KO CE KOME NEGO SVOME

Pritisci italijanskih vlasti na slovenacku manjinu u Italiji

Pocetkom jeseni ministri inostranih poslova Evropske unije trebali bi rasp- ravljati o prijemu Slovenije kao pridruzenog clana Evropske unije. Do pre par meseci sve se cinilo vec gotovim i sustom formalnoscu da nije bilo novih ita- lijanskih vlasti koje su pocele svim snagama da to sprecavaju.Iako su bili vec nekoliko puta od drugih clanova Unije opomenuti da to ne cine, Italija nastav- lja sa svojim scenariom.

Sada je ostricu svog noza naostrila jos sa neskrivenim bezskrupoloznim atakom na prava slovenacke manjine.Ovih dana je naime u pripremi italijanski finansijski zakon za iducu godinu, u kojem se planira crtati sva sretstva za pomoc slovenackoj manjini u Italiji u njenom kulturnom i umetnickom angazovan- ju.Tome je predhodila iznenadna odluka takozvanog trezornog ministra (taj se bavi jednim delom finansija) iz Rima koji je raspustio upravni odbor Seljacke banke iz Gorice,koja je u rukama najuspesnijih privrednika,inace pripadnika slovenacke manjine u Furlaniji-Julijskoj krajini.Ministar je postavio na mesto smenjenog odbora dva drzavna komesara i troclani nadzorni odbor,koji ce od sa- da voditi banku.Zanimljiva je cinjenica da cak i italijanska stampa pise o to- me kako u banci nisu otkrili nikakvih greski ili malverzacija.Njen jedini greh bilo je njeno ucesce u finansiranju slovenackih firmi u Italiji, kao i slove- nackih i hrvatskih firmi u obe novonastale drzave.

Tako u italijanskim kao i u slovenackim dobro obavestenim krugovima saz- najemo da se ne radi o privrednom nego o politickom aktu italijanske drzave, koje hoce maloj susedi jasno staviti do znanja ko je jaci i veci.To se desava u periodu, koji je pre pobede Berlusconijeve vlade, bio vec u znaku velike zelje za saradnjom obe drzave, gde bi granica izmedju njih bila samo formalnost. Ali odluka o merama protiv slovenacke manjine kao ironija pada bas na predvece 40.godisnjice Londonskog sporazuma, u kojem su SAD, Velika Britanija,Italija i Jugoslavija podpisale sporazum o privremenom uredjenju italijansko-jugosloven- ske granice i o posebnim pravima slovenacke - tada jugoslovenske - manjine na podrucju cone A i italijanske manjine na podrucju cone B "pokojne" Slobodne trscanske teritorije.

Danas, cetrdeset godina posle londonskog memuranduma, slovenacka manjina u Italiji, zivi u panici. Naime, pogotovo stariji Slovenci jos pamte dvadesete godine ovog stoleca,koje su bile u znaku dolaska fasizma, kada su fasisti isto prvo unistili ekonomske osnove tamosnjih Slovenaca da bi ih potom unistavali i fizicki.Recept je bio isti danasnjem.U slovenacke finansijske institucije tadasnji fasisticki rezim je slao revizore Bance d'Italia,kako bi "otkrili" greske u poslovanju.Tome je sledilo imenovanje komesarskih uprava, a te su se pobrinule kako bi slovenacke bankarske zavode ili prodali ili ih pripojili ita- lijanskim bankarskim zavodima,tako da se nikada nisu vratili u slovenacke ru- ke.Posto tako nije vise bilo para za razne delatnosti Slovenaca, sledeci udar bilo je ukidanje slovenackih skola i kulturnih ustanova, da bi na kraju zabra- nili cak i bogosluzje na slovenackom jeziku.

Sadasnja vremena , naravno, ne mozemo jednaciti sa tadasnjima, ali je cinjenica da su u Italiji fasisti opet na vlasti i da metodi jako podsecaju na one iz perioda 1920 - 1930!

Ali, lako bi Slovenci u Italiji resili svoje probleme da su u pitanju samo fasisti. Na njih su vec i navikli! Dok im se sigurno nije desilo to da bi radili protiv njih ljudi iz maticne zemlje, znaci iz Slovenije. To se desilo i desava naime ovog puta. Dobro upuceni u tu problematiku iz razlicitih izvora saznaju kako je prijava o finansijskoj pomoci goriske Seljacke banke slovenac- koj privredi sa obe strane dosla ni vise ni manje - iz Ljubljane. Navodno se na ministarstrvu spoljnih poslova u Rimu nasao poobilniji material o tim ban- kama, sto znaci o goriskoj, kako i o trscanskoj Kreditnoj banci,o tome kako finansiraju jedan deo slovenacke privrede, ali - kako tvrde dobro informisani- sa napomenom da se radi o bankama " koje rade protiv interesa Slovenaca i slo- venacke drzave i koje se bave sumnjivim poslovima kriminalne prirode na stetu Italije i italijanske privrede ". Sto znaci da u Sloveniji postoje neki ili neko koji su tako svesni da ozbiljno "brinu" tako o Sloveniji kako i o Italiji i upozoravaju na neka privredna cudovista koja stete svima. To da posluju sa pozitivnim rezultatima ,naravno, nije vazno...

Sada,kada se saznalo da hoce vlastitu manjinu unistiti neko samo iz svojih uskih, ideoloskih ili stranackih interesa, svi se pitaju ko je to.Trs- canski dnevni list Ili Piccolo navodi sumnje ,po kojima bi materiali i "upute" stigli sa tri moguca mesta ili mozda iz sva tri: jedno je slovenacko ministar- stvo inostranih poslova, drugo je casopis Delo, a treci su Jansini krugovi. Iako se po reakcijama nikad nista pouzdano ne moze zakljuciti,reagovanja su ipak veoma zanimljiva. Jansina izjava je zanimljiva,jer se zalaze za podrsku manjini, Delo o dogadjajima veoma oskudno izvestava,dok inace cuti, a najzani- mljiviji je ministar spoljnih poslova u ostavci Lojze Peterle.Naime, na sedni- ci parlamenratnog odbora za medjunarodne odnose, clanovi odbora dali su potpunu podrsku manjini i zalozili se za osudu italijanskog postupka,dok ministar Peterle istog jutra uopste nije hteo primiti predstavnike manjine,da bi stigao tek na kraj sednice parlamentarnog odbora i izjavio "kako je mozda bila itali- janska centralna banka u pravu i kako ce traziti prvo zvanicno objasnjenje." Predsednik odbora Zoran Thaler kao i brojni clanovi odbora ostro su odbili Peterleov stav i tako se nisu razisli bas u najboljim odnosima.

Najgore je to kada se covek uveri u standardnu poslovicu :Koce kome nego svome!Prica ce se ocigledno jos nastavljati.

JANJA KLASINC,AIM