VLAST PROTIV NEZAVISNIH MEDIJA - DRZAVA TUZI SAMU SEBE

AIM, Beograd, 5.10.94. Vest da je drzava SR Jugoslavija pokrenula spor protiv Borbe, jedinog dnevnog lista koji nije pod kontrolom vlasti, trazeci njeno brisanje iz sudskog registra kao deonicarskog drustva, oznacila je pocetak jos jedne kampanje protiv nezavisnih medija koji su u ovom delu bivse Jugoslavije uvek na udaru kada se ocekuju neki bitni politicki zaokreti. Tako je i ovog puta.

Borba je jos pre tri godine postala deonicarsko drustvo pripajanjem tadasnjeg Novinsko izdavackog preduzeca novoformiranoj deonicarskoj firmi. Jedan od deonicara sa 17 odsto kapitala je i Savezna vlada, tako da ispada da drzava tuzi samu sebe. Naime, Savezni javni pravobranilac osporava Skupstini SFRJ pravo da se pojavi kao osnivac NIP Borbe, pa i sredstva koja je tadasnja Savezna skupstina dodelila ovom listu, ne mogu se, po njegovoj tvrdnji, pojaviti kao osnivacki kapital. Podsetimo, 17. maja 1990. godine Skupstina SFRJ je preuzela osnivacka prava nad nekim javnim glasilima, medju kojima je bila i Borba.

Advokat dr Arpad Horvat, medjutim, tvrdi da je ugovor o osnivanju deonicarskog drustva aminovan odlukom Skupstine SFRJ i potpisan od predstavnika SIV-a. Skupstina je, prilikom osnivanja deonicarskog drustva, tretirana kao osnivac i deonicar u ime savezne vlade. Odbrana, zapravo, tvrdi da je drzava osnivac Borbe, a Skupstina se pojavljuje samo u ime drzave. Zbog toga i komentar da u ovom slucaju drzava tuzi samu sebe.

Vec cinjenica da je tuzba podneta posle tri pune godine postojanja deonicarskog drustva ( glavni deonicar je sadasnji v. d. direktor Borbe, biznismen Dusan Mijic), navodi na sumnju da su razlozi politicke, a nikako ekonomske (vlasnicke) prirode.

Slucaj Borbe, kao i mogucnost da se nesto slicno, po tvrdjenju prvog coveka mesovitog deonicarskog drustva Studio B Dragana Kojadinovica, sprema i ovoj radio televizijskog stanici, nagovestava novu taktiku vlasti u odnosu na medije koji nisu pod njihovom direktnom kontrolom. Studio B se nalazi u teskoj materijalnoj situaciji, prema nekim informacijama, vec mesecima zaposleni primaju linearno 70 dinara mesecno. Kojadinovic tvrdi da je drzavnim firmama, kao i privatnim koje su pod kontrolom SPS-a, zabranjeno da posluju sa nezavisnim medijima. Po njegovim recima, realna je opasnost i od direktne kupovine ove radio televizijske stanice, jer postoje tri ponude za otkup deonica koje, ako se ostvare, znace definitivni prelazak Srudija B u ruke SPS-a.

Ekonomsko propadanje nezavisnih medija ide uporedo sa formiranjem novih proespeseovskih firmi (najkrupnija investicija je nova televizija Brace Karic) koje imaju podrsku drzave. Dok Radio B92, na primer, godinama radi prakticno bez dozvole, nove radio stanice nicu i javna je tajna da su u rukama vladajuce stranke. Pored Radio Kosave ciji je osnivac komunisticka partija Mirjane Markovic, poceo je da se emituje radio S ciji je glavni urednik voditeljka Dnevnika RTS, Spomenka Jovic, a vlasnik Zoran Andjelkovic, istaknuti SPS celnik.

DD Borba nije u nista boljoj materijalnoj situaciji. Izdanje za inostranstvo je, posle kratkog izlazenja, ugaseno pre mesec dana, plate zaposlenih su jedva dve stotine dinara. Od najavljenog finansijskog oporavka koji bi doneo deonicarima pristojnu dobit, a zaposlenima pristojnu egzistenciju od zarade, sto je obecavao glavni deonicar biznismen D. Mijic prilikom dolaska na celo kuce, a nakon smene prethodne garniture i glavnog urednika Manojla Vukotica, do sada, nije bilo nista. Naprotiv.

U Borbi i Studiju B raste i unutrasnje nezadovoljstvo. U oba kolektiva se odrzavaju zborovi deonicara sa teskim optuzbama na racun rukovodstva. U Borbi se, cak, postavlja pitanje nije li pocelo namerno unistavanje kuce iznutra.

Cinjenica je da vlast sve cini da i materijalno i moralno unisti one medije koji su zadrzali koliko toliko nezavisnu poziciju. Televizija Politika, koja je bila na putu da postane profesionalno najbolja televizijska stanica, koja je programski bila naklonjena vladajucoj politickoj garnituri, ali koja se u informativnom programu drzala osnovnih profesionalnih uzusa, sada, posle smene vladajuce garniture i dolaska bivseg ministra za informisanje Ignjatovica, sve vise lici na drzavnu televiziju. NTV Studio B se nije oporavio od proslogodisnjih cistki, odlaska najboljih novinara, list Borba se jos drzi, ali , da bi se citala najbolja novinarska pera, nije neophodno kupiti ovaj list. Jer, tezga je postala glavni izvor prihoda vecine zaposlenih.

Vlast je, ocigledno, kao i u odnosu na opoziciju, promenila taktiku. Umesto vrucih komentara o nepatriotizmu "takozvanih nezavisnih novinara", umesto traktata o "stranim placenicima", "petoj koloni koja mirno radi izdajnicki posao usred Beograda", sada je na redu tiho unistavanje medija. Sa jedne strane, ekonomsko propadanje nezavisnih, sa druge, osvajanje medijskog prostora nicanjem privatnih radio i tv stanica ciji su vlasnici provereni sps-kadrovi. Nezavisni mediji su ostali na brisanom prostoru. Ni do sada, uprkos glasnim pricama o velikom novcu sa Zapada, nezavisni mediji nisu imali znacajnu podrsku evropskih i svetskih institucija. Sada, kad je Milosevic postao njihov partner u borbi za mir, mediji strahuju da ce podrska biti jos manja i da ce svet postati jos nezainteresovaniji za ono sto se dogadja unutar Srbije.

Novi napad na nezavisne medije tumaci se kao deo politickih priprema za nove Miloseviceve zaokrete. Ovdasnji analiticari su to najpre objasnjavali kao znak za priblizavanje novih decembarskih izbora u kojima bi se ucvrstila SPS vlast i na saveznom nivou. Medjutim, i hapsenje Seselja i udarac na medije i najava borbe protiv kriminala koja je pocela obelodanjivanjem raznih afera u opstinama u kojima je opozicija na vlasti, tumaci se kao veliko spremanje pred nove politicke poteze koji su riskantni, ali i neminovni. Jedan od njih je priznavanje Hrvatske i BiH u njenim granicama. Ublazavanje sankcija koje je medijski efektno i euforicno predstavljeno javnosti sletanjem prvog ruskog aviona, stvara u javnosti sliku velike Miloseviceve pobede. Totalna blokada informacija sa one strane Drine neophodna je u situaciji kada jos odzvanjaju reci popularnih tv komentatora grubacevskog tipa, o braci Srbima zarad se kojih treba suprodstaviti celom svetu i zlocestom novom svetskom poretku. Taj svet je sada najveci Milosevicev adut, a probijanje informativne blokade- najveca unutrasnja opasnost. I u ovom trenutku i za ono sto tek sledi.

Da li je "pouzdana informacija" jednog od celnika preostalih nezavisnih medija da je Milosevic dao rok od mesec dana da se ucutkaju sva glasila koja probijaju blokadu za one preko Drine, videce se uskoro. Tek, veliko medijsko spremanje ne mora biti samo za kratkorocnu upotrebu. Mozda Milosevic procenjuje da je veliki ratni pohod zaista zavrsen, pa se treba spremiti za nove pohode unutar sopstvenih nepromenjenih granica. Svejedno, tek, predstavnici nezavisnih medija, okupljenih u nedavno formiranoj Asocijaciji, dogovorili su se da naprave "Belu knjigu" koja bi pokazala postupke drzave prema nezavisnima, da organizuju simbolicni strajk upozorenja, da upute zahteve za razgovor sa predstavnicima vlasti, da informisu medjunarodne institucije.

Drugi, paralelni proces u nezavisnim medijima - unutrasnje nezadovoljstvo zbog lose ekonomske situacije koja je posledica i neposlovnosti rukovodstva - prica je za sebe. Otvaranje tih procesa, uz medjusobne optuzbe o tajnim poslovima koji se obavljaju za vlast, nagovestavaju moguce rasplete u medijima koji se u srpskoj opoziciji vec desavaju. Mozda vlast i nema potrebe da se mnogo petlja. Stvari ce se, moguce, po nju, zavrsiti povoljno.

Branka Mihajlovic