MILAN PANCEVSKI SA DEMOHRISTIJANIMA - VELIBOR DZAROVSKI SA FOLK

(U ovom tekstu se govori o najcudnoj koaliciji u Makedoniji nazvana Progresivna demokratska levica koju sacinjavaju Demohriscanska partija, Savez komunista Jugoslavije, Demokratska partija Srba, Novi-Komunisticki pokret i Demokratska partija Jugoslovena.Koji je njihov zajednicki cilj i kakve sanse imaju na izborima? )

PEVACICAMA!

AIM, Skopje, 26.07.1994

Izborne kampanje makedonskih politickih partija uoci drugih visepartiskih parlamentarnih i predsednickih izbora, koji ce se odrzati 16 oktobra, sve vise dobijaju na zestini. Velike partije, tacnije partije iz parlamenta krstare Makedonijom i odrzavaju mitinge takoreci u svakom mestu, okupljajuci stitine ili hiljade clanove, simpatizera i naravno, najvise (neodlucne) publike. One manje partije, odnosno neke vanparlamentarne, koje po pravilu kubure sa parama, nastoje glasace da pridobiju "golicljivim" obecanjima.

Najvece iznenadjenje pretstavlja koalicija nazvana Progresivna demokratska ljevica, koju sacinjavaju Demohriscanska partija, Savez komunista Jugoslavije, Demokratska partija Srba, Novi-komunisticki pokret i Demokratska partija Jugoslovena. Koalicija prilazi izborima vrlo optimisticki, isticuci poslanicke kandidate cak u svih 120 izbornih jedinica. Jedno od izbornih obecanja je otvorenost Makedonije prema susedima, otvorenost ua savez sa Jugoslavijom, za balkansko i cak juznoevropsko i panslovensko udruzivanje.

Partije koje sacinjavaju koaliciju imaju cak trojicu dosada vrlo eksponiranih i poznatih lidera. Najpoznatiji je svakako, Milan Pancevski koji je predsednik SKM ( bivsi SKM-Pokret za Jugoslaviju). On ce u istoriji bivse Jugoslavije svakako imati svoje mesto, ali verovatno i u istoriji Makedonije. Iz vise razloga. Najpre, zbog visokih funkcija koje je zauzimao u nekadasnjoj jedinstvenoj partiji, Savezu komunista Makedonije i SK Jugoslavije. Ostace zapamcen po tome sto je bio posljednji predsednik SKJ, kada se partija raspala na svom poslednjem Kongresu. Jedinstvena SKJ je prakticno bila u velikoj svadji i kada za svadju nije postojao nikakav lek, Kongres su bile napustile delegacije SK Slovenije, SK Hrvatske i SK MAkedonije, povukavsi sa sobom i funkcionere iz saveznog vrha partije. Tadasnji predsednik SKM je bio Petar Gosev, kasnije lider vodece makedonske partije Socijademokratskog saveza, a sada predsednik opozicione Demokratske partije. Milan Pancevski nije napustio Kongres i nije napustio funkciju predsednika SKJ. Ostao je u Beogradu na toj funkciji jos neko vreme. Vrlo blizak Slobodanu Milosevicu dobio direktorsku fznkciju u Naftnoj industriji Srbije, a docnije se vratio u Skoplje gde je vodio pretstavnistvo ovog poduzeca.

Za makedonska glasila i za SKM odluka Pancevskog da ostane u Beogradu na najvisoj partiskoj funkciji znacila je nacionalno izdajstvo i solidarizirati se sa agresivnom srpskom milocevicevom politikom. Potom je Pancevski bio zaboravljen, pogotovo sto nikada nije bio raspolozen da se oglasi u javnost nekom izjavom ili intervjuom, sve do prosle godine, kada je zbog smrti dotadasnjeg predsednika SKM-Pokret za JUgoslaviju, prihvatio da pristupi ovoj partiji i da postane njen predsednik. Ali, i tada su atakovanja novinara na njegov dom u Skoplje ostala bezuspesna

• Pancevski nije hteo nista da prica.

Koalicija , o kojoj je rec, bila je jednoglasna u raspolozenju da Pancevskog kandiduje za predsednika Republike Makedonije. Pancevski je to odbio, sa obrazlozenjem da predsednicki izbori nece biti demokratski i regularni, a ono sto posebno naglasava, je da odredbe izbora krse pravo gradjana na tajnost njihovog politickog ubedjenja i slobodnog izbora. Upravo to pretstavlja odredba, objasnjava Pancevski, sto da bi se kandidovao potrebno je da 10 hiljada gradjana da svoj potpis u prilog kandidaturi (druga mogucnost je da potpis daju najmanje 30 poslanika, n.n.)

Lider Demohriscana je Vasil Ristevski iz Ohrida, gde je i sediste partije. On je ujedno i koordinator koalicije, a njegova partija je bila inicijator za udruzivanje spomenutih pet partija. Otkud demohriscijani i komunisti zajedno i nije li to cudno? Demohriscani kazu da kod svake partije postoji interes, i da je on vodilja u svakom udruzivanju. Ne odgovaraju na pitanje ima li slicnog primera i nekoj drugoj drzavi, ali kazu da postoji sijaset primera gde se udruzuju leve i desne partije. U ovom slucaju, naglazavaju, desno su Demohriscani, ",mada ni to desno nije pravo desno". Za Vasila Ristevskog Makedonija treba biti nacionalna drzava makedonskog naroda sa jednakim pravima za ostale nacionalnosti, u kojoj, kazano u drugom kontekstu ce se prestati sa "satanizacijom Srba". Na zahtev novinara da to pojansi on kaze da je od strane vlasti sataniziran predsednik DP Srba, Dragisa Miletic kao nekakav radikal, kao Srbi misleci pritom na Srbe uopste , ne samo u Makedoniji.

Otkud u platformi raspolozenje za savez sa Jugoslavijom? Ristevski potseca na volju naroda izrazenoj na referendumu u

1. Gradjanin Makedonije se izjasnjavao za nezavisnu i samostalnu Makedoniju gde je utvrdjena i mogucnost za savez jugoslavneskih republika, ali je bilo objasnjeno da to eventualno moze znaciti iskljucivo savez sa svih sest bivsih republika. Zato je i formulacija koalicije "...sa Jugoslavijom" zbunjujuca i otvara dilemu dali to znaci sa SR JUgoslavijom. Ristevski kaze da je koalicija za asocijaciju i zajednicu pre svega sa Jugoslavijom, i da bi to otvorilo mogucnost za sire integracije, cak evropskog karaktera, pozivajuci se pri tome opet na referendum iz 1991, ne konkretizirajuci dali je mislio na SRJ ili na bivsu Jugoslaviju.

Demohriscansku partiju jos od njenog osnovanja bije glas da je prosrspska. Nikada nije izdala saopstenje u kojem bi se osudila Srbija zbog nekog incidenta ili politickog poteza kao sto je prakska mnogih partija. Cak, ova partija je razvila dobre odnose sa vladajucom Socijalistickom partijom Srbije. Ristevski je pre nekoliko meseci bio gost ove partije u Beogradu, odakle je dosao vrlo zadovoljan, sa "konkretnim dogovorima" kako je rekao, ne obrazlazuci sire, pritom osuduvsi makedosznske vlasti za neke incidente na granicnom prelazu sa Srbijom. On smatra da Makedonija treba biti otvorena ka Srbiji jer proizvodi makedosnkih zemljoradnika "skapavaju zbog sankcija". Zato su Demohriscani otvoreno i izrazito antialbanske orijentacije i cesto u partiskim saopstenjima upozoravaju na "opasnost od albanskog fundamentalizma kojeg nose partije Siptara", na "opsanost od federalizacije Makedonije" i jos otvoreno traze da se one zabrane , kao Stranka demokratske akcije ( u Makedoniji SDA formalno nije vise pod kapom bosanske SDA, jer registrovana kao makedonska partija, n.n.) DEmohriscanska partija je letos zatrazila da u Makedoniju dodju i ruski Unproforovci, radi ravnoteze sa ameriskim, a nekako se taj zahtev poklopio sa tada istovetnim zahtevom Demokratske partije Srba.

Demokratska partija Srba je prosla dve faze svog razvoja. Prvi, kada se njeno politicko delovanje poklapalo sa stavovima oficijalne politike Srbije i drugi kada je postalo ocigledno da partija krece sopstvenim putem kao autohtona partija koja deluje u jednoj drzavi. Onda dolazi do raskola pri kojem predsednik Bora Ristic, pritisnut, napusta kormilo , a taman je bio potpisao dogovorni zapisnik sa Vladom Makedonije, uz posrednistvo Gerta Arensa o unapredjivanju statusa Srba. Dolazi na celo Dragisa Miletic koji je predvodio radikalnu stranu koja odbacuje zapisnik i to bi bila treca faza slicna prvoj. Bora Ristic formira novu partiju, Demokratski savez Srba. Novine su o Mileticu napisali da je skopljanac ali da je kadrovsku partisku skolu bivse SK prosao na Kosovu. On i danas radi na Kosovu, u Kacaniku, a na posao putuje svakog dana iz Skoplja. Neke novine su jos tvrdile da je on radio u KOS-u (bivsojugoslovenska Kontraobavestajna sluzba). Povodom ulaska u koaliciju sa Demohriscanima i drugim partijama, Miletic kaze da ucescem na izborima DPS pokazuje da je za suzivot, istice da se zalaze za Makedoniju kao nacionalnu drzavu makedonskog naroda, ali ako se za takvu budu pocele zalagati i makedosnki Albanci i Turci. ( Albanci traze status naroda, ali takav ustavni status je do sada trazila i DPS,n.n.)

Jos dve politicke partije, koje su pregovarale da osnuju koaliciju, nazvavsi je Savez Makedonije, ( sa namerom da im ime bude slicno Savezu za Makedoniju) bude interesovanje javnosti , jer su po necemu vrlo originalne ili specificne. Radi se o Republikanskoj partiji i o VMRO-Obedineta (Ujedinjena, n.n.)

Lider republikanaca je Ivan Petrevski - Dzo, kontraverzna licnost koja je ranije bila aktivna u organizacijama makedonske dijaspore i koji je bio profesionalni vojnik u americkoj pa onda i u engleskoj armiji ( pre toga je sluzio i vojni rok u JNA), a sa vojnom sluzbom se nasao i u nekada podeljenom Berlinu. Njegova partija je u svadji sa nekim partijama makedonske nacionalne orijentacije kao i sa VMRO-DPMNE, a sa partijama Albanaca se i ne razgovara. U njegovoj partiji kandidat za poslanika je isto tako kontraverzni Velibor Dzarovski - Dzaro. On je bio jedan od najpoznatijih jugoslovenskih menadzera u svetu estrade i fudbala. Radio je sa najvecom rok grupom "Bijelo dugme", pevacem Zdravkom Colicem i sa kim jos ne, ali sigurno samo sa najpopularnim. "Rezirao" je (po sopstvenom priznanju) utakmice u nekadasnoj Prvoj fudbalksoj ligi, bio poznat u svetu kocke, posebno na jadranskoj obali itd. Uvek je bio atraktivan za novinare, podizao tiraze svojim intervjuima u kojima je priznavao svoje muke. Ostace zapamcen po namestanju jedne fudbalske utakmice nizeg ranga kada je ekipa kojoj su bili potrebni bodovi i gol razlika postogla preko 120 golova za vreme od 90 minuta, sto je uslo u knjigu Riplija. Na pres-konferenciji partije, u svojstvu koordinatora, rekao je da trazi kontrolu izbora od strane KEBS-a i UNPROFORA i jos zahteva da glasacke listice stampa stamparija novca koja se nalazi u Prilepu. U ovoj partiji se jos nalazi i najpopularnija makedonska folk-pevacica, Suzana Spasovska, kojoj je menadzer upravo Dzarovski i kojoj je jedan od najvecih hitova pesma posvecena Dzarovskom i nazvana po njemu.

VMRO-Obedineta nije postigla dogovor za koaliciju sa Republikanskom partijom, najverovatnije zbog svojih opredelenja. A ona su takva da je osnovni cilj partije ujedinjena, nezavisna i suverena Makedonija - drzava makedonskog naroda u "prirodnim i etnickim granicama" (sa Pirinskom i Egejskom Makedonijom koji su u sastav Bugarske i Grcke i sa delovima Albanije, oblasti koje gravitiraju Ohriskom i Prespanskom jezeru, n.n.) Na zadnjoj pres- konferenciji partije bilo je receno da ima i nepozeljnih stanovnika u Makedoniji sa kojim se treba spraviti. To su: Muslimani doseljeni iz Sandzaka i sa Kosova predvodjeni od strane Stranke demokratske akcije i Albanci. Oni bi se njim resili tako problem da, ili bi ih najurili iz makedonije ili bih ih naterali da zive u rezervatima!? PANTA DZAMBAZOSKI