AVRAMOVIC I KOSOVO

size: Nedavna poseta guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovica i ono sto je on izjavio u razgovoru sa ovdasnjim privrednicima jos uvek je glavna tema na Kosovu, posebno medju ovdasnjim privatnim biznismenima. Njegovo "otkrice" da na Kosovu ima viska para i zalaganje da glavnu rec treba da imaju finansijski poreznici, onespokojila je sve one koji su do sada "imali posla sa finansijskom policijom", jer im je neretko oduzimana i roba i novac, iako su imali neophodnu dokumentaciju. Vec sutradan posle njegove posete, na Kosovu ovdasnji finansijski policajci su dobili "pojacanje" i "ubrali" dobru kolicinu deviza. Nije retkost da policija, i to obicna, na sred ulice ili posto zatvori pijacu, pretrese i uzme sve sto nadje i od prodavaca i od obicnih gradjana. Da li Avramovica zamisao da je Narodna banka Jugoslavije spremna da "pozajmi novac od gradjana Kosova uz pristojnu garanciju" moze i uspeti, ostaje da se vidi...

Po povratku sa Kosova Guverner narodne banke Jugoslavije Dragoslav Avramovic je izjavio: "Kad sam nedavno boravio u Pristini, obavesten sam da Albancima iz inostranstva mesecno pristize 250 do 300 miliona nemackih maraka. Ako je to tacno, to su velike pare i Narodna banka Jugoslavije je spremna, ako imaju visak deviza da ih pozajmi, pod pristojnim uslovima". Na Kosovu, medju albanskim biznismenima komentarise se i njegova druga izjava da "svugde na svetu ima viskova roba, dok na ovim prostorima ima viska para". Takve izjave se nadovezuju se sa krizom ekonomskog programa, posebno sa potrebom jos jedne "infuzije", kako bi se on jos neko vreme odrzao. Zato, smatraju ovde zbog nemogucnosti angazovanja stranog kapitala, treba koristiti domaci teren, ukljucujuci i Kosovo. Procena da se na kosovskom podrucju mesecno "pojavljuje" visak para - u iznosu od 300 miliona nemackih maraka - nema zvanicno pokrice ili takav utisak se stice zbog velike ponude roba na Kosovu i bogatog asortimana, pocevsi od najluksuznije robe do svakodnevnih potrebstina na zelenoj pijaci. Ne iskljucuje se da gospodin Avramovic uzima u obzir cinjenicu da se, prema nezvanicnim podacima, zadnjih godina sa ovog podrucja iselilo oko 300 hiljada Albanaca, uglavnom u zemlje Zapadne Evrope. Malo je onih koji su se iselili sa porodicama, pa se zbog toga moze zakljuciti da ima priliva deviza. Ali, imajuci u obzir da ulicni dileri u Pristini za jednu marku nude 30 odsto vise dinara, nego sto je zvanicni kurs, onda se dobija druga slika: Na Kosovu ima visak dinara. Cinjenica je da se u odnosu na ekonomsku moc, i nivo razvijenosti proizvodnje, na Kosovu ipak bolje zivi. Kao ilustraciju navodima da je na Kosovu zaposleno blizu 96 hiljada radnika, ili preko 130 hiljada manje nego pre cetiri godine, obim proizvodnje je ravan onom od pre skoro 20 godina. Pomenimo da u su rudarstvu kapaciteti iskorisceni sa svega cetiri odsto, da "TREPCA" prvih sest meseci ove godine nije proizvela ni gram, metala, "Feronikl" je proslogodisnji plan proizvodnje ostvario sa svega 4,6 odsto, a proizvodnja uglja nikada do sada nije imala tako nizak obim proizvodnje kao lane. Kada se ovome doda da je prosecna plata juna meseca u privredi bila 88 dinara, onda je jasno kolika je privredna moc i koji je nivo standarda: Da bi prezivela, jednoj cetvoroclanoj porodici juna meseca bilo je potrebno 500 dinara. Osim toga, ne mali broj Albanaca koji rade u paralelnim institucijama ( uglavnom u prosveti) mesecno su primali 50 nemackih maraka, sto je obezbedjeno iz doprinosa koji placaju Albanci na Kosovu i ostalih podrucja gde zive ili rade. Znajuci da takve plate prima nesto vise od 20 000 prosvetnih radnika onda proizilazi da putem doprinosa treba obezbediti nesto vise od milion nemackih maraka mesecno. Ipak, ovaj milion je daleko manji od onih koje spominje gospodin Avramovic. Jedan sloj stanovnistva na Kosovu, koji se uglavnom bavi privatnim biznisom, pretpostavlja se da ima veliki kapital i ogroman prihod. Ali, prema podacima Sluzbe za platni promet u ukupnoj sestomesecnoj realizaciji privrede na Kosovu, privatne firme ucestvuju sa jedva 30 odsto. Ili, angazovani kapital u drzavnim i mesovitim firmama je skoro deset puta veci u odnosu na privatne firme. Ali, razlika je u tome sto su privatnici ekonomicni, jer od angazovanih 100 dinara, realizuje se 102,84 dinara, dok su firme u drzavnoj ili mesovitoj svojini realizovali svega 37,7 dinara. Onda je i jasno sto privatnici ne posluju sa gubitkom, jer od 24 miliona dinara dobitka, koliko je ostvareno za prvih sest meseci, privatne firme ostvarile su 17 miliona dinara. Takvi pokazatelji demantuju izjavu o visku novca, jer najveci deo kapitala na Kosovu je u drzavnim firmama, dok privatnici ne mogu biti nosioci, niti mogu da uticu na protok novca. Filijala Narodne banke Jugoslavije u Pristini potvrdjuje da su i u okolnostima blokade kosovske firme realizovale izvoz i uvoz raznih artikala. Te poslove uglavnom su obavljale drzavne firme, jer od 65 miliona dolara, kolika je bila dvogodisnja robna razmena sa inostranstvom, preko privatnih firmi "islo" je svega 10 odsto poslova. Medjutim, ima indicija koje delimicno daju za pravo i Avramovicu. Skoro svaka albanska porodica na Kosovu ima nekog koji radi u inostranstvu. Nije veliki broj onih koji su na stalnom radu u inostranstvu, ali i onih koji su imali srecu da obezbede sezonski posao ili dobiju nesto u vidu pomoci. Ipak, veci deo primanja salju svojim porodicama. Ne samo zbog blokade, nego i "sigurosnih razloga" ovaj novac uglavnom se transfertuje "iz dzepa u dzep". Ovakav nacin transfera iskljucuje mogucnost da drzavne institucije znaju koliko novca pristize iz inostranstva, pa tako i Avramoviceva izjava moze biti proizvoljna, iako se do cifre od 300 hiljada nemackih maraka moze doci najprostijom matematickom racunicom: ako u inostranstvu radi 300 hiljada Albanaca i ako oni salju mesecno 1 000 maraka, onda se zaokruzuje cifra pomenutog "viska novca". Ovde nije uracunato "samo" to da je mali broj onih onih koji mogu toliki novac da salju na Kosovo. Pa cak ako se uzime u obzir i dobit koju ostvaruju privatne firme, i ukljucujuci sva druga primanja iz inostranstva, tesko je naci pokrice za pomenutu cifru.

Ulicni dileri i privatni biznismeni su Avramovicevu izjavu shvatili kao najavu za "juris na devize". Strah je prisutan, jer je poslednjih nedelja Finansijska policija na Kosovu

dobila "pojacanje" iz raznih gradova Srbije i gotovo svakoga dana je u akciji. Prema jednoj analizi Saveza ekonomista Kosova privatne firme na ime doprinosa i raznih poreza, ove godine treba izdvoje blizu 200 miliona dinara. Osim toga i vise od 370 hiljada poreznih obaveznika imaju obaveze u iznosu od 42 miliona dinara. Znaci samo na bazi godisnjeg poreza i doprinosa za drzavnu kasu Srbije treba da se obezbedi blizu 300 miliona dinara. No, da je izvesna kolicina novca ipak van uticaja vlasti govori i cinjenica da su u zadnjih 20 meseci na granicnim prelazima, carinski organi samo od putnika sa Kosova konfiskovali milion nemackih maraka. U samo jednoj policijskoj akciji na podrucju Kosova i Sandzaka "privremeno" je zaplenjeno 401 hilhada nemackih maraka i 81 hiljada dinara. Tada je zbog "krivicnog" dela koje se sankcionise Zakonom o deviznom poslovanju, pritvoreno je 20 osoba. Nije mali broj onih koji su ubedjeni da ce zbog jedne Avramoviceve izjave na Kosovu biti jos pritvorenih osoba i zaplenjenih deviza...

Ibrahim REDZEPI AIM Pristina