NEMACKO-FRANCUSKA PORUKA ATENI

AIM, Skopje, 24.09.1994

Nakon priznanja sefa nemacke diplomacije Klausa Kinkela da je poslednja konferencija ministara vanjskih poslova zemalja Evropske Unije imala i fazu Cneprijatnih razgovora" u cijem je epicentru bila Grcka) odnosno, kada je bilo reci o ponasanju Atene prema bivsoj jugoslavenskoj republici Makedoniji, a sto u grckim diplomatskim krugovima ocenjeno kao "nevidjeni pritisak" na grcku vladu) u Atenu je stigla i "nemacko-francuska poruka". Njome se, prakticki, sugerira socijalistickoj vladi Andreasa Papandreua da popusti u svom nepopustljivom stavu prema susedima; pre svega, Makedoniji i Albaniji, a nije zaboravljena ni Turska. S ovom poslednjom odnosi su se narocito zategnuli nakon najave namere Atene da prosiri svoje teritorijalne vode sa sest na 12 milja i vazdusnog prostora s osam na deset milja, na sto je Ankara ostro reagirala upozorenjem da bi to bilo razlog za rat izmedju dve zemlje.

Premda sa "nemacko-francuske" poruke jos u potpunosti nije akinut veo tajnovitosti, grcka stampa je objavila da se njome od vlade u Ateni zahteva da ukine ekonomski embargo uveden prema Makedoniji sredinom februara; da konacno deblokira prvu fazu pomoci Albaniji, koju joj je u visini od 35 miliona ekija dodelila Evropska Unija i na kraju, da otstrani veto na cetvrti protokol o pomoci evropskih partnera Turskoj. Kako se cini, to je preobiman set zahteva za poslovicno tvrdog i nepopustljivog grckog premijera Papandreua. U svakom slucaju, sudbina te "nemacko-francuske poruke", koju su u sredu pomocniku sekretara u grckom ministarstvu venjskih poslova Janisu Kranidiotisu urucili nemacki i francuski ambasador u Ateni Leopold fon Bredov i Zan Gade, je neizvesna.

Grcka vlada je zasada reagirala uobicajeno. Komentirajuci inicijativu nemackog i francuskog ministra vanjskih poslova Kinkela i Zipea, predstavnik gcke vlade Evangelos Venizelos je izjavio da mnoge evropske zemlje zele da Atena nema poznate stavove prema Makedoniji ( za ukidanje embarga zahteva se brisanje makedosnkih drzavnih simbola i promena makedosnkog Ustava, dok bi se pregovori o glavnom spornom pitanju - a to je za Grke ime makedonske drzave koje bi Skopje trebalo promeniti i izbrisati) i da se ne suprotstavlja ekonomskoj pomoci namenjenoj Albaniji. Medjutim, prema njegovim recima, Grcka ne moze formirati svoje stavove prema zeljama drugih zemalja, koje, usput, na njena nacionalna pitanja gledaju "hladno i sa distance". U stvari Atena ponovo naglasava da sva ova pitanja imaju tretman gorucih i kljucnih nacionalnih pitanja od kojih, maltene zavisi buducnost zemlje.

Venizelos je izjavio da nemacko-francuska inicijativa nece stvoriti probleme ako ce biti u "okvirima solidarnosti Unije". Ako je dozvoljeno tumaciti sintagmu "solidarnost Unije", na kojoj gotovo sve vreme inzistira Atena, ona bi trebala znaciti pritisak ostalih clanica Evropske Unije na grcke susede kako bi oni uvazili grcke primedbe. A svo vreme otkada je Atena krenula stazom sporova sa svojim susedima, iduci iz jednog u drugi raslo je i njeno nezadovoljstvo odsustvom solidarnosti evropskih partnera, koji nisu bezrezervno stali iza tvrde politike grcke vlade.Da li je ipak moguc zaokret u grckoj vanjskoj politici na trasi onoga sto porucuju Kinkel i Zipe znat ce se sledeceg petka za kada Venizelos najavio susret sefa drzave Konstantina Karamanlisa i premijera Papandreu, koji ce oceniti kako stoji nova situacija u vezi kljucnih "nacionalnih pitanja".

Kako stvari trenutno stoje, neki napredak se ocekuje u grcko-makedonskom sporu. Prema onome sto se culo i sa grckih sluzbenih mesta, Atena ocekuje da bi se deo spora s Makedonijom mogao resiti do kraja godine, nakon izbora, koji se u ovoj bivsoj jugoslavenskoj republici odrzavaju 16 oktobra. Kuloari, tvrde da je izlaz iz grcko-amkedosnkog cor-sokaka gotova stvar. Postoji samo jedno "ako", a to je - ako na izborima povtorno pobedi aktualna vladajuca garnitura predvodjena makedosnkim predsednikom Kirom Gligorovim. Tada, kako tvrde kuloari, Makedonija bi popustila i izasla u susret grckim zahtevima za promenom drzavnih simbola i Ustava, a Atena bi ukinula ekonomski embargo. Ili, u drugoj varijanti ucinila bi nesto u vezi jednog od dva zahteva. Glavni spor oko za Grke spornog imena makedonske drzave bi ostao, ali bi bio otklonjen grcki embargo, koji preti opasnim posledicama i po samo prezivljanje makedonske drzave. VERA GEORGIEVSKA