NOVI IZBORI U SRJ ?

Politicka scena SR Jugoslavije Hoce li skoro biti izbora

Mozda ce ih i biti, ali to, po svoj prilici, nije bitno

,AIM, Beograd, 24.09.94.

Neposredno posle govora srpskog predsednika Slobodana Milosevica u Vranju, u kome je on pokusavao da pojaca utiske o mirovnom zaokretu, pocela su nagadjanja da bi uskoro mogli uslediti izbori za Skupstinu Jugoslavije. Ona su pojacana otkad je zvanicno objavljeno da je zavrsen Program rekonstrukcije monetarnog sistema i da su pocele pripreme za donosenje Programa privrednog rasta za period 1995-1997, uz najavljeno formiranje tzv. radnih grupa za plate, penzije i poreze i za reformu finansijskog sistema. Ekonomista Miroljub Labus, poslanik i funkcioner Demokratske stranke (DS) u clanku pod naslovom "Radne grupe za izbore" u "Vremenu novca" (specijalni dodatak lista "Vreme") bez dileme konstatuje: "Naravno da je ovaj poziv otvorio novu predizbornu kampanju. Program privrednog rasta odmah ce biti usvojen, cim se zavrse izbori u decembru mesecu..."

Kad je Savet bezbednosti doneo odluku o delimicnom ublazavanju sankcija protiv SR Jugoslavije, zvanicna "proizvodnja nade" je toliko pojacana, da je licila na pravu predizbornu kampanju. Sprski premijer Mirko Marjanovic savetuje privrednicima da pospese pripreme za rad, kada ne bude sankcija. Predsednik SRJ Zoran Lilic izjavljuje kako je to "zaista znacajan trenutak iz politickih i psiholoskih razloga". Savezni premijer Radoje Kontic, tim povodom, cak izjavljuje da ublazavanjem sankcija svet spasava vlastitu cast i dostojanstvo!

Zanimljivo je da su u prognozi da ce biti izbora bile najglasnije stranke koje podrzavaju lidera bosanskih Srba Radovana Karadzica. "Karadzicevci" u Srbiji pomalo koketiraju, psiholoski iznudjujuci izbore, u nadi da ce, zbog zaokreta prema Bosni, Socijalisticku partiju Srbije (SPS) napustiti veliki deo dosadasnjih glasaca. Njihove ocene se vrte oko toga da je SR Jugoslavija mnogo platila, a malo dobila. Kako je to ironisao predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Kostunica povodom ublazavanja sankcija, "dat je suverenitet za Surcin". On je, inace, konstatovao da SPS raspisuje izbore uvek kada proceni da joj je potrebno da zadrzi vlast, napomenuvsi da prosle godine ta procena SPS "nije bila dobra" (moraju da vladaju uz pomoc koalicije), a da ove godine "moze biti jos gora". On je ustvrdio: "Mi smo na te izbore spremni, ali mislimo da, u ovom trenutku kada je u pitanju nacionalni opstanak, postoji vece zlo i veca muka od izbora".

Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Seselj prvi je, pocetkom meseca, izjavio da je predsednik Milosevic u Vranju "zapoceo predizbornu kampanju", i "da ce socijalisti raspisati i sprovesti savezne izbore u narednih nekoliko meseci". On je tvrdio da je "za opoziciju i za SRS posebno, bolje da do izbora dodje sto pre, jer socijalisti nameravaju da uzmu pod kontrolu sve medije u Srbiji","posle kompanije "Politika", na red dolazi NIN, a zatim NTV Studio B i Radio B 92". Ironija je u tome sto je u ratno vreme upravo Seselj bio najglasniji u progonu istih tih medija.

Treci u tom timu, predsednik Demokratske stranke (DS) Zoran DJindjic izjavio je u intervjuu Radio Jagodini, da su "savezni izbori nuznost", da Savezna skupstina" ne moze da nastavi rad sa ovakvim odnosom snaga, kada koalicija srpskih i crnogorskih socijalista nema vecinu, a oni koji na papiru imaju vecinu, nisu organizovani da bi vodili politiku zemlje". Potom ce reci kako nije iskljucena ni mogucnost odrzavanja i republickih izbora:"Imamo informacije da SPS sprema novi zakon o izborima, da ce on biti uglavnom vecinski i da ce se primeniti na predstojecim saveznim izborima" Kao gost gledalaca NTV Studija B Djindjic tvrdi da je dobio informacije da su socijalisti na sednici svog Glavnog odbora raspravljali iskljucivo o Demokratskoj stranci, koju, navodno, socijalisticke sondaze javnog mnjenja, prikazuju kao najopasniju po rezim. DJindjic je cak rekao da je ugovorio stampanje izbornih plakata u istoj stampariji u kojoj su to ucinili socijalisti.

Nije, medjutim, verovatno da bi ove tri partije mogle skoro da se nadju u nekom cvscem izbornom bloku. Socijalistima, koji ce sa Seseljem izvesno uci u jos ostriji sukob, s jedne strane, ne odgovara sto se njemu priblizavaju DJindjic i Kostunica, a s druge, to i ne sprecavaju, kao da znaju da je meso sa njegove politicke lesine vec otrovano.

Partije, koje podrzavaju mirovni plan u Bosni, bile su uzdrzanije. Predsednik izvrsnog odbora Srpskog pokreta obnove (SPO) Milan Komnenic negirao je tvrdnje da se lider SPO nedavno sreo sa predsednikom Srbije Slobodanom Milosevicem. Na pitanje da li ce, ukoliko se susretnu, Milosevic i Draskovic razgovarati o odlaganju saveznih izbora, Komnenic je rekao da je SPO spreman za izbore ali da smatra da oni ne bi bitno izvrsili preraspodelu politickih cinilaca u Jugoslaviji.

Pitanje je da li je ta procena tacna. Do pregrupisavanja u Srbiji sigurno dolazi, samo sto je ono tako konfuzno da se niko ne usudjuje da proceni obim, pravac i smer.

Potpredsednik Nove demokratije (ND), partije koja ucestvuje u vladi, mada je jos clan opozicione koalicije Depos, Cedomir Mirkovic (inace do skora predsednik Socijaldemokratske stranke, nekad bliske Dobrici Cosicu, a koja se nedavno ujedinila sa ND) podrzao je izjavu Borisava Jovica, visokog funkcionera SPS "da je bolje stvoriti koaliciju, nego raspisati izbore". ND zeli da na izbore izadje u koaliciji sa partijama socijaldemokratske orijentacije, ali ne iskljucuje mogucnost "sire koalicije".

U srpskoj opoziciji, tokom protekle godine, bilo je na desetine slucajeva koji su nagovestavali raspad, inace usitnjene opozicione strukture. Bucni rastanci, koji traju jos od vremena deobe Demokratske stranke na Srpsku liberalnu stranku, Demokratsku stranku Srbije, itd, bili su tokom ove godine cesci od zvezda padalica. Iz SPO je za deset meseci izaslo dvadesetak poslanika i funkcinera, a ovog leta raspusteno je i nekoliko opstinskih odbora zbog suprotstavljanja podrsci koju je SPO dao potpisivanju mira u Bosni, ili zbog zloupotreba (Palilula, Smederevska Palanka, Pozarevac). U nekoliko beogradskih opstina, u kojima je pobedila opozicija, izbile su afere uglavnom zbog zloupotreba prilikom deobe opstinskog poslovnog prostora.

Nisu ni druge stranke bile postedjene potresa, potpredsednik Gradjanskog saveza Srbije (GS) Ratomir Tanic nedavno je podneo ostavku i presao u Novu demokratiju. Poslednji slucaj: predsednik poslanickog kluba Demokratske stranke u Vecu gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic, inace osnivac i prvi predsednik Demokratske stranke, razresen je te duznosti zbog neusaglasenosti s politikom koju vodi DJindjic.

Ni radikali nisu ostali neokrnjeni. Srpsku radikalnu stranku prosle zime napusta grupa na celu za Ljubisom Petkovicem, koga je Vojislav Seselj optuzio za veze s policijom. U Novom Sadu, radikali su smenili saveznog poslanika Milorada Crnjanina.

"Karadzicevska opozicija" pokusava da unovci kartu povredjenog nacionalnog ponosa .Poslanicka grupa SRS u Vecu gradjana Savezne skupstine podnela je predlog za glasanje o nepoverenju saveznoj vladi zbog njene odluke o prekidu odnosa sa Republikom Srpskom (RS) od 4. avgusta kojom je, po misljenju V. Seselja, "ugrozila vitalne interese srpskog naroda i egzistencijalne interese SR Jugoslavije".

Predsednik savezne vlade Radoje Kontic je spasavao vladu rekonstrukcijom - objavio je sastav novog, "skracenog", kabineta u kojem je uglavnom promenjen ministar unutrasnjih poslova.

Tehnicki, socijalisti bi dalje mogli komotno da vladaju bez izbora, a ako se odluce da ih raspisu, bice to zato sto su procenili da su opozicione partije razbijene. Oni tim partijama sigurno nece dati vreme da kanalisu povecane aspiracije koje ce se kod ljudi javljati sa iscezavanjem rata. Nemaju ni mnogo razloga da cekaju da se pod socijalnim pritiskom topi Avramovicev dinar. Ako vec budu morali, ti majstori olakih obecanja, pretopice ga sami u predizbornu monetu i u podgrejavanje nade u brzi oporavak. Prema anketi podgoricke agencije "Damar", sprovedene u Podgorici i Niksicu, popularnost vladajuce Demokratske partije socijalista (DPS) je unekoliko opala. Za tu partiju se opredelilo 35,9 odsto Niksicana i Podgoricana. Inace, crnogorski socijalisti su na proslim parlamentarnim izborima dobili 43,82 odsto glasova. Pitanje je da li je taj pad popularnosti prouzrokovan zaokretom u Bosni ili je posledica afera koje su citavog leta buktale u Crnoj Gori. Pitanje je da li odrazava i polozaj SPS u Srbiji. Bilo kako bilo, mnogi znaci govore da gubitak popularnosti vladajuce garniture uvelike nadoknadjuje slabost njenih protivnika. Nije, dakle, bitno hoce li biti skorih izbora ili ne.

Milan Milosevic