OTSUSTVO DIJALOG

Milenko Karan o dijalogu

Anegdota nije socioloska cinjenica ali moze da bude dobrodosao psiholoski podatak. Ova koju ispisujem nesto kazuje o Kosovu kao prostoru na kome se dugo pamti i sporo uci zbog cega secanja jos pretezu nad prizeljkivanjima. Prica je ova: U ratnom metezu 1941.godine nekolicina srpskih seljana dodju kod uglednog Albanca da ih nekako postede progona jer oni nikome nisu ucinili nikakvo zlo. Umesto da ih bahato odbije ili lukavo utesi, on im isprica jednu dogodovstinu ciji je on, kao, bio svedok. On tako ide sa svojim prijateljima, Albancem i neko pseto poce da se ovome umiljava oko nogu. Umesto da ga pomiluje ili bar ostavi na miru on ga iz sve snage raspali nogom. Na pitanje zasto tako cini kad mu to pseto nije uradilo bilo sta lose, on je, kaze, odgovorio ovako:" On nije ali me je lane u Istambulu ujeo njegov otac"! Stiglo je znaci vreme da se naplati dug. Onih "ujeda" i ovih "pasa" i druga strana ima na pretek, ali ni jedna jos nema pameti, a ni dobre volje, da onaj pasjaluk pamti kao opomenu proslosti, a ne da njim mase kao zastavom osvete. Dijaloga na Kosovu nema jer nema mudrosti, one politicke, zbog cega su ponasanja obostrano zabetonirana, a zidovi, zna se, ne razgovaraju. U tvrdom ponasanju mogu se samo razmenjivati kamenice u cemu smo se izvezbali do majstora najplemenitijeg kova kome se podsmeva cak i Afrika: oni svoje nevolje, nalik ovim nasim, vec nazivaju svojom "jugoslavizacijom". Zato je ono nesto razgovora koji se, kako tako, jos vode vise nalik na rovovsko prepucavanje,a manje, puno manje, na ozbiljnu ponudu dijaloga koji nikoga ne bi unapred povlastio ali ni ponizio. Najcesce se nasim proverenim obicajem da se ako nema dokaza poteze pesnica zbog cega je Miroslav Krleza sa setom pisao o oporoj navici da se u balkanskim politickim krcmama gase fenjeri cim se zavitla rasprava: u mraku, prirodno, prorade nozevi. Njegova opomena je otisla u vetar - kao puno toga pametnog u ovom prostoru zbog cega je izglednije da cemo skliznuti u 19 nego sto cemo zakoraciti ka 21. veku. Ovde se dijalog ne vodi da bi se suceljavanjem stoglo do kakve - takve saglasnosti ili nagodbe - ako je ovo drugo bolje, vec prevashodno da se onaj drugi nadlukavi i, ako moze nagrdi, zbog cega se u ovaj toboze razgovor trpa sve i svasta, ali najcesce podvala koja umesto svece onom drugom uvaljuje rog. Sa nesto pljuvacke, usput. Antologijski, iako jos bezazlen, primer ovog naopakog ponasanja je odgovor jednog vajnog naucnika na zamerku njegovog kolege da prica gluposti: "Moze biti, ali tvoja zena zivi sa Markom mesarom"! Taj srecnik, mesar, nema pojma o predmetu njihovog naucnog spora ali zato ima itekako veze sa bubregom onog o cijoj se zeni ovako prica. Sa ovim, i slicnim njemu, postupkom pamet se moze oprostiti od logike, ali se zato nece odlepiti od ujedanja po cemu smo i bez ove price, poslovicno poznati. Zato sto su usanceni u samo svom rovu ovi se stavovi tvrdoglavi do besmisla zbog cega se svaki ustupak dozivljava kao poraz, a pruzena ruka kao slabost pri cemu ni ona a ni ova strana neuocava da je stisnuta pesnica redje dokaz snagosti a puno cesce potvrda slabosti onoga ko sa sakom preti. Njima za nauk, ako sto moze da pomogne, ova anegdota: kada se u nekoj raspravi asisstent pozvao bas na njega, Ivan Pavlov mu je za mnoge neocekivano uzvratio: " Pa sta! To samo znaci da taj tvoj Pavlov nije bio u pravu". Na ovu ili bar njoj slicnu izjavu nekog od onih koji pricaju o Kosovu ili razgovaraju na Kosovu moracemo da pricekamo, samo Hog zna koliko vremena:ako u medjuvremenu pamet ne nadvlada glupavost. Dotle ce ovi razgovori da se iscrpljuju na sitnicama koje za sujetu mogu nesto da budu, ali za istinu nista ne znace zbog cega se treba prisetiti odgovora Sigmunda Frojda nekom svom nadobudnom kriticaru: "Ti imas pravo u svim sporednim stvarima", to jest u sitnicarenju koje u ozbiljnom dijalogu ne znaci nista. Zbog toga na cesto zapitkivanje da li ce Slobodan Milosevic i Ibrahim Rugova sesti za pregovaracki sto, obicno odgovaram sa:" Ne znam da li ce to biti bas njih dvojica (nista mi o tome nisu pricali) ali ce do razgovora, onog pravog, kad tad morati da dodje. Sa onima koji su stvarni predstavnici albanskog naroda i onih koji bi bili pravi zastupnici ovog srpskog. Ako to budu radili cinovnici (kao do sada) bojim se da cemo i na ovom prostoru i uskoro imati mape neke druge, a prvoj slicne, Kontakt grupe". Strahujem znaci, da cemo sa ovo malo pameti i puno zle volje ipak platiti skupu cenu. U poredjenju sa takvom mogucnoscu ova bosanska drama bi cak mogla da lici na nesto jacu carku. U tom slucaju samo bi BOG mogao da nam pomogne: ako vec i on nije digao ruke od nas.

Milenko KARAN psiholog AIM Pristina