APEL NA SAVEST

Dve godine Fonda za humanitarno pravo

AIM, Beograd, 09.10.94.

Munir Sabotic, vlasnik prodavnice "Chair" u Novom Pazaru sve do avgusta ove godine ziveo je mirno. Onda je Sluzba drzavne bezbednosti u Novom Pazaru odlucila da ga "izabere" za svedoka optuzbe u visemesecnom sudjenju dvadesetpetirici sandzackih Muslimana. Izjavu o ucescu okrivljenih u navodnom organizovanju SDA stabova iznudjuju mu na brojnim "saslusanjima". Prete mu zatvaranjem deteta, paljenjem kuce i slanjem na ratiste, sutiraju ga i udaraju palicama po rukama. Kada pred sudom, 19. septembra, otkriva da su ga inspektori tukli i terali da laznu izjavu nauci napamet, ponovo ga odvode u prostorije MUP Novi Pazar i prolazi kroz slicnu torturu. Od njega se zahteva da povuce izjavu datu na sudu. Najzad, Munirov advokat, Rajko Danilovic, obavestava ministra za unutrasnje poslove republike Srbije, Zorana Sokolovica o sumnji da su sluzbenici Drzavne bezbednosti izvrsili krivicna dela - iznudjivanje iskaza i podsticanje na davanje laznog iskaza.

Slucaj Munira Ssabotica nasao se pod lupom Fonda za humanitarno pravo, nevladine, profesionalne i neprofitne organizacije sa sedistem u Beogradu. Munirovo svedocenje protiv drzavne bezbenosti je tema poslednjeg od petnaest izvestaja o krsenju osnovnih sloboda i prava coveka, koje su istrazivaci Fonda u protekle dve godine, ispitali na terenu, odstampali i poslali na adrese medija u Jugoslaviji.

Od kada se u novembru 1992. godine pojavio prvi izvestaj Fonda o zlocinima i drugim teskim povredama Zenevskih konvencija u ratu u Hrvatskoj, pa do danas, istrazivacka ekipa na celu sa Natasom Kandic pokusavala je da bude savest i opomena drustvu, da odgovornost za ratna zlodela prebaci sa kolektivne krivice na individualnu. Publikovanjem izvestaja, izlagala je vlade na prostoru bivse Jugoslavije stalnom pritisku javnosti i do danas ostala na tom podrucju jedina organizacija koja ima ljude na terenu i neposredne izjave zrtava.

Po recima Natase Kandic, koja je u septembru na poziv medjunarodnog javnog tuzioca za ratne zlocine, boravila u Hagu, ovi izvestaji cine deo baze podataka za predstojece sudjenje. Fond takodje profesionalno saradjuje sa Centrom za ljudska prava i organizacijama Helsinki Watc i Amnesty International.

Zahvaljujuci Fondu za humanitarno pravo javnost u Srbiji, mahom preko nezavisnih medija kao sto su "Vreme", "Nin" ili "Borba", mogla je da sazna za unistavanje kulturnih dobara i hramova u Banja Luci i Bijeljini: od 202 dzamije koliko ih je bilo pre rata u Bosanskoj krajini, po saznanjima Fonda, ostale su dve. Do rata Banja Luka je imala 16 dzamija, cetiri katolicke i dve pravoslavne crkve. Do danas su sve dzamije unistene, a katolicke i pravoslabne crkve nijednom nisu bile mete napada. Avgustovski izvestaj bavi se i masovnim proterivanjem i maltretiranjem Muslimana u Banja Luci.

Fond je istrazivao i slucaje radio-amatera kojima je u martu ove godine rukovodstvo ove organizacije na nivou SR Jugoslavije zabranilo prenos humanitarnih poruka bez posebne dozvole. Iako radio-amateri nisu cesta medijska tema, Fond je procenio da su tokom rata bili pravi ambasadori dobre volje za sirenje informacija izmedju raseljenih i izbeglica. Prena procenama radio-amatera Vojvodine, preneli su dva miliona poruka i omogucili oko 900.000 neposrednih kontakata. Zabrana na rad direktno je krsenje svih postojecih zakona koji regulisu ovu oblast.

U junu je radjeno istrazivanje o ugrozavanju slobode izrazavanja, a "pocasno" mesto tu je dobio slucaj 1054 radnika Radio televizije Srbije koji su pocetkom 1993. poslati na placeno odsustvo. U protekle dve godine Fond se bavio i nasiljem na beogradskim ulicama ( kada je policija maltretirala ucesnike poznatih, junskih, demonstracija ), iseljavanjem Hrvata iz Hrtkovaca, policijskom represijom u Sandzaku...

Po reciman istrazivaca Fonda, Vesne Radivojevic, brizljivo se prate informacije u novinama, pa se onda ide njihovim tragom. Ona se upravo vratila se cetvorodnevne turneje po Vranju, Nisu i Kragujevcu. Priprema materijal o gradjanima koje je maltretirala milicija. Prikupila je podatke o slucaju petnaestogodisnje devojcice iz Nisa, koju je silovao milicionar i "zgodama" gradjanina Kragujevca, koga je milicija pretukla ispred zgrade gde zivi, zato sto pri sebi nije imao licnu kartu. Vrlo cesto putuje na Kosovo gde odlicno saradjuje sa Odborom za zastitu ljudskih prava Adema Demacija.

U Fondu su ovih dana veoma ponosni na uspeh istrazivaca, Antonele Riha, koja je nedavno boravila cetiri dana u Bijelom Polju prateci sudjenje grupi Muslimana. Prvi put je dobijena dozvola lokalnih vlasti, da jedan istrazivac Fonda poseti i saslusa zatvorenika okrivljenog zbog teroristickih aktivnosti.

• Rec je o Ibrahimu Cikicu koji ima 38 godina i dioptriju -25. Prakticno je slep, a optuzuju ga da je pripremao rusenje mostova. Inace, prilikom istrage je brutalno mucen, seksualno zlostavljan, a islednici su ga uveravali da mu u susednoj prostoriji siluju sestru. Nepoznata lica u maskirnim uniformama su ga mucila vise od 72 sata, a sada je u teskom zdravstvenom stanju, treba da mu se izvadi oko. Uhapsen je u januaru 1993, prvi put je pregledan posle pet meseci, a sudski proces je krenuo tek u septembru - svedoci Antonela Riha.

A Natasa Kandic uverava da u Fondu ne alarmiraju javnost bez detaljnog istrazivanja na terenu i to njihovim izvestajima daje kredibilitet.

• Potrudimo se da imamo nekoliko izvora i svedoka. Radimo istovremeno na nekoliko projekata - policijska represija, sloboda izrazavanja, povreda medjunarodnog humanitarnog prava u oruzanim sukobima, pracenje politickih sudjenja - sumira dvogodisnje iskustvo Natasa Kandic, uz jetku opasku da se ovih dana sredstva informisanja vise bave Sseseljovim hapsenjem, nego Munirovim nevoljama.

Gordana Igric