NOSTALGICARI KORACAJU

( U ovaj tekst govori se o tome sto se ovih dana odvija iza scene politickih mitinga i javnih nastupa politicara: kojim ce putem krenuti Makedonija. Zasada izdiferencirane su cetri struje; ona Kireta Gligorova koja preferira jednaku ekvidistoancu sa susedima, probugarska, projugoslovenska i proalbanska)

AIM, Skopje, 29.09.1994

SIZE*

* Ako na iducim izborima pobedi Savez za Makedoniju, nema dileme da ce oni, sto se tice suseda Makedonije slediti dosadasnju proklamovanu strategiju - podjednaka ekvidistanca sa svim drzavama koje opkruzuju Makedoniju. * VMRO-DPMNE na svojim mitinzima zamera Vladi sto nije iskoristila mogucnost da se vise zblizi sa Bugarskom koja je prva priznala Makedoniju. * Takozvana Progresivna demokratska ljevica koju , kako kaze kolega "Vecera" sacinjavaju "babe i zabe u istoj vreci", otvorila je svoje karte i jasno daje do znanje da je njen koncept zblizavanje sadasnje Jugoslavije. * Kod albanskih partija stvar je "prirodna" : one bi zeljele da Makedonija bude okrenuta Albaniji kao njen jedinstveni spas i garancija za njenu stabilnost, kako kazu albanski celnici. *

Oni koje vode predizbronu trku u Makedoniji ovih dana ponasaju se kao tigrovi koji su nasetili miris krv. I nije mala stvar doci u republicki parlament: ako ne drugo onda je to dobra prilika da covek zaposli sve svoje najblize i da se konacno oprosti od muka koje imaju ostali gradjani. Cinise da su i biraci svatili da bez razlike koji ce biti sastav novog parlamenta, pola ce parlamentarci vrediti koliko jedan kasalj od prehlade a ostala polovica koliko jedno kijanje - izmedju ce ostati zelje naroda, kao otpaci nakon zavrsetka politickih mitinga. Dok uveliko traju mitinzi i obecanja, za one koji znaju citati redovima, moze se naslutiti i jedna druga bitka pokraj one izborne. A to je bitka koju vode "nostalgicari" a tice se tome koju politiku treba da vodi Makedonija prema svojim susedima.

Dosadasnja politika predvodjena od predsednika Makedonije Kirteta Gligorova - bar ona sto je bila zvanicno proklamovana - zvezvdu vodilju je imala podjednaku ekvidistancu sa svim susjedima. Dakle, s nijednim preveliko zblizavanje a ni distanciranje sa nekim od njih. Moze se konstatirati da su vladajuce partije i odrzavali takvu proklamovanu politiku i da bar do sada nikada Makedonija nije bila ta koja je doprinela da se zaostre odnosi sa nekim od njenih suseda. Stanje sa Grckom je vec poznata svima. Sa Jugoslavijom takodje. Kad nije mogla suradjivati sa juznim i severnim susedom, makedonija morala se okrenuti na zapad i istok. Tako da danas ona ima dobrih ekonomskih i politickih odnosa sa Bugarskom i Albanijom. Ekonomski odnosi sa Jugoslavijom i nisu tako crni kako se zvanicno proklamira. Javna je tajna da sva makedonska velika preduzeca suradjuju sa svojim partnerima u Srbiji. Mozda ne u tom intenzitetu kako ranije a ne ni sa zeljenom dinamikom, ali u Makedoniji niko ne sumnja u tome da ova drzava prikuplja velike svote deviza "svercujuci" sa Srbijom. Cini se da to znaju i medjunrodne institucije koje "strazare" da se ne prekrsi embargo.

Najveca opoziciona partija u Makedoniji VMRO-DPMNE, ranije a jos zesce sada u predizbornoj kampanji, napada aktualnu vlast i predsednika Gligorova zato sto nisu iskoroistili mogucnost da se jos vise zblizavaju sa Bugarskom. Ova partija - tacnije njeni celnici - smatraju da Bugarska je ona koja je prirodni saveznik Makedonije. I ne kriju da ce , ako dodju na vlast, oni skros otvoriti granicu prema ovoj zemlji. Bilo je simptomaticno to da je kandidat za predsednika republike iz ove partije, Ljubisa Georgievski na jedan miting obecao da ce otvoriti teatre za Makedonce u Grckoj, Srbiji i Albaniji pri tome ne spominjajuci Bugarsku. Valda covek misli da tamo i nema Makedonaca ili da se u Makedoniji i Bugarskoj govori isti jezik? A u istom vremenu u bugarskoj se uveliko forsira teza o dveju bugarskih drzava - sadaznja Bugarska i Makedonija.

Takozvana Demokratska progresivna levica, za koju kolega iz "Vecera" kaze da je sacinjavaju "babe i zabe u istoj vrecici" takodje ne kriju svoje ambicije. Njihov stav jeste da nije pravilna politika jednake ekvidistance sa susjedima koju proklamuje i sprovodi sadasnja vlas i predsednik Gligorov. Celnici ove "levivce" smatraju da se Makedonija treba vratiti starom jatu pa makar i sada kada je ona prepolovljena - danasnjoj Jugoslaviji. Smatraju da je preopasno za nju da se priblizava Bugarskoj ili Albaniji. Njen prirodni i jedinstveni saveznik je Jugoslavija, kazu "jugonostalgicari" iz ovog saveza gde su se zdruzili demohriscani, komunisti, srpski radikalci i ko jos ne. Dakle, nije tesko utvrditi sta je to sto ih zblizava - projugoslovenska politika.

Kod albanskih politickih subjekata stvar i nije tako komplicirana i ne trazi dlaboku elaboraciju. Iz jednostavnog razloga sto za njih je "najprirodnije" da se Makedonija sto vise okrene Alabniji i da jedino tako ona moze sacuvato svoju stabilnost. Normalno da nisu za potcenjivanje i one ekstremne albanske struje koje idu jos dalje i misle da je doslo vreme da se "stvar" rascisti do kraja i da svaki dobija "svoje". Takve grupacije postoje kod svih vec spomnutih "nostalgicara".

Dakle bugaro-nostalgicari su bacili sve karte na sto, to su ucinili i jugo-nostalgicari, nista ne zaostaju i albano- nostalgicari. Postavlja se pitanje kolika je moc onih koji zele da Makedonija dokazuje sebe ostajuci podjednako daleka i bliska svim susedima. Realno gledano ona tesko da moze da se protivi takvim tri strujama. Ali njena sreca je u tome da ove tri struje "nostalgisara" nikad se ne mogu sloziti medju sobom. Njihove ambicije su tako daleke kao nebo i zemlja. Zbog takvih unutrasnjih okolnosti Makedonija je osudjena da vodi bas onu politiku koju je vodila do sada na celo sa Gligorovim: politiku jednake distance sa susjedima. Svaka druga "kalkulacija" poremecuje uspostavljenu ramnotezu i moze nju skupo stajati. Svaki "polubac" vise dat nekom susjedu moze smrknuti one iz drugog tabora. Makedoniji ima samo jednu mogucnost: da iskoristi kako valja svoju poziciju raskrsnice na Balkanu. Ali samo pod jednim uslovom; da dobro regulira saobracaj.

T.A.