KAKO SE ODRZAO AVRAM

,AIM, Beograd, 21.09.94. U trenutku kada septembarska nervoza ozbiljno ljulja novi jugoslovenski dinar i kada se na crnom deviznom trzistu vec mora platiti 120 dinara za 100 nemackih maraka, mada je zvanicni paritet jedan prema jedan, jos je rano za definitivnu "sahranu" Avramovicevog programa i njegove zdrave valute, popularno zvanog "avrama", jer on je nekako pregurao vec nekoliko takvih kriza. Kako?

Mnogi ljudi se pitaju kako su u SR Jugoslaviji, posle stravicne hiperinflacije duge 25 meseci, sa ukupnom stopom porasta cena od 2,35 puta 10 na 21 stepen procenata, od 24. januara ove godine cene do kraja avgusta u proseku opadale po stopi od oko 1 odsto, a to znaci da je dinar postao zdrava valuta?

Pre svega, model "ozdravljenja novca" koji je primenio guverner Narodne banke dr Dragoslav Avramovic, poznat je ekonomskoj istoriji kao "model Currency Board". Kreiranje novca se jednostavno monopolizuje u jednom "deviznom vecu", a ono emituje samo gotovinu ili direktne kredite krajnjim korisnicima. Prva stvar koju je dr Avramovic ucinio bila je da iz emisionog mehanizma izbaci drzavu ( i njenu Sluzbu platnog prometa koja je omogucavala "monetarne upade"), zatim najpre legalizuje, a 24. jula i zabrani finansiranje budzetskih deficita iz primarne emisije. Istovremeno su i poslovne banke izbacene iz igre "multiplikacije" ziralnog novca, jer je Avramoviceva centralna banka (devizno vece) prakticno monopolisala kreditnu politiku prema privredi. Zatim, prakticno su u pocetku bili iz placanja potpuno izbaceni cekovi, koji su sa "balkanskim pravnim sistemom" od svakog gradjanina napravili guvernera.

Tim i jos nekim potezima omogucena je "remonetizacija", pa je novcana masa sa ukupnog nivoa od oko 60 miliona maraka do kraja avgusta povecana na oko 2 milijarde maraka (dinara), a da cene nisu porasle. Posto se procenjuje da ce Jugoslavija ove godine ipak ostvariti oko 18 milijardi maraka drustvenog proizvoda, ovaj nivo novcane mase (M1) ne podstice inflaciju. Prema oceni Centra za ekonomske studije u Beogradu (CES MEKON) ucesce novcane mase u drustvenom proizvodu od oko 15 odsto smatra se podnosljivo u zemljama koje se lece od inflacije (Argentina, Brazil, Peru), a u Jugoslaviji je ono manje od 10 odsto. Problem je sto opste nepoverenje prema drzavnim institucijama primorava centralnu banku da od spomenute 2 milijarde dinara, cak 850 miliona drzi u gotovini.

Toliko visok nivo "kesa" vrlo nervozno reaguje na svaki glas da je "stamparija dinara" ponovo podivljala, pa se s vremena na vreme "bezi" u deviznu efektivu po svaku cenu (@sticung").

Znaci, dinar je dosada odrzala dosta rigorozna monetarna politika, koja, medjutim, gusi proizvodnju, potpuno stopira krupnije investicije, a istovremeno ne zaustavlja "rehabilitaciju standarda" kojoj teze radnici zaposleni i dalje pretezno u firmama u drzavnoj ili drustvenoj svojini. Plate su od 24. januara povecane za 7,3 puta, ali one u prosecnom iznosu od 200 dinara i dalje ne omogucavaju nista drugo do golog opstanka (hleb i voda). I to delimicno koci inflaciju, jer prakticno nista sem hrane se i ne prodaje, ali istovremeno blokira proizvodnju.

Sada je sve na kriticnoj tacki, ljudi su se ponovo navikli na stabilan novac, pa traze i nesto vise. Jugoslovenska ekonomija i njen finansijski sektor ne mogu dalje sa svim odlukama i svim poslovima smestenim u centralnu banku. Drzava ne moze pokkriti deficite, ako konjuktura ne krene. Popularni guverner dr Dragoslav Avramovic, zato pokusava da pokrene rizicnu operaciju - da podigne plate i osnazi kupovnu moc, nadajuci se da ce ona sve povuci. Ovaj potez se svidja i "coveku odluke" (predsedniku Slobodanu Milosevicu), koji bez povecanja plata ne sme da raspise nove izbore, mada opozicija nije nikad bila slabija. Problem je sto je i sama najava neke "ofanzivne ekonomske politike" uzdrmala "avrama". On sam obavezuje srpsku politiku, vise od svih njenih drugih kriticara.

DIMITRIJE BOAROV