CUVARI STRAHA

Telohranitelj po glavi stanovnika

AIM,Beograd,24.10.94.

Vizljasti gimnazijalac zuri u kameru i mangupski veli da sa sobom u skolu ne nosi oruzje, jer ima svog - telohranitelja. Gledaliste se nije ni nasmejalo, ni iznenadilo. Poslednjih godina, telohranitelj po glavi stanovnika, postaje dostizni ideal drustva koje je proslo kroz ekonomiju sicilijansko- kolumbijskog tipa, i kome su najunosnije grane privrede bile prevara, crna trgovina naftom i oruzjem. I rat. Lako steceni devizni milioni ne garantuju miran san, "vijetnamski sindromom" i kasikare u gradskom prevozu, takodje.

Tako beogradskim asfaltom stupa sarena vojska naseg doba, koju je porodio strah. Samo na prvi pogled izgleda da je cine tipicni momci "dva sa dva", sa "ray ban" naocarima, i kockastim glavama. Iznajmljeno meso za metak. Kada se malo zagrebe povrsina, izrone "andjeli cuvari" svih boja: iz dobrih kuca, ili sa asfalta, bivsi policajci ili marginalni kriminalci, vrhunski sportisti, brbljivi razmetljivci ili neugledni, zakopcani, momci sa diskretnim sarmom ubica. Ako postoji bilo sta tipicno, to je krizom zbrisani srednji sloj iz kojeg su potekli. I visprenost. Glup telohranitelj je bivsi telohranitelj.

Statusni simbol - bodygard

Ako telohranitelji nisu tipicni, klijenti jesu. Nas sagovornik ima 27 godina, Beogradjanin je, zavrsio je dva fakulteta, asistent je i predavac na Beogradskom univerzitetu. Kolege i studenti nikada u ovom niskom i misicavom momku, ne bi mogli naslutili majstora kik boksa i tipicnog "bodigarda", koji se od 1988. godine bavi ovim poslom. Kad mora, kad novac zatreba.

• Nekada su me trazili stranci, poslovni ljudi na proputovanju. Sada oni koji su na sumnjiv nacin dosli do novca. Opasnosti kod obezbedjenja tih ljudi su mnogo vece. Uzimaju telohranitelja kad je vec stani - pani. Cesto su u sukobu sa zakonom, pa obezbedjujuci njih covek moze doci u konflike sa milicijom. Odbijam posao, ako mi se bilo sta ucini sumnjivim. Lako ih prepoznajem po statusnim simbolima: voze "mercedes" ili BMW sa stranim tablicama, nose pejdzere koji im nicemu ne sluze, italijanska odela. Uglavnom su to ljudi oskudnog recnika, uspaniceni, jer je minut do dvanaest. U poslednje tri godine, bavili su se prevarama nekaznjeno. Pozajmljivali, slali lazne fakture... Sada dolazi vreme da se racuni plate, neki uterivac duga im je za petama - slika nas sagovornik prvu kategoriju klijenata. - Grad je, takodje, pun paranoicara. Dobro situirana zena, na primer, iz centra Beograda zahtevala je od mene da iselim preduzece iz njene zgrade, izbacim napolje ceo komsiluik i resetkom pregradim ulicu, te da ona propusta samo onog kog zeli. Najzad, tu je i kategorija onih kojima su telohranitelji statusni simbol. Dok ozbiljni vlasnici firmi uglavnom uzimaju ljude za obezbedjenje prostorija, pozeri pregovaraju o kupovini ili prodaji, dok im iza ledja stoji telohranitelj. Oni nalaze momke preko dva metra, pretecih izgleda, ogromne. Zbog utiska. Pravi telohranitelj je manje upadljiv, u odeci je pogodnoj za intervenciju. On se nikad ne gura ispred onog koga stiti.

I sta sve do danas nije radio? Bio je sef obezbedjenja u nekim stedionicama i branio upad razjarenim stedisama. Demontirao je jednom amaterski postavljen eksploziv, bilo je potezanja oruzja na njega i fizickih napada. Slomili su mu nos letvom. Drugi put je on, greskom, slomio ruku coveku koji ju je zavukao pod sako - da izvadi pejdzer. Dva meseca je bio senka poslovnoj zeni kojoj su pokusali da iznude reket. Nocu je gledao televizor u dnevnoj sobi zaplasenog klijenta. Trudio se da kontrolise strah, da dobro proceni, da prepozna nameru.

• Kada ulazim u posao obezbedjivanja, pravim plan, uzimam jos cetiri momka. Dve hiljade maraka za sebe, i od 1000 do 1500 za momke, pod uslovom da je rec o eventualnoj opasnosti, a ne konkretnoj. Za konkretnu opasnost je suma daleko veca. Ljudi koji znaju da sam te stvari radio, misle da se foliram sto vozim krsinu od kola, a ne BMW. Obicno kazem da sam radio kao telohranitelj, nisam svercovao drogu. Zarada je, naravno, veca od asistenstske plate, ali nije basnoslovna. Od toga se ovde ne moze kupiti stan.

Buduci profesor na fakultetu tvrdi da se nekih pravila apsolutno pridrzavao. Uglavnom je radio kao slobodan strelac, retko preko agencije. Nikad nije nosio pistolj, da ne bi dosao u situaciju da ga upotrebi.

• Najbolje je imati sprej, ili sok palicu. Zatim, klijent je svetinja, treba biti iskren i ne prihvatiti posao ako nisi u stanju da zaista telom izadjes pred metak. Diskrecija zagarantovana, o privatnom zivotu klijenta, ni reci, iako se svasta vidi i iskusi. Najzad, napadac se povredjuje samo onoliko koliko je neophodno, ne prelazi se granica. Posao nije ni lep, ni zanimljiv, ni poetican - uverava.

Biti "andjeo cuvar" nekog opozicionog lidera, verovatno je najbolje placeno, i najmanje sigurno.

Nije li Zvonko Osmajlic, Vukov telohranitelj, po opstoj proceni jednan od najboljih u gradu (kad je kralj dolazio, njega su trazili, kazu) morao da "proguta" i samicu i batine u zatvoru, da bi se pokazalo da mu je poznato ubistvo u Subotici "namesteno"?

Nije li krajem septembra u centru grada ubijen Oliver Denis Baret, jedan od Seseljovih telohranitelja?

Da li je istina da je i Cercila, takodje Seseljovog telohranitelja, nedavno privodila milicija?

Na neka od ovih pitanja bi mogao da odgovori upravo prvi covek Seseljovog obezbedjenja, dvadesetosmogodisnji Petar Panic, bivsi student geografije. Mogao bi, ali nece. Ovih dana izbegava kontakte sa novinarima i milicijom, koja ga je telefonom pozvala da preda oruzje za koje ima urednu dozvolu. Uglavnom boravi u prostorijama stranke, u pratnji steneta pit bul terijera, sa pejdzerom za pojasom i zlatnim teskim lancem sa krstom oko vrata. Novinare ne voli, jer ga obicno predstavljaju kao brdo misica sa refleksima, bez mozga. Smatra da telohranitelji ne treba da daju intervjue, mogu ugroziti coveka koga cuvaju, ili sebe. Uostalom, on misli da nije tipican telohranitelj, poslednja cetiri meseca ne prima platu, finansijski je obezbedjen, drzi diskoteku "Arhaik", sprema se da otvori kafic. Sa Seseljom je cetiri godine, iz ubedjenja.

Izvozimo Beogradjane, uvozimo Bugare

Sta znaci raditi iz ubedjenja, Zapad je odavno zaboravio. Tako tvrdi dvadesetsedmogodisnji Beogradjanin, Savamalac, koji je u inostranstvu stekao reputaciju telohranitelja, dve rane od noza i jednu od metka, i - nekretnine sirom Evrope. Kao dobar momak iz susedstva - sako od tvida, uredno podsisan - tako izgleda cutljivi momak koji je zavrsio skolu za telohranitelje i ima dovoljno novca da vise ne mora da radi. Apsolutno niko ne bi pomislio da za pojasom nosi razornog "tetejca", da je majstor kung fua i karatea, strucnjak za hladna i vatrena oruzja i eksplozive.

• Sad je u Jugi fazon da se placa tip sa tamnim naocarima, pa kad ga udare da mu saspu staklo u oci, ili sa kravatom, da ga valjda lakse udave, da viri drska od "magnuma". Ovde je telohranitelj sa druge strane zakona, a uzimaju te zabave i fazona radi. Klijent misli da je najpametniji i da za dvesto maraka treba da stanes ispred njega. Sa druge strane, klinci misle da su sjajni telohranitelji, ako su snazni i masu pistoljem - vajka se nas sagovornik. - Napolju, ako zaista pristanem da stanem ispred coveka, to upravo to i znaci. Potpise se ugovor, sta ce biti ako budem ranjen, koju sumu ce klijent isplatiti porodici ako budem ubijen. Mesecna plata je 10.000 maraka plus bonus. Krvav je to posao. Na primer, stajao sam ispred hotelske sobe klijenta ravno 48 sati, zakljucavao sam ga, na minut, da trknem u WC. Kad te unajme, njihova si svojina. Potrosna roba koja kosta. Prestao sam da racunam koliko sam puta nekom slomio vilicu ili pucao u noge. Samo lud covek se ne boji. Budim se nocu i drhtim, preznojavam se. Covek nauci da kontrolise strah kada je potrebno, da ne okleva kad se odluci za akciju. Svaki posao mi je bio tezak, cekao sam samo da se zavrsi i da uzmem pare. Lakse je svercovati benzin, zar ne?

Da li je uopste nekoga lako cuvati, pitamo?

• Samo Slobodana Milosevica. On ima viseslojno obezbedjenje. Tri lanca oko sebe. Senta, na primer, sluzi za slikanje i tipicno je meso za metak. U pozadini, diskretno, nalazi se mozak, Nedja Batocanin, pravi telohranitelj, koji odradjuje. Oko Alije Izetbegovica, uvek mozete videti tri- cetiri "zivotinje", a u senci dvojicu stvarno opasnih. Arkan ima brojno obezbedjenje, ali mi se cini da se opustio. Video sam ga jednom samog u kolima, drugi put je zajedno sa momcima bio ledjima okrenut ulici, a treci put su mu, na jednom takmicenju, deca utrcala u masu. To je nedopustivo. Koliko stranacki lideri placaju svoje telohranitelje ne znam, ali bi bilo realno, na primer, da telohranitelj Vuka Draskovica, ako postoji mogucnost da neko puca, ne sme da ima manje od 10.000 maraka mesecno. Telohranitelj ne treba da se zanosi. Svakoga je moguce ubiti. I cenovnik je ovde poznat: 10.000 maraka za obicnog smrtnika, do milion za nekog "bosa". Moze to i jevtinije, ali amater otvori put do narucioca.

U svetu, inace, vlada prava pomama za telohraniteljima iz Beograda. Veruje se da su oni najzesci i najludji momci, ne pricaju o tome sta rade, ne nose zlatne lance, cesto menjaju neupadljive automobile i ne eksponiraju se. Italijani i Rusi su trenutno najbolji kupci usluga.

• Kriminalci vole da za telohranitelje uzimaju ljude van svog kruga, jer se plase zavere. Imao sam ponude iz Rusije, tamo na prste mozes da nabrojis telohranitelje Ruse. Poznata je stvar da je Rus spreman da za 200 dolara zazmuri. Zato ruski bizmusmeni uvoze Beogradjane, a beogradski uvoze Bugare, jer su jeftini, a beskrupulozni.

Biti vlasnik manje agencije kao sto je "Feliks", poput Vlade Stankovica, znaci dobijati sitne slucajeve (cuvanje skupih kola i stanova ili pracenje preljubnika), ali i posete interventnog voda milicije, ponizavanje pred klijentima. A kad se nabasa na nesto krupno, kaze vlasnik, na coveka koji isti stan proda desetorici razlicitih ljudi po sumi od 70000 maraka i kad mu iz "Feliksa" pokusaju da naplate dug, intervenise SUP Cukarica i naredi- da coveka puste da radi na miru.

Biti angazovan u agenciji "Komettim" znaci imati SK Pokret za Jugoslaviju iza svojih ledja, sto podrazumeva unosne i krupne poslove. Biti bodygard u agenciji "Security" znaci imati "posebna ovlascenja" tvrde dobro upuceni, (zakon ih ne predvidja), nositi uniformu i zvezdu poput serifa, "prozujati" na crveno u dzipu i nositi poluautomatsko oruzje, iako je po zakonu to dozvoljeno samo vojsci i policiji. I, kako se zlobnici ( nikad glasnije od sapata) rugaju, biti privrzen ruzi u kosi predsednikove supruge. Otuda im i drugo ime, od milja - ruza.

Biti telohranitelj politicara na vlasti, znaci biti zaposlen u posebnom odeljenju MUP-a, primati platu i bonuse, rizikovati minimalno. Ljudi koji obavljaju ovaj posao ne podlezu kontroli smrtnika koji ih urednim placanjem poreza finansiraju. Koliko zaradjuju? To se ne zna. Kroz skupstinsku proceduru nikad nije prosao zakonski akt koji regulise tu materiju, po recima predsednika Odbora za pravosudje Skupstine Srbije, Borivoja Borovica. Anonimno sagovornici iz MUP-a nagovestavaju da se ta materija regulise internim propisima unutar "kuce", te da su Senta i njemu slicni zaposleni u stvari u posebnom Odeljenju za obezbedjivanje pri Republickom MUP-u. Zvanican zahtev za informacijom "kuca" ne odbija. Samo je potrebno srociti zahtev, pa ga poslati nadleznima, pa cekati...cekati...

Gordana Igric