SLOVENIJA I NJENE SUSEDE
Slovenija,koja je odmah posle osamostaljenja (pre tri godine) imala maltene idilicne odnose sa susednjim zemljama, sada se nalazi u veoma teskom polozaju.Vec neko vreme ima probleme tako sa Hrvatskom na jugu kao i sa Itali- jom na zapadu.Iz Austrije stizu vesti o teroristickim akcijama protiv nekih Slovenaca,a stalno preti i vekovna opasnost za slovenacki narod- to je problem germanizacije.Kao sto izgleda, za sada nova i mala drzavica sa samo 2 milijona stanovnika josnajbolje saradjuje sa Madjarskom.
Slovenija i Hrvatska u prvoj, pa i u drugoj Jugoslaviji nikad nisu imale najtoplije odnose.Nisu ni bili tako losi,ali Slovenci su se uvek bolje razumeli sa Srbima, pa je dugo kruzio i vic o tome,kako ce morati iskopati podzemni tunel izmedju Ljubljane i Beograda, da bi izbegli Hrvatsku.No,posle dolaska Milosevica na vlast u Srbiji, odnosi sa Beogradom su se ozbiljno naru- sili, da bi na kraju doslo do potpunog prekida.Slovenacki vrh je uz ogromnu referendumsku podrsku drzavljana Slovenije najavio otcepljenje od SFR Jugosla- vije , sto beogradske (srpske i federalne) nisu htele prihvatiti razgovorom za zelenim stolom i tako jedoslo do intervencije JNA u Sloveniji.Slicne zelje je tada imala i Hrvatska, samo da se nikako nije usudila sama izici sa takvim zahtevima.To je i normalno,jer je u Hrvatskoj zivelo ogromno stanovnistva srp- ske nacionalnosti i to je za njih znacilo opasnost od rata,do cega je i doslo. Tada su hrvatske vlasti verno sledile sve poteze Ljubljane i odnosi izmedju obe republike,kasnije i samostalne drzave bili su bolji nego ikad.Ali "stara lju- bav" se vratila posle prvih razgovora o razgranicenju izmedju dve drzave.Tu je bilo - i u glavnom ostalo - nekoliko spornih tacaka,gde se radi stvarno o mi- nimalnim odstupanjima - od nekoliko metara do mozda nekoliko kilometara na mo- ru.Ali obe strane su neisprosne.
Granica izmedju Slovenije i Hrvatske bila je vise manje jasna,iako je tu bilo i javasluka. Radilo se o katastarskoj granici slovenackih i hrvat- skih granicnih opstina.Slovenija u pregovorima sa Hrvatskom zastupa stav da treba postovati upravo te katastre odnosno zemljisne knjige, dok se hrvatska strana zalaze za kriterij delimicno prirodne granice, a delimicno istorijskih granica.Dok slovenacka strana na pocetku nije htela da prihvati isorijski princip, kasnije vraca udarac i saopstava da u tom slucaju treba da bude gra- nica izmedju dve drzave na istarskom podrucju na reci Mirni ,cime bi po njiho- vom misljenju zadovoljili oba hrvatska kriterijuma - prirodni,jer je Mirna reka i istorijski ,jer - po tvrdnjama ekstremnih slovenackih nacionalista - neka bi upravo tamo bila istorijska granica Slovenaca.Sto je jednako luda tvr- dnja kao i stav Hrvatske,da je more u Piranskom zaljevu Hrvatsko,dok Slovenija sa svojom morskom obalom ,zbog Hrvatske,nema izlaska u medjunarodne vode.
Poslednji incident desava se upravo sa istarskom granicom.Radi se o cetiri zaseoka (Skrilje,Mlini,Buzini i Skodelin),gde zivi samo 31 covek i lju- dima ,koji se na razumeju u sustinu problema, uopste nije jasno zasto toliko buke oko siromasnih kuca,koje leze Bogu iza ledja.Sela su upisana u zemljisne knjige slovenacke opstine Piran,dok su Hrvati u proslostiu njih uveli struju i stavili na kola tamosnjih seljaka hrvatske registracije.Jadni ljudi tako ni- su znali gde zive - u Sloveniji ili u Hrvatskoj.Ali za ljude nikog nije bila briga. Radi se o tome da bi u slucaju da ta sela pripadnu Hrvatskoj kao polaz- nu tacku za odredjivanje granice na obali izabrali od granice katastarske op- stine 200 metara udaljeni Kanal svetog Odorika ili dva kilometra prema severu udaljeno nekadasnje usce reke Dragonje.Po principu "crte jednake sredine" bi trako utvrdili, za Sloveniju izricito negativnu granicu na moru.I tako kako Hrvatska postupa sa Prevlakom na granici sa Crnom gorom, tako hoce iSloveniji sa nekoliko kilometara morske obale oduzeti jos ono malo sto ima,dok se sama ponosi sa vise stotina kilometara morske obale.Zbog tog problema na relaciji Ljubljana - Zagreb putuju protestne note u oba pravca, svadjaju se poslanici oba parlamenta,jedino su jos predsednici obe drzave malo razumniji.Prvi se oglasio slovenacki predsednik Milan Kucan,koji je obe strane upozorio da ako nisu sposobne da rese svoje sporove same,nego ce produbiti konflikt i traziti internacionalizaciju svojih nesporazuma,mirno se mogu zadovoljiti ulogom bal- kanskih drzava, a ne ulogom pretendenata za clanstvo u Evropskoj Uniji.Uz to je jos naglasio da nijedna drzava ne sme svoje interese ostvarivati na racun interesa drugih.Nekoliko dana posle toga i hrvatski predsednik Tudjman progovo- rio je o skoro idilicnim odnosima sa Slovenijom ....
Ako Istra nije u Jugoslaviji,onda je u Italiji
U poslednjoj godini znacajno su se pogorsali i odnosi sa Italijom.Pr- ve dve godine samostalna Slovenija imala je sa Rimom veoma korektne odnose.Za vreme intervencije JNA u junu 1991.godine cak je veoma dobro tekla saradnja izmedju dve vojske.Italijanska strana je nudila i pomoc u slucaju nekog razor- nijeg napada na Sloveniju.Uspesno su poceli da se sklapaju razni ugovori,a ta- dasnje italijanske vlasti obecale su Sloveniji da ce uprkos raspada Jugoslavi- je za njih i dalje vaziti Osimski sporazumi ,samo mozda sa nekim manjim i ne bitnim popravkama.To se i postovalo sve do pocetka predizborne kampanje,kada su se vec culi ostriji zahtevi italijanske krajnje desnice,medju kojima su bili najglasniji fasisti.
Kraj dobrih odnosa poceo je sa izborom Silvia Berlusconija za italijan- skog premiera.Naime, Berlusconi je u svoju vladu primio i fasiste,sto je posle pada fasizma u Evropi prvi takav slucaj u Evropi.I tako su poceli i da se pona- saju. Prvo su poceli sa osporavanjem vecine dokumenata koje su potpisale Slo- venija i Italija, a najzesci napadi odnosili su se na - po njima - nevazece Osimske sporazume,jer su potpisani sa strane Jugoslavije, a ne Slovenije.Tako Sloveniju ne priznaju kao naslednika raspale Jugoslavije,iako je zajedno sa svim bivsim jugoslovenskim republikama dobila ravnopravni status u nasledjivan- ju u svim medjunarodnim organima i organizacijama koje se bave "jugoslovenskim pitanjem".Zanimljive su neke izjave Serdja Djakomelija (Sergio Giacomelli),koji vecnik Furlanije-Julijske krajine i clan nacionalnog saveta Narodnog saveznis- tva ,naslednika nekadasnje profasisticke stranke pokojnog Djordja Almirantea (Giorgio Almirante).Gospodin Giacomelli je naime dao intervju slovenackom ne- deljniku Mladina,gde je govorio o njihovom povezivanju sa srpskim vlastima u Beogradu.Beograd je trazio od njih da "ocuvaju neutralnost,kako je to uradila Grcka.Drugim recima,ako se Italija ne bi interesovala za balkanski konflikt i ako bi prepustila Amerikancima da brinu o pomoci Bosni,Srbi bi vrlo brzo po- bedili utom ratu," rekao je Giacomelli.Naglasio je da bi onda Italija dobila Istru,jer ako Istra nije u Jugoslaviji,onda je u Italiji,misli Sergio Giaco- melli.Naravno, to nije atak samo na suverenu teritoriju Slovenije nego i (ili mozda cak i vise) na hrvatsku teritoriju.Na pitanje dali veruje u mogucnost menjanja granica usred Evrope, Giacomelli izjavljuje: "Video sam kako je pala granica izmedju dve Nemacke i onog dana kada Hrvatska nece vise postojati,past ce i granica izmedju Italije i Istre."
Mozda se cine takve izjave ekstrmisticke,ali to je cinjenica,bez koje je nemoguce posmatrati odnose izmedju dve susednje zemlje.Slovenacki dio Istre samo je prvi korak ka hrvatskoj Istri,koja zauzima neuporedivo vecu teritoriju od slovenackog dela.U okviru takvih ideja treba posmatrati i nedavni napad Rima na slovenacku manjinu.Posluzili su se identicnih metoda kao fasisti u dvadesetim godinama ovog veka.Preko noci rimski bankarski kontrolori zauzeli su gorisku Seljacku banku u Gorici (slovenacko, a Gorizia Italijansko),uprkos tome da banka nije bila u nikakvim teskocama,a kamoli u gubicima.Njen jedini problem bilo je davanje kredita privatnicima slovenacke nacionalnosti u Itali- ji,pa i nekim preduzecima iz Slovenije i Hrvatske.Znaci, banka je pomagala slovenacku manjinu u Italiji.Dolaskom kontrolora iz Rima to je spreceno.Isto se desilo i za vreme Mussolinija,kada su identicnim metodama potpuno finan- sijski unistili slovenacku manjinu,koja se od uvek borila protiv fasizma. Odnosi izmedju dve drzave bili su jos u prvoj polovini oktobra katastrofalni, da bi ministar spoljnih poslova Italije, Martino , sredinom meseca ipak upo- zorio Djanfranka Finija (Gianfranco Fini) ,predsednika Narodnog saveznistva, znaci naslednika Almirantejeve stranke,neka ne zaostrava vise odnose sa Slo- venijom ,jer bi Italija zbog toga mogla da se nadje u izolaciji svojih evrop- skih partnera.Izgleda da cese stvari razjasniti krajem oktobra,kada ce se sa- stati ministarska predsednika obe zemlje Janez Drnovsek i Silvio Berlusconi.
Austrijske pisamske i druge bombe
Severna suseda Slovenije je Austrija.Za vreme bivse Jugoslavije odnosi sa Austrijom bili su tradicionalno losi ili u najboljem slucaju podnosljivi. Glavni problem i Austriji bila je tamosnja slovenacka manjina,koja je posle nacizma za vreme drugog svetskog rata i njegovih posleratnih naslednika ,osta- la maltene bez osnovnih prava koja pripadaju manjinama u demokratskim zemlja- ma.Kao i Italijani, i Austrijanci su za vreme kratkog rata Slovenije i JNA, nudili pomoc.Zvanicni odnosi izmedju dve drzave nisu se od tog perioda do danas u nicemu pogorsali,ali je jasno da nikad nece ni cvetati.
Austrijske vlasti pokusavaju na sve moguce nacine da ekonomski podrede Sloveniju kako bi je sa svojim kapitalom stavili u zavisnost od Austrije.To im je u pocetku cak i polazilo za rukom, ali Slovenci su se skoro osvestili, da svaka "pomoc" nije dobronamerna.
Drugi problem je austrijski terorizam.U nizu slucajeva sa pismima-
- bombama,bili su i slucajevi napada na vidnije Slovence u Austriji.Jedno od tih pisama bilo je upuceno i Wolfgangu Gomboczu, predsedniku slovenackog kul- turnog drustva.Posle dugotrajne istrage,austrijska policija nije pronasla pocinitelja,pri cemu uopste nije dirala nemacke neonaciste. Posle toga usledio je bombni napad na dvojezicku - nemacko-slovenacku skolu u Klagenfurtu (Celov- cu,slovenacki).Specialne jedinice policije,koje su dosle da istrazuju slucaj pokazale su se kao potpuno nesposobne i opet nisu pronasle nista.Zanimljiv detalj o njihovoj "angazovanosti" je i pitanje jednog od njih,kome nije bilo jasno o kakvoj dvojezickoj skoli se radi - o nemacko-francuskoj ili o nemacko- -engleskoj.Na to da ne toj teritoriji zive u glavnom Slovenci i da bi mogao tu imati znacaja pre svega slovenacki jezik,nisu imali ni pojma.
O odnosima sa Madjarima nema mnogo da se prica.Za sada obe drzave pos-
tuju sporazume o pravima svojih nacionalnih manjina u drugoj zemlji, povecava
se privredna saradnja,u kojoj je Slovenija sigurno ekonomski mnogo razvijenija
od Madjarske, a dobri su i politickikotakti.Ovogodisnji godisnji odmor madjarski
predsednik Goentz proveo je u Sloveniji,gde mu je bio domacin slovenacki pred-
sednik Kucan.Oba predsednika i inace vrlo dobrosaradjuju.U oktobru u Ljubljanu
je doslau zvanicnuposetu madjarska parlamentarna delegacija,dok se slovenacka
vec sprema da uzvrati posetu.Sve u svemu,odnosi su veoma korektni.
Za mnogo toga kriva je i Slovenija
Za sadasnji tezak polozaj Slovenije u svom okruzenju ne bi trebalo kri- vitisamo druge.Mnogocemu je doprinela nesposobnost ili mozda cak i namerna aljkavost slovenacke diplomatije,ciji sef Lojze Peterle,koji je ujedno i pred- sednik Slovenacke hriscanske demokratije, cesto vodio vise racuna o interesima drugih zemalja,nego o svojim.Kriticari njegove politike vise puta su mu pre- bacivali da vodi vise racuna o tome kakve upute prima iz Vatikana,nego sta je vitalnom interesu njegove zemlje i njegovog naroda.
Ne zna se da li je bio Peterle i sam svestan svojih velikih proputa ili ne, ali je cinjenica da je na svoju funkciju podneo ostavku, a premier Drnovsek ju je prihvatio. Tako sada Slovenija ceka koga ce vlada predloziti za novog ministra inostranih poslova.Svakako bi trebalo da to bude jedna jaka i strucna licnost,jer slovenacki problemi sa susednjim zemljama i procedure oko ulaska u Evropsku uniju nece biti ni lake ni brze.
JANJA KLASINC,AIM