NOVA PARTIJA ILI NESSTO DRUGO?

AIM, BEOOGRAD, 20. 09. 1004.

Intervju: Dragoljub Micunovic

Kada je, pocetkom ove godine, dao ostavku na mesto predsednika Demokratske stranke, ciji je bio osnivac, Dragoljub Micunovic je u svom dnevniku u "Borbi" zapisao: "Zelim da osmislim svoj drustveni i politicki angazman po meri svojih moralnih principa, bez licemerja, podvala, demagogije i prostastva. Kao da tek treba nesto da otpocnem. Ali, nesto novo". Mozda bi ovu recenicu, kao i stosta drugo, prekrio veo zaborava da ovih dana Beograd nije bio zatecen vescu da se osniva Demokratski centar, ciji je inicijator profesor Micunovic. To sto su se medju osnivacima nasla i imena najistaknutijih clanova Demokratske stranke iz tzv. "Micunove frakcije", za mnoge je bio znak da je na pomolu formiranje nove politicke partije.

Dragoljub Micunovic je, nakon brojnih rascepa koji su pratili Demokratsku stranku, a posebno nakon javnog razlaza sa svojom nekadasnjom "desnom rukom" Zoranom Djindjicem, pokusavao da zadrzi imidz stalozenog politicara koji tezi najracionalnijim resenjima. Nasuprot drugim liderima opozicije koji su svoja mesta ustupali tesko i uz mnogo buke, on je i posle dobrovoljnog napustanja mesta prvog coveka partije ostao u stranci i njen je poslanik u saveznom parlamentu.

No, cini se, da ova pozicija vise ne moze zadovoljiti Micunovicevu potrebu za politickim angazmanom.

Hoce li profesor Micunovic, osnivac jedne od prvih opozicionih stranaka u Srbiji, osnovati novu stranku?

* Vi ste inicijator formiranja Demokratskog centra. Koji su motivi za stvaranje tog centra?

• Ima ih nekoliko. Prvo, svedoci smo odsustva strateskog misljenja kod nas. Nivo politicke kulture i misli ozbiljno opada. To se vidi u svim debatama, od parlamenta do drugih javnih istupa. Doslo je do brkanja nekih politickih pojmova. Ne zna se tacno sta su medjunarodni standardi koje smo mi kao bivsa Jugoslavija postovali, na primer o gradjanskim i ljudskim pravima, pravima nacionalnih manjina... Politicke stranke u Srbiji vode permanentnu izbornu kampanju, u kojoj se tolerisu i neprimerena sredstva politicke borbe, a politika svodi na dnevnu marketinsku borbu. Najvazniji politicki problemi, cije resenje zahteva ozbiljne i argumentovane rasprave, tako izmicu. Zadatak je dakle, da se stvori jedna institucija koja ce pokusati da ispuni tu prazninu.

Pretpostavljao sam da bih mogao da okupim ljude koji se bave politickom mislju, teorijom, ali se i aktivno bave politikom. Sada se okupilo oko 60 ljudi, osnivaca Demokratskog centra, a ocekujemo da ce nam se na osnivackoj skupstini prikljkuciti jos oko 40. To su uglavnom profesori, narodni poslanici, kulturni radnici, akademici. Planiramo da organizujemo rasprave o najznacajnijim politickim pitanjima koje ce se voditi u tolerantnom i argumentovanom tonu, da bismo pokazali da se i o politickim stvarima moze na razlozan nacin misliti. Ideja nam je, takodje, da se polako povezujemo sa svetom, da tokove polticke misli i svetske politicke standarde polako vratimo na domacu scenu.

Drugi motiv za stvaranje Demokratskog centra je nesto siri. Pokazalo se da su, sticajem okolnosti, kod nas politicke stranke nastajala na spontan nacin, da mnoge nisu imale do kraja izdiferencirane i prepoznatljive programe. Zatim je, na zalost, dosao rat, sankcije i sve druge okolnosti koje su kriminalizovale citavo drustvo, napravile veliki lom... Mnoge stranke su pocele da se, jureci nacionalisticki indoktrinirane birace, udaljavaju od svojih programa. Jedan broj stranaka otisao je na desnicu, druge su pokusale da stvore novokomponovanu levicu. Prostor demokratskog centra se praznio.

Veoma je vazno da se taj prostor popuni. Ako sada krecemo da na miran nacin resavamo probleme i da se sporazumevamo sa medjunarodnom zajednicom, onda je vazno da postoje snage centra koje ce omogucavati taj proces. Usled nezadovoljstva mnogih clanova stranaka zbog promena koje su se u njima dogodile postoji verovatno mogucnost da se ljudi iz vise stranaka okrenu prema tom demokratskom centru, da se stvori nukleus koji moze da bude i savez razlicitih stranaka i nesto sto bi moglo da se artikulise na sledecim izborima kao snaga demokratskog centra.

Treci motiv je licnog karaktera i posledica situacije u Demokratskoj stranci koja se sve vise udaljava od svog programa. Za jednu grupu ljudi, osnivaca Demokratske stranke, tu nema dovoljno prostora. Mi smatramo da imamo sta da kazemo u ovom politickom trenutku, ali u Demokratskoj stranci nema normalne komunikacije, nema prostora za normalno politicko rezonovanje.

* Da li ce osnivanje Demokratskog centra dovesti do rascepa u Demokratskoj stranci?

• To cemo videti. U okviru stranke postoje ozbiljne politicke i teorijske razlike. Politika stranke ne konstituise se kao rezultat rasprave u stranci, nego se vodi autokratski i liderski. Te razlike su se ispoljile i prema prihvatanju plana Kontakt grupe za Bosnu. Ja sam u pogledu plana rekao sta mislim i, zapravo, ponovio ono sto sam govorio pre godinu dana. Oni koji su promenili tu opciju treba da obrazloze stranci zasto su to ucinili. Ocekujem da ce do rasprave doci i da ce se videti da li stranka ima mogucnost da odrzi pluralizam i postojanje razlicitih grupa koje imaju odredjene politicke opcije u okviru stranke. Ako toga nema i zeli samovladu, onda mora da povuce odgovarajuci potez.

* Znaci li to da cete ipak formirati politicku stranku? Da li je i Vas zahvatio liderski sindrom?

• Ne znaci. Mi tek treba da izaberemo ljude, a ja sam samo jedan od inicijatora. Uskoro cemo imati osnivacku skupstinu Demokratskog centra. U ovom trenutku to ne znaci da formiramo politicku stranku. Pocetna ideja je da se ljudi okupe oko odredjenih ideja i da deluju kao politicki pokret. Konkretno cemo se angazovati oko zastite ljudskih prava, iniciracemo razgovore sa intelektualcima iz drugih sredina, finansiracemo istrazivanja vaznih pitanja i drustvenih procesa koja su u ovom trenutku u zapecku. Da li se sve ovo prerasti i u nesto vise, videcemo prema tome kakav bude odziv. Pozvacemo i druge politicke stranke da se okupe u demokratskom centru, da naprave neku vrstu saveza demokratski orijentisanih stranaka, sto ih, naravno, nece obavezivati na odricanje od partijskog identiteta. To treba da bude saradnja stranaka koje gravitiraju centru.

* Kako ce se Demokratski centar finansirati?

• Ideja je da u startu pocetni kapital daju osnivaci prema svojim mogucnostima. Postojace institucija donatora. Vodili smo racuna da time ne stvaramo sebi zavisnost ni prema kome. Za skupove i savetovanja, na primer, trazicemo sponzore. Ako to budu internacionalni skupovi, i sponzori mogu biti iz inostranstva.

Vesna Bjekic