DINAR SE ODRONJAVA

inflacija ponovo preti Jugoslaviji

,AIM, Beograd, 12.10.94. Strah od povratka inflacije poslednjih dana septembra nezadrzivo se rasirio Jugoslavijom, mada je zvanicna statistika objavila da su cene na malo, prema avgustu, porasle za samo 0,2 odsto, a da su od 24. januara, od starta Avramovicevog "cvrstog dinara", povecane samo za 3 osto. Strah je izazvao slom oficijelnog kursa dinara prema nemackoj marki (jedan prema jedan) na crnom deviznom trzistu, gde se, po svim dostupnim informacijama, za 100 maraka, mora dati 140 dinara.

Ima mnogo nacina da se dokaze da je u septembru doslo do "crne devalvacije" dinara, na cijoj stabilnosti stoji ili pada ne samo poznati program monetarne rekonstrukcije u Jugoslaviji, nego i politicka perspektiva Miloseviceve Jugoslavije. Najjednostavnije je to utvrditi kod mnogobrojnih svercera benzina koji su vec polovinom septembra uveli dvojne cene. Litar benzina kosta 2,5 marke ili 3,5 dinara. Kad se dinarska cena podeli sa deviznom cenom, tacno se dobije da marka staje 1,4 dinara. Pojavili su se i famozni "dileri deviza", kako su ovde nazvani preprodavci novca. U Vojvodini, pokrajini gde se crni kurs prvo rasirio, zbog velikog prometa goriva tokom jesenje poljoprivredne kampanje, znacajnih dinarskih isplata seljacima, te okruzenosti drzavnim granicama "raznih vrsta" i razvijenosti sverca i kontrabande, kupovni kurs nemacke marke je oko 1,3 dinara, a prodajni oko 1,4. U krupnim transakcijama medju preduzecima ( sto je teze dokazati) nemacka marka vec kosta 1,55 dinara.

Guverner dr Dragoslav Avramovic, autor jugoslovenskog antiinflacionog programa, koji je pocetkom godine uspeo naglo da zaustavi fantasticnu hiperinflaciju, stalno pokusava da umiri jugoslovensku javnost isticuci da je rec o "prolaznoj nervozi na trzistu" i naglasavajuci da ce stabilan dinar opstati jer "nema sada nijednog razloga za povecanje cena". Istovremeno on kaze da "borba protiv dilera deviza tek sada pocinje", mada je drzava, isto tako po njegovim recima, dosada uspela da amortizuje tri-cetiri udara na stabilnost kursa dinara.

Ni predsednik Vlade Srbije, Mirko Marjanovic, ne priznaje da je "crni kurs" posledica nervozne ekonomske politike, strukturalnih i sistemskih neravnoteza na jugoslovenskom trzistu. Iz njegovog kabineta procenjuje se da je rec o spekulantskom udaru na stabilnost novca. Po Marjanovicevim recima, Vlada ce braniti stabilnost dinara po svaku cenu, a prvenstveno ekonomskim merama. Ipak, nedavno u Svilajncu (9.oktobra), on je priznao da je vlada prinudjena da preduzima i "dodatne mere" (to jest, mere administrativne kontrole cena). "Dodatne mere pojacane kontrole cena moramo da primenjujemo u svim slucajevima kada se iz spekulantskih razloga izazivaju namerne nestasice, destabilizuje snabdevanje i vrsi neargumentovan pritisak na cene..." rekao je premijer Marjanovic u Svilajncu, posebno ciljajuci na preradjivace mesa i osnovnih prehrambenih artikala (kod kojih je svercovano gorivo glavni trosak proizvodnje i transporta).

Tezu srpske vlade da dinar obaraju veliki spekulativni interesi, pored premijera, razradjuju i republicki ministri. Ivko Djonovic, republicki ministar poljoprivrede, smatra da je aktuelna privredna situacija "bremenita zaljuljanim cenama i pojacanim sticungom deviza, sto nije rezultat lose ekonomije, vec spekulacija pojedinih klanova." On svoju tvrdnju obrazlaze utiskom da "odredjeni klan ljudi kojima je posao cvetao u vreme proslogodisnje inflacije, sada cini sve ne bi li se vratila ta, za njih zlatna vremena." I poslove banke su, prema misljenju ministra Djonovica "ucesnici u sticungu", jer ne posluju sa predvidjenim kamatama od 15 odsto na godinu, vec sa deset puta vecim. Republicki ministar za industriju, dr Oskar Fodor ocenjuje da "najveca opasnost po stabilnost domace valute, a time i po stabilnost ekonomskog programa u celini, dolazi od monopolista koji igraju na kartu spekulativnih radnji na duzu stazu."

Ima, naravno, istine i u ovoj oficijelnoj tezi da dinar potkopavaju spekulanti, mada su stvarni uzroci odronjavanja dinara mnogo ozbiljniji. Poznavaoci prilika na trzistu secaju se da su drzaoci krupnijih deviznih sredstava, odmah posle stabilizacije dinara, proletos naglo pohrlili u kupovinu velikih stokova ulja, suncokreta i sojine sacme, koncetrata za prehranu stoke. Slogan je bio "devize su podlozne drzavnoj pljacki, roba nije ", jer je vlada u skupstinu poslala zakonski projekat o (prinudnom) deviznom zaduzivanju centralne banke kod poslovnih banaka. Veliki drzavni i paradrzavni spekulanti ( poslovne banke i spoljnotrgovinske kuce) uglavnom su umakli tihoj nacionalizaciji devizne efektive, ali sada ih ceka problem da stokiranu robu ponovo pretvore u devize, a za tu operaciju potrebna su im poskupljenja od 40-50 odsto. Vlada Srbije najavljuje da ce to spreciti, ali, posto je rec o "vladi direktora", cije su firme upravo medju glavnim akterima "spekulantskih poslova", malo ko veruje da ce ona to doista uciniti.

Kada je rec o uzrocima septembarske erozije stabilnosti dinara, slicna ovoj spekulantskoj "poluistini" je i ocena da su kurs dinara oborili Karadzicevi dileri iz Bosne, koji napustaju jugoslovenski dinar. Mada je tacno da u Bosni dinar sve manje vredi, pa je logicno sto Karadziceva vlast pokusava da svoje dinare, koje je navodno proletos kupila za oko 100 miliona maraka, ponovo konvertuje u deviznu efektivu. Taj "bosanski udar" u direktnom smislu nije mogao skoro prepoloviti vrednost jugoslovenskog novca. Jednostavno, udar 100 miliona ( a verovatno je rec o trostruko manjem iznosu) na jugoslovensku novcanu masu od oko 2,2 milijarde dinara, makoliko znacajan, nije mogao imati toliko snazan efekat, kakav mu se pripisuje. Drugu, mnogo siru dimenziju, medjutim, ima sam veliki politicki zaokret predsednika Milosevica u bosanskoj politici, koji mu je obezbedio pocetak "procesa ukidanja svetskih sankcija". Dinar je nakon te strategijske politicke odluke "za politiku mira u Bosni" dobio udarce sa obe strane, i od onih koji smatraju da se treba pripremiti za povratak Jugoslavije na svetsko trziste ( pripremiti se , dakle, za unosne uvozne poslove), i od onih koji misle da Milosevic nece politicki preziveti takav zaokret u "nacionalnoj politici" ( pa procenjuju da treba bezati od nastupajuceg haosa u stvarno cvste, zapadne valute).

Ovoga puta bukvalno po ekonomskoj "teoriji racionalnih ocekivanja", zebnju vecine poslovnih ljudi pojacava i najava stvaranja ekonomskog programa ( posle bucno reklamiranog septembarskog susreta Milosevic-Avramovic). Koncept ovog dvogodisnjeg programa pod naslovom "Ekonomski rast, drustvena pravda i finansijska efikasnost privrede", pokazuje da je rec o ideji obnove "planske ekonomije" i zaustavljanju tranzicije od socijalizma ka robnoj, kapitalistickoj ekonomiji. Taj utisak pojacalo je i objavljivanje imena clanova radnih grupa koje treba da razrade nova programska opredeljenja oko raspodele, promene bankarskog sistema i utvrdjivanje investicionog smera privrede. Kakvu to trzisnu raspodelu moze smisliti radna grupa u kojoj su (inace javno sukobljene licnosti sa levice) Mihajlo Markovic, ideolog SPS i Mirjana Markovic, ideolog Jugoslovenske udruzene levice ( i supruga predsednika Milosevica). Ili, kakav se uopste ekonomski sistem, otvoren prema svetu i Evropi moze smisliti u radnim grupama u kojima, medju malobrojnim ekonomistima, dominiraju veterani nedovrsenog Memoranduma SANU, akademici Kosta Mihajlovic, Ivan Maksimovic i Milos Macura.

Uz sve ove krajnje ozbiljne indikacije da se "nezavisnom dinaru" ne pise nista dobro, glavni uzrok njegovog posrtanja ipak je u takozvanoj sferi realne ekonimije. Industrijska proizvodnja je, uprkos nesto ozivljavanja, i dalje na nivou od oko 35 odsto normale ( iz 1989. godine), javna potrosnja je uprkos izvesne skromnosti budzeta i dalje oko 50 odsto drustvenog proizvoda ( kada se ukljuce i paradrzavni deficiti sektora javne svojine), a penzioneri i zaposleni uporno traze svoj deo "stabilnog novca" ( penzije i plate su povecane tokom ove godine za skoro deset puta), sto onemocala privreda nije u stanju da plati. Sve to vec "odronjava dinar", a na vidiku nije brzo potpuno uklanjanje sankcija, a pogotovo nije na vidiku definitivno smirivanje jugoslovenske ratne krize.

DIMITRIJE BOAROV