HLEBA BEZ IGARA

AIM, Beograd, 27.09.94.

Kada se radnicka Rakovica, nocna mora srpskog rezima, 1989.godine podigla na noge, kada se petnaest hiljada radnika razjareno slilo pred Skupstinu jos postojece Jugoslavije da trazi svoja prava, Milosevic je naredio: "A sada svi na svoje radne zadatke".

Bilo je to vreme kada se radjao "nebeski narod", a mit o ugrozenopm srpstvu ponudjen je gladnima umesto hleba. Po opstem uverenju, metalci su te godine iz fabrika otisli kao radnici, a vratili se kao Srbi. Medju njima bio je i pedesetogodisnji Dragan Zivanovic, visokokvalifikovani metaloglodac, u fabrici DMB vise od 30 godina, koji je danas u Izvrsnom odboru fabrickog sindikata "Nezavisnost".

Kada je, nedavno, cetvorodnevni strajk u DMB-u obustavljen, jer su avgustovske plate za pet hiljada radnika ipak nategnuto isplacene, on se nevoljno prisecao poslednjeg radnickog "marsiranja" na Skupstinu i sabirao godine nemastine koje su pritisle njegov kolektiv i njegovu porodicu: "Vec tada sam video da dobro biti nece. Suluda blokada slovenacke robe, nacionalno prebrojavanje... Nikada vise nisam otisao ni na jedan Milosevicev miting, a stideo sam se zbog onog "Slobo,slobodo".

UVOD U VRUCU JESEN

Posle je ovo radnicko predgradje osvojila beda , kriminal i sverc, smanjeno jugoslovensko trziste vise nije trebalo proizvode metalaca, prinudne odmore je "okusilo" vise od 60 odsto radnika. Medju njima su se nasli Dragan Zivanovic i njegova supruga koja u DMB-u ima tridesetogodisnji staz. Fabrika DMB je u bivsoj Jugoslaviji proizvodila 18.000 motora za "Zastavu", a sada tek hiljadu mesecno.

• Vise od godinu dana bio sam na prinudnom odmoru sa suprugom, a ipak ne znam kada nam je bilo gore, kada sam radio, ili kad nisam radio, kada je bila inflacija, ili sada, kada je nema. Prosle zime smo imali neke zalihe hrane, sada zamrzivac zjapi prazan. U slobodno vreme beremo sipak po okolini i kuvamo pekmez. Strah me je od sledece zime. Ravno tri godine nisam nista kupio, osim platnenih cipela. Nosim sinovljeve pantalone. Nisam se snasao poput drugih. Da svercujem - stidim se, a i sve je popunjeno, nema ko da kupi tu robu. Drugo, ovo je moja fabrika, ja sam je napravio. Zar sad da idem kod privatnika, pod stare dane- vajka se Zivanovic.

Procena je sindikata "Nezavisnost" da poput Zivanovica zivi oko 60 odsto zaposlenih u DMB-u. Oni bez fabrike ne mogu da opstanu. Ostalih 40 odsto nije socijalno ugrozeno: 20 odsto je iz seoske okoline Beograda, radi zemlju ili sa nje prima pomoc, 10 odsto su rukovodioci koji uz bolje plate imaju i privatne radnje, a 10 odsto su cisti sverceri. Fabrika radi sa 40 odsto kapaciteta, a oni koji rade izdrzavaju i one na prinudnom odmoru koji bar imaju vremena da primanja (60 odsto plate zaposlenog) dopune radom sa strane. Statira se u filmovima, putuje u Tursku, nocu se cuva stovariste privatnika.

U proteklim "godinama raspleta" radnici su cutali. Igrali su igru sa vlastima, uz obostrano taktiziranje. Radilo se nije, ali je rezim oglasio da niko nece ostati bez posla, dok traju sankcije, kupujuci tako socijalni mir i glasacku bazu. Bilo je dovoljno da par hiljada radnika samo zatrupce nogama, stamparija novca u Topcideru bi radila prekovremeno da isplati nezaradjeno. Inflacija je ludovala. Nevolje su pocele sa Avramovicevim programom i stabilnim dinarom, kada je inflacija do te mere ugrozila Milosevicevu vlast i naterala ga da bira: cvrst dinar, ili socijalni mir. Novac se u Rakovicu,( ni u druge sisteme), vise ne dovozi kamionima, stiglo je vreme strajkova. Velika proba za gladne stomake, za Avramovicev program i sindikalni pokret u povoju.

Stanje u DMB-u gotovo da je tipsko, vazi za sve drustvene megalomanski postavljene sisteme, koji su nevolje imali i pre sankcija. Radnici u nekim fabrikama u ovom trenutku strajkuju, nema najava za solidarni generalni strajk, jer mnogi kolektivi cute i cekaju svoje vreme da izvuku koji dinar. Rezimu odgovara da parcijalno resava probleme. Zahtevi su identicni: plate i zimnica.

U ZACARANOM KRUGU

Protest je krenuo u novobeogradskom IMT-u, pocetkom septembra, prvo kao strajk gladju clanova Strajkackog odbora, a nastavljen je kao generalni strajk gotovo 8.000 radnika u organizaciji sva cetiri fabricka sindikata. Strajk je ponistio tek pripremljeni spisak po kome je 3000 radnika procenjeno kao visak. Oni koji rade u ovoj fabrici tvrde da su poslednji put dobili 70 dinara julske plate i 50 dinara kredita koji je kasnio.

Strajk je obnovljen i u preduzecu "Lola korporacija" (3.600 radnika),tacnije u ogranku Lola FAM (1.100 radnika), jer plate jos nisu isplacene. Ovde se vec najavljuje da ce 50 odsto radnika otici na prinudne odmore. U pomenutom DMB-u , cena rada u proslom mesecu iznosila je 80 dinara, prosecna zarada zaposlenog - 180 dinara. Iako je isplata okoncala strajk, problem je tek odlozen do nove isplate.

• Sve je gore, a ne znamo koga da krivimo- kaze Dragan Matic, celnik fabrickog sindikata "Nezavisnost".- Ljudi iz vlasti uopste nece da razgovaraju, Avramovic nas je posetio i podrzao nas, ali se cini da on nema vlast kakva mu se pripisuje. Zalosno je da Milosevic otvara novu fabriku u Vranju, a rakovacki basen i ne primecuje. Uzasnu poresku politiku i visak radnika koji pada na pleca preduzeca, nemoguce je izdrzati. Vlast je spremna sve da uradi da bi opstala.

Po uverenju Dragana Matica, vlasti idu na razbijanje solidarnosti i potkupljivanje pojedinih fabrika. Sve oci radnika iz DMB-a ljubomorno su uprte u rakovacku fabriku "Rekord" koja je, zahvaljujuci bivsim direktorima, Zoranu Lilicu i Draganu Tomicu, tvrde u DMB-u, imala 16o dinara , kao cenu rada za prosli mesec. Preracunavaju koliko vredi "Rekordova" guma, a koliko njihov motor, pa od silne sume ne vide drvo.

• Covek je spreman na sve da bi mu porodica prezivela. Povecan je procenat kradja, iznose se delovi. Nekad su ljudi dolazili kod nas da traze kredite, sada ulaze pokunjeno i pitaju imamo li 10 ili 20 dinara, da prezive koji dan, deci nisu kupljene knjige ili sveske. Mi smo vruc krompir, pa nas prebacuju iz ruke u ruku. Vlada upucuje na direktore i preduzeca, preduzece trazi pomoc od Avramovica ili banaka, Avramovic, opet, tvrdi da treba pritisnuti Privrednu komoru. Nece mnogo proci pa ce se videti koliko je opasno bilo ovo igranje. A ne znam kako ce se tada nas sukob sa drzavom zvati, buna, strajk ili rat- zesti se sindikalista Tomic.- Prag je odavno predjen, a mi smo sasvim razbijeni. Opozicione partije pokusavaju da nas uvuku u svoje redove zbog politickih poena, a ne da nam pomognu u parlamentu. Kao da nas vlasti vec nisu dovoljno zloupotrebile .

Milan Nikolic, stari rakovacki sindikalista, upravnik proizvodnje u DMB-u, protekle godine je prosao kroz pravi pakao. Na vrata su mu dolazili Seseljovi ljudi (kako vodja radnika u Rakovici moze biti Hrvat?), preceno mu je telefonom, a upravo je smenjen sa polozaja u fabrici, jer nije ispostovao nalog generalnog direktora da na prinudni odmor posalje clanove Strajkackog odbora. Ipak, kao potpredsednik Udruzenog granskog sindikata "Nezavisnost", na nivou Srbije, tvrdi da je sustina problema u visku nezaposlenih, da su iz UGS-a neprekidno slali svoje projekte za resenje ovog problema raznim vladinim postavkama, a da ih je saslusao tek Avramovic. I slozio se da drzava mora da prihvati sav visak kao sopstveni trosak, da socijalna politika vise ne moze da ostane u preduzecima. U protivnom, misli Nikolic, nemaju sansu da opstanu ni oni koji rade. A Avramovic im je rekao da para za to ima.

-Pitanje je ko ce da izgubi u sukobu izmedju metalaca i republicke vlade. Ako se metalci ne nametnu snagom, direktori ce postepeno raspustati kolektive i ljudi ce ostajati na ulici- tvrdi Milan Nikolic. - Cilj je ove politike da se proces odvija sam od sebe, da ljudi gube volju za radom, da polaku odustaju. To je metod iznurivanja. Ljudi su puni gneva, ali je vecina van preduzeca. Oni koji rade su nedovoljna snaga. Ipak, neki kolektivi se nece predati, kao "Lola" ili IMT.

Ove zime, nema sumnje, bice zahteva za hlebom bez politickih igara. Izvesno je da resenja koje odgovara svima - nema. I ekonomski laik sada zna: ili ce radnici biti otpusteni, a program opstati, ili ce se stampati novac i proizvoditi inflacija. Sudeci po izjavi potpredsednika srpske vlade, Slobodana Radulovica, strajkovi se nece umirivati novcem iz budzeta. Videcemo sta o tome misli Rakovica.

Gordana Igric