DOMETI "POZITIVNOG SOKA"

Beograd Sep 26, 1994

SRJ posle ublazavanja sankcija

size: Iako je Savet bezbednosti samo uslovno i simbolicno ublazio svetske sankcije prema SR Jugoslaviji, slavlje u Beogradu nije bez osnova. Ovde svi veruju u "teoriju spojenih sudova" po kojoj, ako se iz jedne "posude" ispuste neke od zabrana, nivo sankcija u svim ostalim "posudama" ce se automatski sniziti. Jugoslovenski funkcioneri vec najavljuju da ce zahtevati da se sa ukidanjem sankcija ide dalje. Savezni premijer dr Kontic dao je saveznom aparatu tiha uputstva da se ekonomska politika za iducu godinu sprema kao da ce jugoslovenska sredstva na stranim racunima biti "odmrznuta"( ona se u Beogradu procenjuju na oko 2 milijarde dolara). Guverner Centralne banka dr Avramovic neoficijelno tvrdi da u MMF i u Svetskoj banci ( u kojoj je radio vise od 25 godina) postoji raspolozenje za hitan reprogram jugoslovenskih spoljnih obaveza koje su u visini od 4-6 milijardi dolara. Jedan bankar iz najuzeg Milosevicevog kruga tvrdi da je moguce reaktiviranje ranije odobrenih inostranih kredita za elektroprivredu, kao i formiranje akcionarskih drustava sa stranim kapitalom za gradnju autoputeva u Srbiji. Sve u svemu, iako je pitanje kakvi ce stvarno biti efekti ublazavanja sankcija, Milosevic je dobio podrsku medjunarodne zajednice i zastitu od ekonomske propasti. Bar tako rezonuje oficijelni Beograd.

,AIM, Beograd, 25.09.94. Iako je Savet bezbednosti UN takoreci samo uslovno i samo simbolicno ublazio svetske sankcije prema SR Jugoslaviji, slavlje u Beogradu, mada preterano, nije bez osnova. Ovde svi veruju u "teoriju spojenih sudova". Po toj teoriji, ako se iz jedne "posude" ispuste zabrane medjunarodnih sportskih i kulturnih susreta, te zabrane avio i trajektnog saobracaja, nivo sankcija u svim ostalim "posudama" ce se automatski sniziti. Ova teorija svoju uverljivost ojacava vec prvim reagovanjima iz Moskve, Kijeva, Atine i Budimpeste. Oni jugoslovenski trgovinski i saobracajni partneri, koji su zbog svetske blokade imali najvise stete, dobro razumeju poziv Saveta bezbednosti sopstvenom Komitetu za sankcije "da usvoji odgovarajucu tekucu proceduru za ubrzavanje razmatranja zahteva koji se odnose na legitimnu humanitarnu pomoc..." Veliki deo "crne trgovine" izmedju Jugoslavije i susednih zemalja, naime, odvijao se i tokom protekle 122 sedmice svetskih sankcija, upravo preko pravih i laznih papira (dozvola) tog Komiteta Saveta bezbednosti, te Komiteta Visokog komesarijata za izbeglice i Crvenog krsta. Uostalom, ko ce sada proganjati biznismene koji nesto rade sa Srbima i Crnogorcima, ako se sa njima moze igrati fudbal pred kamerama Eurovozije.

Jugoslovenski funkcioneri vec najavljuju da ce postaviti zahtev da se sa ukidanjem sankcija ide dalje. Savezni premijer dr Radoje Kontic javno je izjavio da bi potpuno ukidanje sankcija prema SRJ dalo "najveci doprinos miru i stabilizaciji ovog regiona", a iz savezne administracije se nesluzbeno cuje da je aparatu dao tiha uputstva da se ekonomska politika za iducu godinu sprema pod pretpostavkom odmrzavanja jugoslovenskih finansijskih sredstava na racunima u inostranstvu(ona se optimisticno procenjuju na oko 2 milijarde dolara).

Guverner Centralne banke, dr Dragoslav Avramovic, isto tako neoficijelno, tvrdi da u MMF i u Svetskoj banci (gde ima i personalne veze, jer je tamo bio profesionalno angazovan vise od 25 godina) postoji raspolozenje za hitan reprogram jugoslovenskih spoljnih obaveza (izmedju 4 i 6 milijardi dolara, u zavisnosti od oblika "sukcesije" nekadasnje SFRJ i obracuna kamata za razdoblje sankcija). Ubrzo ce se , sigurno, izvanredno povecati jugoslovenski pritisak na UN da se omoguci finansijski promet sa svetom, jer zemlja sa oko 500 miliona dolara u operativno raspolozivim deviznim rezervama nece moci da plati prosireni "legalni humanitarni uvoz". Onaj ilgelani, koji se ove godine procenjuje na oko milijardu i po dolara ne moze vise da pokriva ilegalni izvoz, koji u prvih osam meseci ove godine ne premasuje jednu milijardu dolara (u poslednjoj "normalnoj godini", u

  1. Srbija i Crna Gora su izvezle robe za 4,2 milijarde dolara, a uvezle robu za 5,2 milijardi dolara).

Uprkos opreznosti s kojom se sada moraju procenjivati slavodobitnicke izjave srpskih privrednih funkcionera, u kojima ima vise neodmerenih zelja nego realnih ocekivanja, treba zapaziti da novi sef Investbanke u Beogradu, Nikola Stanic ( licnost navodno bliiska najuzem Milosevicevom krugu), vec govori o "mogucnosti aktiviranja vec ranije odobrenih inostranih kredita za dovrsetak izgradnje elektroprivednih objekata". On dodaje da je moguce formirati akcionarska drustva koja bi na bazi drzavnih koncesiija gradila autoputeve, a tu je poneta u tome sto u toj formi dotok inostranog kapitala ne bi imao karakter ulaganja u drzavni, vec u "privatni" (akcionarski) poduhvat na teritoriji Srbije (konkretno je rec o autoputu Beograd-Subotica, za koji je zainteresovana cela Evropska unija). Nikola Stanic (indirektno) unapred razvija i ideju postepenog ukidanja finansisjke blokade, pa kaze da ce u saradnji sa poveriocima iz inostranstva njegova banka predloziti "model prebijanja duga prema inostranstvu sa deviznim potrazivanjima prema inostranstvu" (tu je, naravno, problem u tome sto su glavni jugoslovenski duznici Irak i Libija, takodje pod svetskim sankcijama, a Rusija ne priznaje "sovjetske dugove", a one nesporne ne moze da plati novcem, vec samo diplomatskim uslugama).

Ublazavanje svetskih sankcija dolazi u sekund do 12 sati, sa gledista ekonomske stabilnosti Jugoslavije, koja je ostvarena poznatim Avramovicevim "cvrstim dinarom". U septembru je, naime, doslo do ozbiljne erozije stabilizacionog programa i porasta cena (sluzbena statistika jos ne daje procene, ali "crni kurs" dinara prema nemackoj marki signalizira mesecnu inflaciju izmedju 30 i 40 odsto). Cak i ako su moguci direktni pozitivni ekonomski efekti "ublazavanja" dosli prekasno, oni ipak vlastima u SR Jugoslaviji sire manevarski prostor. Nervoza na trzistu i reakcije organa ekonomske i monetarne vlasti mogu se pred javnoscu opravdati pripremama za novo razdoblje "posle sankcija", razdoblje "rasta, pravde i efikasnosti", sto su kljucne reci novog ekonomskog programa koji je nedavno odobrio predsednik Srbije, Slobodan Milosevic. Bez obzira koliko se on, kao najjaca politicka licnost u SR Jugoslaviji, nalazi u rukama onih koji ce dirigovati "procesom ublazavanja sankcija ", toliko se i svetska zajednica ovim prvim korakom obavezala da ga nadalje podrzi, pa i zastiti od ekonomske propasti. Bar tako rezonuje oficijelni Beograd.

DIMITRIJE BOAROV