocetka raspada Jugoslavije bili protiv rata.

"Nacionalista srpski jesam bio i - ostao, ali u normalnom znacenju tog pojma.Sovinizam, pak, nikada nije bio vera ni SPO niti moja" kaze Vuk Draskovic na pocetku intervjua AIM-u.

* Najnoviji politicki zaokret Slobodana Milosevica prema ratu u Bosni i Hercegovini, ponovo je podelio ovdasnju opoziciju. Vi ste taj zaokret podrzali, a nacional-demokratske stranke su sve one koji podrzavaju mirovni plan nazvali kapitilantima. Da li je podrska mirovnom planu kapitilanstvo Miloseviceve politike?

• Po meni, ovo je iznudjeni potez. Predsednik Srbije je, mozda, u poslednjem trenutku shvatio svu pogibelj nastavka politike rata i svadje sa citavim svetom. Inace, ja licno nikada nisam verovao ni u Milosevicev nacionalizam, ni u Milosevicev sovinizam.Mislim da je on posegnuo za sovinistickim zastavama da bi se u tadasnjoj atmosferi i vremenu odrzao na vlasti.Samo je njegova vera -komunizam- bila postojana. Za razliku od Miosevica, hrvatski predsednik Tudjman je osvajanje vlasti smatrao kao jedinu priliku da u stvarnost pretoci svoj istinski, ne nacionalizam u njegovom pravom znacenju, nego nesto sto je blize sovinizmu i sto , u mnogo cemu, dodiruje ideje onog tzv.hrvatskog nacionalizma iz l94l.godine.

* Da li to znaci da ne verujete ni u predsednikovo mirotvostvo?

• Milosevic je covek koji je iznenada, pod prinudom surove realnosti, bez mnogo komleksa i ustrucavanja, utrcao u dvoriste i kucu SPO. Nista mu nije smetalo sto je usao u kucu onih koje je u poslednje cetiri godine nemilosrdno proganjao. Ja necu, niti imam razloga da bezim iz svoje kuce, zbog toga sto je pljusak naterao Milosevica da se skloni pod moj krov. Ni SPO, ni ja nemamo prava da se iseljavamo iz nase kuce i iz svog programa i da trazimo status podstanara kod ratnog lobija i kod onih sa kojima, po mnogim pitanjima, a pre svega odnosom prema ratu i miru, niceg dodirnog nemamo.

* Sudeci po reakcijama, zestoko ste se zamerili nacional-demokratskim strankama i Srpskoj pravoslavnoj crkvi izjavom - da su odgovorne sto je svet orijentaciju Srbije ka miru doveo u sumnju i da ne bi bilo ovako suzenog ublazavanja sankcija da se nije stekao utisak da u Srbiji ima jakog raspolozenja za ratnu opciju. Koliko je, zaista, jak ratni lobi? Na cemu se temelji Vase uverenje da bi skidanje sankcija islo lakse i brze?

• Ratni lobi u Srbiji je jaci na televizijskim ekranima, na stranicama stampe, na raznoraznim tribinama, kafanama, kada se, narocito pri picu, izbacuju krupne reci i parole, nego sto je jak u stvarnosti. Ogroman deo gradjana Srbije je protiv rata, umoran je od mrznje i nesrece i ovakvog zivota. Svi oni zele da drzava sto pre izadje iz medjunarodnog zatvora, jer kada jedna drzava zivi u zatvoru, nekako i njeni stanovnici poprimaju zatvorsku prsihologiju, a to niko nece.

Osim Seselja, koji najefikasnije radi protiv sebe samog, i nekih par kokosarskih stranaka nabijenih slepim sovinizmom, mi u tom ratnom lobiju u stvarnosti nemamo nikog jakog. Mada na fotografiji imamo tzv. nove cetnike, nove rodoljupce kao sto su Zoran Djindjic ili Vojislav Kostunica. Ali, to su marketinski Srbi.Oni su, naprosto, procenili da treba zauzeti dojucerasnju Milosevicevu poziciju, jer i, bukvalno, govore ono sto je Milosevic govorio juce. Misle da na taj nacin, kao slabe stranke, pretvore sebe u ribare u mutnoj vodi i da na udicu gromkih reci pecaju sto vise izbeglica u Srbiji i Srba koji su poreklom iz tih krajeva. I to je sva strategija. To je marketinski cilj da se dodvore tim zbunjenim i ojadjenim ljudima.

Mozda ja gresim, mozda je ratni put preci i bolji, ali ta gospoda koja udara u diple rata, duzna su da pokazu cinjenice - da pred Srbijom istupe sa mapama za koje vredi ginuti, da kazu koliko ce jos ljudi za te granice morati da pogine, duzni su da kazu koliko ce jos srpske omladine pobeci iz Srbije zbog takvog rata, koliko ce to kostati srpsku ekonomiju i gde cemo se nakon svih tih smrti i postradanja naci.

Sto se crkve tice, mislim da treba razdvojiti na jednoj strani svestenstvo, ciji je najveci deo na pozicijama mira, sa kojom je patrijarh, od jedne, na zaloost, militantne grupe episkopa koja se uhvatila za ekstremne Karadziceve vladike.

Kada je rec o sankcijama, ja sam uveren da su sve politicke stranke, sve vazne nacionalne institucije jednoglasno podrzale mirovni plan Kontakt grupe i kazale - mir, dosta smrti, rusenja i nesrece, da bi rukovodstvo na Palama prihvatilo plan. Tako jednodusna preporuka maticne zemlje bila bi tako snazna da bi je razumeli i prihvatili Srbi u Bosni, a Karadzic ne bi mogao da manipulise i da se kocka u glavu tog naroda. Ovako, marketinski patrioti bucu i proizvode maglu, a Karadzic se na nju poziva.

* Iako se cesto govori da Zapad podrzava demokratsku opoziciju, uvek kada je to potrebno, Zapad podrzi Milosevica, a okrene ledja njegovim oponentima. Analiticari to tumace cinjenicom da je svet shvatio da je, bar u dogledno vreme, jedina alternativa Milosevicu - Milosevic.Kako Vi objasnjavate te poteze Zapada?

• Zapad nastupa pragmaticno, sa pozicije svojih interesa i svojih ciljeva. Zapad i Rusija pravilno procenjuju da obustave rata na prostorima bivse Jugoslavije nema, ukoliko se za mirovnu opciju i prekid rata ne pridobije, pre svega, Srbija (po broju stanovnika i vojnom potencijalu) najjaca zemlja bivse Jugoslavije.Ako je Zapad dosao na procenu da je Milosevic taj koji u Srbiji moze odigrati tu ulogu, onda Zapad podrzava Milosevica da taj posao i obavi. Ja se samo jednog plasim - da po obustavi rata, po nekoj inerciji ili iz nekih drugih strateskih interesa, velike sile ne nastave da podrzavaju ovaj rezim i kada bude jasno da ce on, zapravo, ucvrscivati i obnavljati komunisticke principe vladanja. A, to je i sada prilicno vidljivo.

* Ovih dana se u javnosti pojavilo pismo koje ste jos pocetkom septembra uputili Kontakt grupi i trazili ukidanje sankcija. Mnogi su ga ovde protumacili kao nesebicnu podrsku predsedniku Srbije, iako on jos govori da je dosadasnji nacionalni koncept "dobar" i "pravi" i da je ostvario "istorijske rezultate". Zasto je javnost naknadno saznala za pismo Kontakt grupi?

• Ja sam navijac Zvezde. Pratim meceve Zvezde i Partizana vec gotovo cetiri decenije i jos nikada nisam cuo da trener i igraci Partizana kada izgube od Zvezde priznaju da su porazeni i da su poraz zasluzili. Naprotiv. Uvek je kriv sudija, a oni su sjajno igrali. Zar vi ocekujete od Milosevica da posle jedne katastrofalne utakmice koju je izgubio izadje pred Srbiju i kaze: Ja sam porazen, izgubio sam ovu utakmicu i sad sam odlucio da igram jednu drugaciju igru. Ne, on mora u prvoj fazi govoriti da utakmicu nije izgubio, da je sve to sjajno zavrseno, da je zapravo mir rezultat jedne ratnoborstvene politike. U to ne veruje ni on sam, niti mu ko u to veruje, ali ga spasava cinjenica sto je narodu dosta rata.

Vec sam rekao ko je kome prisao u pitanju mira. Ne mogu ja podrzavati program mira, nego je obrnuto. Sto se tice pisma, nisam zeleo da od toga pravim politicku promociju, niti da to udaram na velika zvona.

Kad govorim o miru, govorim o prekidu rata - da se ucutka oruzje i smrt na balkanskim prostorima, a ne govorim o onome sta ce biti posle toga. To je vec program u kojem se mi dijametralno razlikujemo i sada od Milosevica. Nas mir ima za cilj da dovede Evropu u Srbiju, kako bi Srbija mogla da udje u Evropu. Socijalisti gotovo da veruju da treba otici na zeleznicku stanicu ili u JAT i kupiti kartu za Evropu.

* Hoce li predsednik Srbije sledeci logiku mirovne misije, uskoro da prizna Bosnu i Hecegovinu, a zatim i Hrvatsku u medjunarodno priznatim granicama?

• Ne znam uopste odakle ideja i price da Milosevic treba naknadno da prizna Bosnu i Hercegovinu. Slobodan Milosevic je prihvatio plan Kontakt grupe, a u tom mirovnom planu jasno je napisano da se tri etniciteta u BiH razdvajaju unutar postojecih granica suverene BiH. Zar to nije to?

Sto se Hrvatske tice, stvar stoji drugacije. Sankcije nisu uvedene zbog rata u Hrvatskoj, niti se priznanje Hrvatske u njenim granicama postavlja kao uslov za ukidanje sankcija. Sankcije su uvedene iskljucivo zbog nase upetljanosti u rat u Bosni.U Hrvatskoj je problem mnogo kompleksniji i mnogo duze ce se resavati. Zasto? Prvo, pre pobune Srba u Hrvatskoj desile su se nad njima od strane Tudjmana i hrvatske vlasti dva nasilja: pravno i teroristicko. Pravno, jer su Srbi kao konstitutivni narod izbaceni iz Ustava, za cim nije bilo nikakve potrebe. Teroristicko nasilje pocinjeno je dizanjem u vazduh kuca na jadranskoj obali. Miniranje na hiljade srpskih kuca je bezumno. Kao reakcija na to, a podstaknuti od vlasti iz Beograda, Srbi su se pobunili i otkazali poslusnost toj vlasti koja se prema njima ponela neprijateljski. To svet zna i zato nije ni pretio sankcijama za vreme rata u Hrvatskoj. Svet je znao za velike zlocine pocinjene tokom Drugog svetskog rata nad Srbima i imao je razumevanja za strah toga naroda od ponavljanja ustaskog noza iz l94l.

Istovremeno, svet nije mogao da odobri ono sto je srpska strana u ovom ratu ucinila. Setimo se samo Vukovara, razaranja gradova, setimo se sovinistickog sljama i olosa odavde koji je, pod parolom osvete, cinio sve ono sto su 4l. cinile ustase, ili ono sto su 9l. cinili potomci ustasa. Za to razumevanja nema. Stvar je, dakle, veoma komplikovana, krivice su uzajamne, ludilo obostrano, a sudbine isprepletane. Zbog toga ce se, mislim, problem Krajine resavati nekoliko godina i na kraju biti resen, usudjujem se reci na dva nacina. Prvi, i verovatniji, odvajanjem zapadne Hercegovine i delova centralne Bosne od BiH i njihovo pripajanje Hrvatskoj, a ukljucivanjem Srpske Krajine u BiH. Tako ce se kalup i Hrvatske i BiH izmeniti, ali teritorijalno ni jedna ni druga nece biti umanjene. Drugo resenje koje bi buducnost mogla da donese, jeste citav lanac federacija, konfederacija, ne znam cega sve jos, gde bi se, upetljani u neki cvor, opet nasli i Srpska Krajina u Hrvatskoj i Bosni, i Srbija i Crna Gora. Svi bi bili medjunarodno priznati, a istovremeno bi suverenitet svih bio ogranicen, jer bi i i neka vrsta unije i drzavne asocijacije znacila opet, ako ne krov, a ono satorsko krilo iznad svega toga.

* Nesto slicno onome sto predlaze francuski ministar odbrane Alen Zipe? Kako komentarisete njegove predloge?

• Znam za neka razmisljanja u tom pravcu da se, recimo, Hrvatska federalizuje i da Srpska Krajina bude federalna clanica Hrvatske. Nije iskljuceno da to bude resenje, a da istovremeno, zapadna Hercegovina ostane u federaciji sa Bosnom i u konfederaciji sa Hrvatskom, da Republika Srpska bude u federaciji sa Muslimanima i Hrvatima, a u konfederaciji sa Srbijom, a da muslimanski deo Bosne bude u duplom braku.

* To resenje zvuci vrlo komplikovano i teoretski. Kako ce to izgledati u praksi? Mnogi kazu "Made in AVNOJ".

• U praksi ce to voditi ekonomskoj integraciji koja mora u jednom prelaznom periodu dobiti i ovako komlikovane i, mozda, pravno neodrzive konstrukcije u prvoj fazi, da bi u sledecoj preraslo u neku jugoslovensku uniju koja bi se ukljucila u Evropsku uniju.

Posle prestanka rata, sa politicke scene ce nestati kreatori ratne politike na sve tri strane. Na politickoj pozornici ce se pojaviti novi ljudi koji su od pocetka protiv rata i koji ce se brzo sporazumeti. Ono za sta se mi u programu SPO zalazemo, jeste da se BiH uredi kao federacija regija i kantona, od kojih ce sve regije i kantoni, osim zapadnohercegovackoga, teziti integraciji sa Srbijom, Crnom Gorom i Makedonijom. To su zelje, ali ono sto je u ovom trenutku realno ocekivati po uspostavljanju mira je jedna vrsta unije izmedju Srbije, Crne Gore i Makedonije. Nece se dugo cekati na to da se sa srpsko-makedonske granice uklone vojnici i carinici.

Vesna Bjekic