SUDJENJA CE, IPAK, BITI

Posle odbijanja SRJ da prizna Medjunarodni sud za ratne zlocine

,AIM, Beograd, 11.10.94. Jugoslavija nece priznati status Medjunarodnog ad hoc suda za ratne zlocine na prostoru bivse SFRJ i shodno tome, uskratice saglasnost za formiranje biroa Tribunala na njenoj teritoriji. Ovakav stav jugoslovenske Vlade izrekao je Savezni ministar pravde Uros Klikovac, nakon nedavne misije vrhovnog tuzioca iz Haga Ricarda Goldstona, koji je dosao da uspostavi saradnju sa ovdasnjim vlastima. Tako ce pravda, predvidjena za "jugoslovenski Ninrnberg", bar sto se SRJ tice, biti prepustena Ujedinjenim nacijama.

Tvrd odnos prema medjunarodnoj zajednici i njenim pokusajima da ratne zlocince stavi gde im je i mesto - na opuzenicku klupu, nije novost. Ne samo Vlada, nego i ostali nadlezni, vec godinama ubedjuju naciju da u njenim redovima zlocinaca skoro nema, pa je sad tesko pred svetsku zajednicu izaci otvorenih karata. No, sigurno, sudeci po virtuoznoscu rezima Slobodana Milosevica da stvari obrne u svoju korist, to nije jedini razlog zbog kojeg se tvrdi da je "namera osnivaca Suda diskreditovanje SRJ". Pre ce biti u pitanju strah i nesigurnost vlasti od onoga sto bi se mozda reklo i culo pred licem pravde i celog sveta. Jer, kad klupko jednom pocne da se odmotava, putna groznica u cekaonici za Hag, mogla bi se znatno prosiriti.

Ubistva, silovanja, etnicka ciscenja, razaranja i ostali zlocini protiv covecnosti traju vec cetvrtu godinu. Prema obelodanjenim izvestajima Komisije za ratne zlocine UN, na celu sa Serifom Basionijem, cak 85 odsto zlodela pocinili su Srbi.

Upiranje prstom i imenovanje zlocinaca moglo bi pomoci ozdravljenju medjuljudskih i politickih odnosa na ovim prostorima. Na to vec godinama ukazuje grupa eminentnih eksperata medjunarodnog i humanitarnog prava sa teritorije svih bivsih republika SFRJ koja se okupila oko projekta "Ratni zlocini u YU konfliktu i rad Tribunala". S obzirom da je rezim izabrao nerazuman put odbijanja saradnje, ova grupa, kako objasnjava jedan od njenih clanova i spoljnopoliticki analiticar Sonja Biserko, zdusno radi na koordinaciji sa Tribunalom, pomaze u tumacenju i razumevanju prakse nacionalnog zakonodavstva, a u zemlji promovise i objasnjava zasto je neophodno suditi ratnim zlocincima. Predlog je i da se sto pre osnuje medjunarodni dokumentacioni centar, izmesten iz Jugoslavije, da bi se svi podaci o krsenju medjunarodnog humanitarnog prava objedinili.

A takvi dosijei su, nema sumnje, vec, sad priliclno "debeli" i potkrepljeni, pa se prve optuznice ocekuju vrlo brzo, verovatno krajem novembra. Prema Pravilima Haskog suda, sudjenja u odsustvu optuzenih, nece biti. Ali, na ovim prostorima se ocigledno zaboravlja da, takodje po tim Pravilima, tuzilac moze javno procitati koga, zasto i na osnovu cega tereti za krsenje medjunarodnih zakona i ratnog prava. Vec time, svim zemljama sveta daje se na znanje ko su, imenom i prezimenom, medjunarodni delinkventi. Mehanizam njihovog gonjenja i privodjenja istovremeno je razradjen do tancina. Svetska policijska organizacija- Interpol donela je, naime, prosle nedelje odluku da se u tome angazuje, a likovi i podaci okrivljenih naci ce se na takozvanim "crvenim poternicama" sirom zemaljske kugle. Podsetimo, jedno ime iz ovdasnjeg politickog i ratnog zivota, Zeljko Raznjatovic Arkan, od prosle godine se nalazi na takvoj poternici, uz optuzbu da je pocinio - genocid. Cinjenica je i da ce, bez obzira na odbijanje jugoslovenskih vlasti da saradjuju, sudjenje, ipak, poceti. Zna se da su mnoge zemlje prebegle ucesnike rata na teritoriji SRJ "snimile" ili uhapsile pod sumnjom da su okrvavili ruke u jugoslovenskom sukobu. Drugima, koji nece odmah biti privedeni Sudu, preostaje da ceo zivot provedu u granicama SRJ u strahu da ce se kad-tad naci na "crnoj klupi" ili u nekom novom Spandauu. Pravila procedure Suda, naime, predvidjaju posebne nacine pritiska i stroge mere za drzave kojima je stran civilizacijski nacin opstenja i koje sprecavaju normalan tok istrage i sudjenja.

Najpre, tuzilac Tribunala duzan je da, ukoliko u roku od 60 dana ne dobije odgovor vlasti iz zemlje koja na bilo koji nacin ignorise rad Suda, o tome obavesti Generalnog sekretara UN i Savet bezbednosti. Tada, kako objasnjava dr Vladan Vasilijevic, ekspert za krivicno pravo, OUN moze primeniti sve kaznene odredbe koji joj stoje na raspolaganju, a neke smo vec dobro osetili. Dakle, sankcije u tom slucaju postajku izvesnost ukljucujuci, kao krajnju meru, oruzanu interevanciju. Suverenitet zemlje, cesto pominjan u zvanicnim objasnjenjima srpsko-crnogorskog rezima, tako postaje izlisan razlog, jer se u atomskoj eri odgovornosti, drzava mora staviti pod adekvatnu kontrolu svetske porodice. Isti slucaj je i sa nacionalnim zakonodavstvom kako, uostalom, Statut Suda jasno kaze:"u vezi sa izrucivanjem i predajom optuzenih Sudu, moraju se prevladati sve zakonske poteskoce."

U opiranju Medjunarodnom krivicnom tribunalu zvanicnici SRJ pozivaju se najcesce na jos dva argumenta ili "argumenta". Prvi se tice primata nacionalnih sudova pred kojim, navodno, treba da odgovaraju domaci ratni zlocinci. Drugi je, pak, generalna zamerka svetu sto nije osnovan stalni Medjunarodni sud za ova dela u kom bi se sudilo svim potencijalnim krivcima za prekrsaje medjunarodnog humanitarnog prava, bez obzira iz kojih su zemalja.

Sta je, dakle, do sada ucinjeno da u Jugoslaviji, pred njenim pravosudjem, odgovaraju pocinioci ratnih zlocina? Za sada, optuznica je podignuta samo protiv izvesnog Duasana Vuckovica, zvanog "Repic", pripadnika zloglasne paravojne formacije "Zuta osa", okrivljenog za ratni zlocin protiv civilnog stanovnistva. Oduzimanje poslanickog imuniteta Branislavu Vakicu, tzv "cetnickom vojvodi", koji je javno isticao da su cetnicke jedinice pomagale JNA u Vukovaru, i njegovo hapsenje pre nagovestava selektivni progon pripradnika Srpske radikalne stranke, nego ozbiljnu nameru drzave da se pozabavi kaznjavanjem krivaca. Za druge slucajeve gonjenja za ratne zlocine, zvanicnih podataka nema. Kompromitovanju jugoslovenskog pravosudja svakako doprinose brojni slucajevi koji se, ocito, mogu svrstati u grupu teskih krsenja medjunarodnih zakona o kojima u sudnicama nema ni pomena. Podsetimo samo na otmicu gradjana, uglavnom Muslimana, u vozu Beograd-Bar, u vezi koje je obustavljen i istrazni postupak.

Moguce je, istini za volju, da ce se pod pritiskom i izgovora radi, ponegde pokrenuti postupci, narocito ako se uzme u obzir jedna odredba Zakona o prikupljanju i dostavljanju podataka o izvrsenim zlocinima protiv covecnosti i medjunarodnog prava iz 1993. godine. Prema njoj, prakticno je dopustena mogucnost da pojedini podaci budu proglaseni drzavnom tajnom, pri cemu nije objasnjeno kako se to radi i sta to znaci. Hoce li se na osnovu tog paragrafa neka sudjenja odvijati iza zatvorenih vrata, kako bi i "vuk bio sit i ovce na broju"? Ali, arbitar ce na kraju, ipak, biti svetska organizacija.

Bojana Oprijan Ilic