ALBANCI BEZ PREDSEDNICKOG KANDIDATA

(Dali ce na ovim izborima u makedonski parlament Albanci biti predstavljeni sa vise parlamentarnih grupa? Zasto albanske partije nisu istaknule svoj predsednicki kandidat na prestojecim izborima? U ovaj tekst jos mozete procitati da u nekim izbornim jedinicama albanski glasaci svojem neglasanjem najvise pomazu da budu izabrani kandidati najantialbanske politicke partije VMRO-DPMNE)

AIM, Skopje, 28.09.1994 SIZE*

*Albanske partije su ordzale rec da necu koalicirati medju sobom i ce na izborima ici svaka svojim kandidatima. *PDP (dosadasnja najjaca partija Albanaca u Makedoniji) nije ono sto je nekad bila i na izborima ide sa starim parlamantarcima sto, prema nekim predvidjanjima, moze da je skupo staje. * Prema nekim analiticarima Albanci ce u sledecem periodu biti prestvaljeni u parlament od vise parlamentarnih grupa gde ce mozda dominantna biti ona Narodne demokrastke partija (NDP) koja je poznata po cvrscim stavovima od onih koje ima PDP. * Xhaferijevo i Tacijevo krilo ide sa nezavisnim kandidatima i po nekim nezvanicnim saznanjima oni idu na kvalitet kandidata a ne na njihovu brojcanost. * Zasto albanske partije nisi istakle svog predsednickog kandidata je pitanje koje zbunjuje samo one koji ne poznaju makedonsku stvarnost i u tom sklopu stvarnost makedosnkih Albanaca. *

U Makedoniji zvanicno djeluju tri takozvane albanske partije. Odnosno partije cije je clanstvo takoreci jednonacionalno albansko i koji brane interese ovog nacionalnog kolektiviteta. Zvanicno tri a nezvanicno pet; Tacijeva struja koju neki je jodj zovu i nova struja PDP-a i partija nekadasnjeg predsednika PDP-a Nevzata Halilija za koju neki kazu da je i zvanicno registrovana ali sa druge strane jos se nista ne zna o njenom programu i sedistu. Partija demokratskog prosperiteta (PDP), Narodna demokratska partija (NDP), Demokratski savez Albanaca - Liberalna partija (DSA-LP) su one ciji je glas do sada bio dominantan u Makedoniji sto se tice albanskih zahtjeva i kreiranja onog sto bi se uslovno reklo politika Albanaca u Makedoniji. Svakako da je PDP bila ona koja je najlakse mogla biti "prva violina" i uvek najglasnija. Iz razloga sto je bila jedinstvena koja je imala svoju parlamentarnu grupu u republickom Sobranju i to jednu od najjacih. Zapravo bilo je i par zajednickih parlamentaraca sa NDP ali se "brak" nazvan koalicija raskinut jos u prvoj parlamentarnoj gopdini.

Kako ce biti na novim izborima jeste pitanje na koje se trude i zele dati odgovor vise analiticara, kako domacih tako i stranih. Ne samo zbog samih Albanaca vec i zbog Makedonije. Jer bilo koja partija iz makedonskog nacionalnog bloka da dodje na vlast, ne moze racunati na stabilnu vladu ako nema podrsku dominantnog broja albanskih izabranika. Ako ne drugo ne moze tako mirno vladati kako sto je vladala dosadasnja Vlada mladog Branka Crvenkovskog kome se i kao najveci uspeh prepisije taj sto je "ubedio" albansku partiju PDP da koalicira u vlasti. Realno u albanskom politickom miljeu u Makedoniji sada vlada veliki haos. Pozicija parlamentarca vec odavno je postala suvise privlacna za sve tako da nijedna partija nije spremna da propusti mogucnost da prigrabi sto je moguce vise. Tu su i nezavisni kandidati Albanci koji su prisutni skoro u svakoj izbornoju jedinici gde ima realnih mogucnosti da pobedi kandidat iz ove nacionalne skupine. PDP, zvanicno jos kao najjaca partija na izborima ide sa oko 55 svojih kandidata. Nista manje ambicija nema i NDP za koju se smatra da na ovim izborima ime velike sanse da iznenadi sve i da njena parlamentarna grupa bude najjaca kad su u pitanje Albanci u sastav iduceg parlamenta. Tu su i nezavisni kandidati Tacijevog krila. Ukratko, previse "trkaca" oko tacno odredjenog broja mogucih parlamentarnih mesta: u idealnim prilikama Albanci bi mogli u parlament da imaju 30 do 33 svojih izabranika a pri vakvim rasporedom izbornih jedinica njihov broj ne moze biti veci od 27 parlamentaraca. Dakle, moze se desiti (a ocekuje se da se bas to desi) da u iduci makedosnki parlament bude vise parlamentarnih albanskih grupa. Tacnije, bice "pozicije" i "opozicije" i kod samih Albanaca. U svakom slucaju bice interesantnije!

Ovdasnja pa i strana javnost je sa nestrplenjem ocekivala koji ce biti albanski kandidat na prestojecim predsednickim izborima. Iz vise razloga je to zagolicalo ovdasnju i stranu javnost. Kako prvo zbog toga da teoretski ( a i prakticno) u uslovima kad se moze vrlo lako da se desi da makedosnko izbriracko telo deli na vise kandidata, albanski kandidat da dobije potrebnu vecinu a i predsednicke izbore. Zvuci paradoksalno ali nezvanicno od jednoh celnmika albanskih partija smo dobili ovaj odgovor: "Bas ta mogucnost je nas plasila najvise! Zamislite da dobije Albanac na predsednickim izborima!?" Ovakav odgovor cak i da je neozbiljan krije u sebi istinu da je Albancima janso da u Makedoniji -bar zasada - samo iluzija pomisliti da moze Albanac doci na celo partije. Ali zato, s druge strane, nijedan predsednicki kandidat ne moze ostvariti svoj cilj bez glasova Albanaca. Pa zato kruze i spekulacije da nepredlaganjem svog kandidata, albanske partije su signalizirali svom birackom telu da trebaju glasati za Kireta Gligorova. Dakle, svi oni koji sada tvrde da je siguran pobednik Gligorov, albansko biracko telo jeste ono sto daje garanciju da Kiro ne moze pasti.

Ovdasnju javnsot jos muci i problem biraca Albanaca u onim izbornim jedinicama gde je njihov postotak nedovoljan da bi se nadali da ce proci njihov kandidat. Zato sto na proslim izborima njihova apstinencija najvise pomogla kandidatima najantialbanske partije, VMRO-DPMNE da budu izabrani. Zbog cega? Icici logikom da "kad ne moze pobediti nas ne zanima nas koji ce njihov pobediti", u ovakvim izbornim jedinicama takoreci Albanci ni nisu izasli na drugi izborni krug. Tako da bas u ovakvim sredinama povedili vecina vmrovskih kandidata i to sa malim brojem glasaca i sa neznacajnom prednoscu. Dali ce Albanci ponoviti avu gresku jeste pitanje bez pravog odgovora zasada kao i vise drugih puatnja koje ce odgovor dobiti na samim izborima. Ali bice steta ako politicke partije ne objasne svojim biracima kako da postupe u ovakvim izbornim jedinicama. Ako ne zbog iceg drugog onda da se ne ponovi paradoks da Albanci pomognu da dodju na vlast one koji svoj politicki koncept zasnivaju na antialbanstvo.

Medju albanskim partijama jos lebdi i pitanje "bojkota" izbora. I to iz razloga, kako je rekao portparol PDP, sto po nekim saznanjima vise od 100.000 Albanaca nisu resili status drzavljanstva a sto znaci da ce biti smanjen i broj glasaca. Portparol PDP-a je podvukao da ako se ustanovi da su tacne ovakve glasine, oni ce bojkotovati izbore i pozvace Albance da ne izadju na izbore. Razumljivo je da trenutno niko ne forsira ovu "mogucu smetnju" i da svi, uklucujuci i Albance, ne zele da dodje do toga. Ako ne zbog iceg drugog onda zato sto znaju da vreme prolazi i da svaki bojkot samo ce komplikovati stvar u ovoj republici gde i tako nije sve sasvim jasno do kraja T.A.