U PADINJAK, NE U HAG

Vojislav Seselj u zatvoru

,AIM, Beograd, 28.09.94. Vodja Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Seselj uhapsen je u cetvrtak, nesto posle devet sati, na Batajnickom putu, na periferiji Beograda, daleko od ociju javnosti. Seselja je, kod jedne benzinske pumpe, presrelo izmedju 20 i 30 policajaca, i on je uhapsen bez otpora. Nagadjanja o mogucem hapsenju Seselja cuju se vec mesec dana, ali se uglavnom govorilo o mogucoj optuzbi za ratne zlocine. Izvestaji vise medjunarodnih komisija sugerisu da bi se Seseljevo ime najverovatnije moglo naci na listi ratnih zlocinaca u Hagu. Njegovo hapsenje ima, medjutim, sasvim drugu konotaciju.

Na sednici Veca gradjana proslog utorka radikalski poslanici su nastojali da nateraju Skupstinu SR Jugoslavije da raspravlja o blokadi na Drini, o spoljnoj politici i o deviznom zakonu, ali je predsednik Veca gradjana Skupstine SRJ Radoman Bozovic, pozivajuci se na novi skupstinski poslovnik, to sprecavao oduzimanjem reci. Poslanik SRS i potpredsednik Veca gradjana u ostavci, Maja Gojkovic, koja je predlozila da se raspravlja o letosnjem proterivanju Seselja iz Crne Gore, nije htela da napusti govornicu kada joj je oduzeta rec. Bozovic je objavio pauzu i pozvao sefove poslanickih grupa na sastanak, tokom koga je izmedju Seselja i Bozovica izbila svadja. Seselj je, po sopstvenim recima, na tom sastanku predsedniku Veca gradjana Radomanu Bozovicu opsovao "majku lopovsku", zatim ga pljunuo dva puta, posto je ovaj radikale nazvao primitivcima. Bozovic je odmah zatrazio da se Seselju ukine imunitet, kako bi bio izveden pred sud. Odbor Veca gradjana za mandatsko imunitetska pitanja, na sednici na brzinu sazvanoj po, kako izgleda, ne sasvim korektnoj proceduri, iza zatvorenih vrata, kojoj su prisustvovali poslanici Socijalisticke partije Srbije (SPS), Demokratske partije socijalista Crne Gore (DPS CG) i Demokratske stranke (DS), jednoglasno je sefu poslanicke grupe SRS Vojislavu Seselju oduzeo imunitet. Seselj se pozvao na clan 87. saveznog Ustava koji u stavu 3. kaze: "Protiv saveznog poslanika koji se poziva na imunitet ne moze se bez odobrenja veca Savezne skupstine ciji je clan, pokrenuti krivicni ili drugi postupak u kome se moze izreci kazna zatvora." Seselj insistira na tome da Odbor za imunitetna pitanja nije nadlezan za oduzimanje mandata, dok Vece zaseda. Predsednik Veca Bozovic je posle incidenta pozvao vladu da omoguci normalan rad skupstine, a isto su ucinili sef poslanicke grupe SPS u Vecu gradjana saveznog parlamenta Nedeljko Sipovac i sef poslanicke grupe DPS CG u Vecu gradjana Milan Gajovic. Savezni ministar za unutrasnje poslove Vukasin Jokanovic je na to kratko izjavio da je njegovo Ministarstvo "preduzelo odgovarajuce mere za koje je po Zakonu nadlezno". Seselj je, na osnovu naloga koje je u ime Savezne Republike Jugoslavije izdalo Savezno ministarstvo za unutrasnje poslove zbog izazivanja sluzbenog lica u sluzbenim prostorijama, priveden kod dezurnog gradskog sudije za prekrsaje. Osudjen je po clanu 6. Zakona o javnom redu i miru na 30 dana zatvora i poslao ga na izdrzavanje kazne u Padinsku skelu (popularno ime "Padinjak") iz koje je Seselj jednom vec bio pusten iz "prekrsajnog" zatvora zbog "dobrog vladanja".

Seselj je do sada bio cetiri puta u zatvoru, vise puta hapsen, a jos vise puta puta samo privodjen u SUP. Godine 1984. proveo je dva dana u zatvoru, posto je bio uhapsen zajedno sa grupom od 28 disidenata na tribini tzv. Slobodnog univerziteta, koji je odrzavan u privatnim stanovima u Beogradu. U Sarajevu je vise puta hapsen; na osam godina zatvora osudjen je 1984. godine u julu mesecu. Vrhovni sud BiH smanjio je kaznu na cetiri godine, a Savezni sud na godinu i deset meseci, koliko je i izdrzao. U zatvoru je dva puta strajkovao gladju, prvi put 48, a drugi put 16 dana.

Pred prve visestranacke izbore Seselj, tada vodja Srpskog cetnickog pokreta i kandidat za predsednika Srbije, biva u toku kampanje uhapsen i osudjen zbog narusavanja javnog reda i mira. Na osnovu tri presude osudjen je na ukupnu kaznu u trajanju od 45 dana zatvora, ali mu je polovina kazne, na predlog upravnika zatvora, oprostena "zbog dobrog vladanja". Zbog govora u Jadovnu 23. aprila '91. MUP Hrvatske je protiv Seselja podneo krivicnu prijavu "zbog izazivanja nacionalne, rasne i vjerske mrznje, razdora i netrpeljivosti", ali je oslobodjen, jer su clanovi SRS zapretili odmazdom. Sobranje Makedonije zaduzilo je 10. maja '91 republicki MUP da ispita da li ima mesta za njegovo gonjenje zbog izjave da su cetnici spremni da na teritoriji Makedonije preduzmu odbranu srpskog naroda, ako treba i uz masovnu odmazdu. MUP BiH je 17. maja 1991. godine izdao poternicu za Seseljem zbog "pokusaja nasilne promene ustavnog ustrojstva tadasnje BIH".

U medjuvremenu, Seselj postaje miljenik sefa srpske drzave i nedodirljiv pred zakonom. Aprila 92. on pred skupstinom Srbije tuce penzionere, tuce se s taksistima i progoni novinare po nacionalnom kljucu. Zbog potezanja pistolja na studente (9. jula 92), rektor BU Vracar trazi skidanje imuniteta Seselju, a Glavni odbor Studentskog protesta podnosi protiv Seselja prijavu. Bez efekta. Oktobra 92. list "Politka" tuzi Seselja zbog klevete i uvrede, a 8. decembra iste godine Seselj je dobio imunitet po tuzbi Zarka Gavrilovica, vodje tzv Svetosavske stranke (kleveta). Sve tuzbe su zbog primene imuniteta odbacene. U Palati pravde postoji jos sedam privatnih tuzbi protiv Seselja, uglavnom zbog klevete i uvrede. Od toga su tri tuzbe (novinara DJordja Vukoja, Gordane Suse, i bivsih Cosicevih savetnika Dragoslava Rancica i Svetozara Stojanovica) spojene u jedan predmet. Seselja je, izmedju ostalih, tuzio i general Zivota Panic, kao i novinari Milomir Maric i Vanja Bulic. Pocetkom ove godine Zeljko Raznjatovic Arkan najavljuje tuzbu protiv Seselja. Seselja je, osim toga, 15. aprila '93. tuzila Demokratska stranka zbog klevete da ova stranka dobija novac iz inostranstva.

Posle razlaza sa socijalistima, vodja radikala vise nije zasticen pred zakonom. On je, sa jos cetvoricom saveznih poslanika radikalne stranke, 19.septembra osudjen za krivicno delo ometanja sluzbenog lica u obavljanju posla na osam meseci zatvora, uslovno na tri godine. To je bio znak zaostravanja sukoba vlasti i vodje radikala. Prosle jeseni, kada je buknuo sukob socijalista i radikala, protiv nekoliko istaknutih radikala, ukljucujuci tu i poslanika SRS Branislava Vakica, pokrenuti su krivicni postupci, ali je stvar bila "legla" u izbornoj kampanji. Radikali su smatrali da socijaliste mogu uceniti onim sto znaju (uglavnom otkrivaju kriminalne afere i tvrde da su u rat odlazili sa znanjem i uz pomoc policije, vojske i vrha vlasti), ali je ovih nedelja skinut imunitet poslanika Vakica i on ce, po svoj prilici, biti izveden pred sud. Ovog leta procurila je (ili je namerno lansirana) vest da socijalisti razmisljaju o hapsenju Arkana i Seselja. Dok je prvi cutao, drugi je izjavljivao da ce u Hag ici dobrovoljno, da bi tamo optuzio Milosevica.

Radikali sada pokusavaju da hapsenje svog vodje politicki eksploatisu, nastavljajuci sa opstrukcionim ponasanjem u skupstini. Sat posle hapsenja Seselja, na pocetku sednice Skupstine Srbije, radikalski poslanik Milorad Mircic dramaticno je poceo da saopstava da je Seselj uhapsen, ali je predsednik Skupstine Dragan Tomic, posle nekloliko opomena, iskljucio mikrofon i, posto je ovaj odbio da sidje s govornice, objavio pauzu, a posle pauze od nekoliko casova, scena se ponovila i sednica je ponovo prekinuta.Predsednik poslanicke grupe SRS u republickoj skupstini Tomislav Nikolic je najavio da ce i sadasnje i sva buduca zasedanja republicke i savezne skupstine, biti posvecena hapsenju Vojislava Seselja, sve dok on ne izadje iz zatvora.

Radikali su takvu tehniku uporno primenjivali, jos od razlaza sa socijalistima. Prosle jeseni oni su u postupku protiv tadasnje republicke vlade Nikole Sainovica opstrukcionim govorima podigli tenziju koju srpski predsednik Milosevic nije hteo da otrpi pa je raspustio skupstinu. U Saveznoj skupstini 18. maja radikali su, pozivajuci se na imunitet, nekoliko sati sprecavali obezbedjenje Skupstine Jugoslavije da izbaci njihovog poslanika Draska Markovica (afera sa polivanjem Radovana Bozovica).

U medjuvremenu, 22. jula odigrao se skandal u Skupstini Srbije, koji je poceo kada vodja radikalske poslanicke grupe Tomislav Nikolic odbio da napusti govornicu, posto mu je predsednik srpske skupstine Dragan Tomic oduzeo rec u trenutku kada je ovaj pomenuo Mirjanu Markovic, suprugu predsednika Milosevica. Tada je skupstinska sednica prekinuta, a na Tomicev nalog, u pauzi sednice, grupa policajaca u civilu pokusala je da izbaci Nikolica iz sale, dok su radikalski poslanici, primenivsi recept iz savezne skupstine, opkolili svog vodju poslanicke grupe i pokusavali da ih sprece. Vlast je davala signal da nece tolerisati radikale. Socijalistima odgovara hapsenje Seselja, portparola "ratnog lobija u Srbiji", pogotovu sto mu nisu priredili veliko politicko sudjenje, vec ponizavajuce, prekrsajno. Oni time sputavaju Seseljevu aroganciju kojom je pridobijao autoritarne glasace. Seselj se preracunao da socijalisti neci imati smelosti da ga uhapse. Radikalna stranka najavljuje seriju protesta. Prve reakcije (Draskovica iz SPO i Gavrilovica iz DS) podsecaju da su za razaranje parlamentarizma bili podjednako krivi i Seselj i Bozovic, mada osporavaju legitimnost ukidanja Seseljevog imuniteta. Radikali do sada nisu pokazali neku narocitu snagu u vanparlamentarnim akcijama i verovatno se za njih nece odluciti. Vest o hapsenju Seselja, koja je doprla na prve stranice mnogih medija, po svoj prilici ima ogranicenu upotrebnu vrednost.

Milan Milosevic