BESPARICA KOCI PROJEKTE

size: Kosovo postaje novo gradiliste. Visoki Komeserijat za izbeglice Republike Srbije i srpska vlada nestedimice odvajaju sredstva za izgradnju naselja za izbeglice iz ratom zahvacenih podrucja u bivsoj Jugoslaviji. U toku je izgradnja naselja u Velikoj Reci u opstini Vucitrn, u selu Junik nadomak jugoslovensko - albanske granice, u Pristini - niz kuca za profesore koji bi pristali da predaju na pristinskom Univerzitetu ali i zauvek nastane na Kosovu, a uskoro pocinje i izgradnja velikog naselja u Zvecanu nadomak Kosovske Mitrovice. Beogradski vrh ne krije da ocekuje da se sve izbeglice smestene na Kosovu zauvek tu i nastane. Mnogima je vec obezbedjen posao, ali i obradive povrsine. Dosadasnja praksa je medjutim pokazala da do sada ni jedan program ovakve vrste nije uspeo, jer je veoma mali broj onih koji bi da zapocnu zajednicki zivot sa kosovskim Albancima. Albanci s druge strane osudjuju pokusaje srpskih vlasti zbog pokusaja da nasilno promene nacionalnu strukturu stanovnistva, ali ne poricu da i oni sami umnogome tome doprinose. Za samo nekoliko godina Kosovo je zbog politickih i ekonomskih razloga napustilo izmedju 300 i 500 hiljada Albanaca...

Migraciona kretanja na Kosovu oduvek su se politizovala. Iseljavanje Srba i Crnogoraca srpska politika je ocenjivala kao vid pritisaka, dok je dolazak Albanaca iz Makedonije i drugih regiona bivse Jugoslavije kvalifikovala kao novu koncentraciju i etnicko ciscenje Kosova. Pod ovom motivacijom, posebno poslednjih godina, donoseni su razni zakljucci i Programi, koji su za cilj imali zaustavljanje tih migracionih kretanja, odnosno izmenu smera kretanja stanovnistva. U stvari namera je da Kosovo bude naseljeno sto vecim brojem Srba i Crnogoraca. Ona je bila uocljiva jos u vreme tzv. YU programa i SPS - ovog programa za "Mir i zajednistvo". Ne tako davno, na mitinzima "solidarnosti", cesto se mogao cuti zahtev za "deportovanje 300 hiljada Albanaca sa Kosova, preko Prokletija, i naseljavanje Kosova sa 500 hiljada Srba". Tada je to delovalo kao neozbiljnost pojedinih politickih lidera, ali je ubrzo postalo jasno da je to preokupacija i mnogih ideologa aktuelne srpske vlasti. Ozbiljnost tahvih namera, od strane kosovskih Albanaca shvacen je mnogo kasnije, odnosno, kako kazu u Uniji nezavisnih sindikata Kosova "tek kada su mnoge radne sredine postale etnicki ciste, odnosno kada je na ulici ostalo preko 123 hiljade Albanaca". Danas po kosovskim kolektivima radi manji broj radnika albanske u odnosu na radnike srpske i crnogorske nacionalnosti, koji su pre cetiri godine cinili manjinu. Udaljavanjem s posla jedan broj bivsih radnika izgubio je pravo na stan. Samo u poslednje tri godine iz svojih stanova isterano je 560 albanskih porodica, dok su u njih bez ikakvih kriterijuma useljavani Srbi i Crnogorci. Na prstima se, s druge strane mogu izbrojati profesori Univerziteta kojima je data saglasnost za otkup stana, sa obrazlozenjem da su "sami napustili posao". Da apsurd bude veci, zakonski je zabranjena kupoprodaja nekretnina izmedju pripadnika raznih nacionalnosti. U stvari, Albancima nije dozvoljeno da kupe stanove ili imanja Srba i Crnogoraca, ali to moze da se uradi kada je kupac Srbin, a prodavac Albanac. Ova zakonska regulativa primenjuje se samo na Kosovu, kao sto i mimo Zakona o otkupu stana, Albanci moraju da priloze potvrdu da su u stalnom radnom odnosu, bez obzira da li su stekli stanarsko pravo ili ne. Advokat iz Pristine Destan Rukici kaze da je sve uradjeno sa ciljem da se Albancima "otezaju uslovi za otkup stanova, ali i nekretnina od Srba i Crnogoraca. Bez obzira na sve ove zabrane nije mali broj onih koji svesno ulaze u rizik i prihvataju i "ovakvu" kupoprodaju. Ali, takva imanja su uvek pod znakom pitanja", zakljucuje advokat Rukici, koji u pristinskom opstinskom sudu brani svoje stranke najcesce po pitanju otkupa stana ili kupoprodaje. S ciljem da se izbeglicama obezbedi krov nad glavom pocela je izgradnja 55 porodicnih kuca u selima Junik, nadomak jugoslovensko - albanske granice i Velikoj Reci u opstini Vucitrn. Nije slucajno sto su izabrane bas ove dve lokacije, kada se zna da su tu do sada ziveli samo Albanci. Jasna je namera aktuelnih srpskih vlasti da se, uz pomoc izbeglica sa ratnih podrucja, kao onim iz Albanije, ako ne promeni, ono "poremeti" etnicka struktura ovih krajeva. Da bi "namamili" sto veci broj onih koji bi pristali da zive u ovim sredinama, svakoj porodici je obecano u vlasnistvo deset ari plodne zemlje. Nacelnik Visokog komeserijata za izbeglice Republike Srbije Bratislava - Buba Morina u javnost je izasla sa konstatacijom da se "ne radi o nasilnoj promeni nacionalne strukture stanovnistva, nego je stvar o zbrinjavanju izbeglica", a da je deo sredstava za ove projekat obezbedila Republika Srbija, a deo Visoki komeserijat za izbeglice. U kancelariji UNCHR u Pristini, medjutim demantuju ovakve izjave. Njen predstavnik Bjorn Wakman, koji je ovih dana zavrsio svoju misiju, za AIM je izjavio da Visoki komesarijat nije umesan ni u kakve aktivnosti oko izgradnje naselja za izbeglice. "Jedino smo obezbedili sredstva za adaptaciju jedne stare zgrade u selu Lesak, u opstini Zubin Potok, gde treba da se useli 50 lica. Ovo sto se radi u selima Velika Reka i Junik je stvar srpskih vlasti", podvlaci Wakman. Na Kosovu danas zivi 6000 izbeglica, iz raznih krajeva bivse Jugoslavije i susedne Albanije. Njih 1 200 je smesteno po raznim objektima u Decanima, Istoku i Klini. Izbeglice iz Albanije, koji su na tlo Jugoslavije krocili "sa verom u Slobodana Milosevica", bili su ubedjeni da ce njihovi zahtevi biti reseni preko noci. Medjutim, posle kraceg boravaka po kampovima u Crnoj Gori oni su prebaceni u decije odmaraliste "Visoki Decani" i dan danas se tamo nalaze. Oni ne prihvataju da zive u novom naselju u selu Junik, koje je namenjeno iskljucivo njima, gde im je obezbedjeno i zemljiste i radna mesta u tamosnjoj fabrici konfekcije. Kakvo je njihovo raspolozenje govori i cinjenica da ni jedna izbeglica nije prisustvovala svecanosti povodom postavljanja kamen temeljca za izgradnju novog naselja. Kosovskomitrovicko predgradje Zvecan takodje je postalo veliko gradiliste. Ovde je Komeserijat za izbeglice Republike Srbije planirao da za samo pet meseci izgradi 52 kuce, u sta je ulozeno pet miliona dinara. Planirano je da se tu smesti 200 srpskih izbeglica iz Bosne i Hrvatske, a radni odnos zasnuju u kombinatu TREPCA gde ima 6oo slobodnih radnih mesta. Raznim odlukama i oglasima sa "primamljivim" uslovima aktuelna vlast cini sve da poveca broj Srba i Crnogoraca koji bi ziveli na Kosovu. U pristinskom naselju "Dragodan", "rezervisano" je 200 placeva samo za Srbe i Crnogorce, u gnjilanskom naselju "Park" nudi se 219 placeva i 35 zanatskih obejkata, u Pristini se gradi stambeni blok za srpske profesore koji bi dosli da predaju na ovdasnjem Univerzitetu. Zvanicno se tvrdi da je za realizaciju ovih projekata obezbedjeno 400 miliona maraka, ali u kosovskom Zavodu za statistiku kazu da se "zbog nedostatka sredstava gradi manji broj stanova". Prosle godine se u nove stanove uselilo 303 porodice, u upotrebu je predato tek 76 , dok je u izgradnji 859 stanova. Skoro svi stambeni projekti se finansiraju iz raznih programa, sto znaci da su oni namenjeni iskljucivo za Srbe i Crnogorce. Najdalje u razradi "tehnologije" za izmenu strukture stanovnistva na Kosovu otisla je Arkanova "Partija srpkog jedinstva". Takozvani "Program za revitalizaciju i privredni prosperitet Kosova i Metohije" ili u skracenoj verziji "Kako Kosovo i Metohiju vratiti Srbima" obuhvata sve konkretne mere koje treba preduzeti za povecanje broja Srba i Crnogoraca u ovoj Pokrajini. U njemu se takodje tvrdi da je od 1941. godine na Kosovo useljeno 465 hiljada emigranata iz Albanije, dok je proterano 350 hiljada Srba i Crnogoraca. "Nasa partija mora da oslobodi Kosovo i Metohiju od stranih drzavljana", jer "Albanci imaju dve rezervne drzave: Albaniju i Makedoniju". Zato "moramo da iselimo 465 000 emigranata i na njihove posede vratiti Srbe i Crnogorce",kaze se u pomenutom Programu. Time ova partija predvidja da se broj slovenskog zivlja poveca za jos 500 hiljada stanovnika, da bi u ukupnom broju stanovnistva na Kosovu ucestvovali sa 41 procentom. Kako to izvesti:" Da se zapocne izgradnja 3 000 manjih privrednih objekata, gde bi svaki od njih prihvatio 80 radnika. Ovako dobijamo 25 000 radnih mesta", planiraju Arkanove "patriote". Zatim "u 13 opstina na Kosmetu poceti izgradnju sto novih naselja. Svako bi imalo po 1 250 stanova za 5 hiljada stanovnika. Paralelno raditi na formiranju 30 novih privatnih firmi gde bi se zaposlilo 2 500 radnika", stav je clanova Partije srpskog nacionalnog jedinstva. U nove stanovnike Arkanova partija ubraja i "bracu iz srpskih krajina, cije su kuce unistene ili spaljivane tokom rata, dok oni kao izbeglice zive u Srbiji, ali i vojna lica koja su bila primorana da napuste sluzbu u Hrvatskoj i Sloveniji". Prema dosadasnjim kretanjima planovi ostaju samo na papiru. Na neizvrsavanje ovih "patriotskih namera" utice nestasica para, kao i nespremnost izbeglica da prihvate zivot sa kosovskim Albancima. Medjutim, zbog poznatog stanja na Kosovu i sami Albanci otvaraju prostor za promenu etnicke strukture stanovnistva. Prema nezvanicnim podacima, u zadnje cetiri godine sa Kosova je otislo od 350 do 500 hiljada Albanaca. Uglavnom su smesteni po izbeglickim kampovima u zemljama Zapadne Evrope. I takva migraciona kretanja treba uvrstiti u "uspehe" aktuelne srpske politike, jer, isterivanjem s posla, kao i drugih oblika pritisaka, i to bez rata, broj Albanaca na Kosovu se stalno smanjuje...

Ibrahim Redzepi AIM Pristina