MILOSSEVICCEVO I SRPSKO RASKRSSCCE

Aleksandar Nenadovicc za PECHAT (Beograd 19.9.94)

,AIM, Beograd, 19.09.94.

Kad ovaj tekst bude objavljen,Surchinski (beogradski) aerodrom bicce, mozzda, vecc otvoren za medjunarodni vazdussni saobraccaj. Vlast zbog koje je cela Srbija (SRJ) tako dugo bila "zatvorena", pripisacce, sasvim sigurno, tu dugo ochekivanu pro- menu, sebi u zaslugu. Bicce, mozzda, i slavodobitnog ushiccenja: zid medjunarodnih sankcija pochinje, eto, da se russi, nassi su ciljevi ostvareni, sve je dobro ssto se dobro svrssi. . .

Ali, samouverenost, podstaknuta blazzenom siluetom sve- tlosti na kraju tunela, ostacce pomuccena nemalim, i dalje zas- trassujuccim neizvesnostima. Je li ovo zaista pochetak kraja medjunarodne izolacije Srba, kojom je kazznjavana "velikosrpska megalomanija", ili samo predah posle kojeg i "sve Srbe sveta" i sve zzrtve jugoslovenskog nacionalistichkog sunovrata vre- baju, mozzda, joss opasnija iskussenja?

Takva opreznost, naravno, ne iskljuchuje moguccnost da posle zaokreta u Srbiji stvari u celini, u Bosni i izvan nje, najzad krenu nabolje. Kamo srecce!Ali ono ssto dosad znamo nije pouzdan putokaz za takvo nadanje. Vecc i zbog toga ssto su odluke OUN o ublazzavanju sankcija duplo vezane:Srbima u Sr- biji i Crnoj Gori bicce onoliko laksse koliko njihovoj bracci u Karadziccevoj nepriznatoj drzzavi bude tezze-sve dok ovi drugi ne odlozze oruzzje. A zasad je malo verovatno da cce oni olako dicci ruke od "nesumnjive vojnichke pobede", za koju su donedavno dobijali priznanje i sa ove strane Drine.

Inficirani visskom samouverenosti joss dok su bili pod "materinskim" okriljem srpsko-crnogorske vlasti, oni zzive u nadi da cce nova "antisrpska sprega" velikih sila, pre svega Amerikanaca i Rusa, biti kratkog veka, kao i sve prethodne. Chim ta spoljna osovina pochne da puca i Milossevicceva pesnica ko- ja sada udara po glavama bosanskih Srba moracce da omekssa. Ne sme Srbin na Srbina, krv nije voda, tesse se na Palama. Nastavi li da muchi prekodrinske Srbe, Milossevicc cce, vele, i one u matici okrenuti protiv sebe.

Beogradska vlast se, bar za sada, ne da prepasti izazi- vachkim prkosom sa Pala. Nada se da Karadzicc, Mladicc i ostali necce mocci dugo da izdrzze bez snabdevanja iz Srbije. Ili cce se vratiti pod okrilje matice, u kojoj Milossevicc drzzi sve po- luge, ili cce, pod udruzzenim pritiskom Beograda i njemu naklonje- nog medjunarodnog okruzzenja, poccheti da "pucaju iznutra".

Novo razdoblje srpske, pa i jugoslovenske krize pochi- nje, sve u svemu, odsudnom bitkom za vreme. Uz vazznu napomenu da su svim akterima, visse ili manje, vezane ruke. Dosadassnja, visse iznudjena nego uskladjena, pa zato smussena i nemoccna, politika "svetskih moccnika" dokopala se, istina, cvrsscceg oslonca posle Milosseviccevog, sankcijama iznudjenog zaokreta. Ali da li je ta prednost spoljnjeg arbitra dovoljna da se iznudi prekid bosans- kog rata, bez chega sve ssto je skrojila Kontakt grupa mozze da se svede na joss jedan rachun bez krchmara?

Medjuzavisnost je, u svakom sluchaju, ochigledna. Cilj koji petorka u Kontakt grupi zzeli da ostvari, ponajvisse zavi- sivi od uverljivosti, volje i mocci srpskog predsednika kao novokomponovanog, nezamenljivog mirotvorca. Milossevicc, opet, zavisi od brzine i efekata ublazzavanja sankcija koje trpi Srbija ali i od efikasnosti njegove drinske blokade koja bi ratoborne bosanske Srbe trebalo da ugura u "mirovni proces" Kontakt grupe. Najzad, ovi poslednji zavise od spremnosti na potencijalno samoubilachke zzrtve u odbrani svoje vojnichke "pobede" i od sveta i od Srbije.

Da li cce iz te medjuzavisnosti nastati novi zacha- rani krug u kojem i dalje ima visse prostora za rat nego za mir, ili cce se politichki izlaz ipak otvoriti, to, chini se, najvisse zavisi od toga ko mozze duzze da izdrzzi. Kljuchna figura u ochekivannju raspleta, u drami koja cheka balkanskog Ssekspira, i dalje je (sada, mozzda, i visse nego ranije) pred- sednik Srbije. Bar u meri u kojoj se odgovornost za tragediju bivsse Jugoslavije njemu pripisuje.

Spolja gledajucci, on se i dalje vrlo trudi da pri svakom, visse retorichko-agitacionom nego li analitichko- programskom, obraccanju javnosti, stvara utisak monolitne po- stojanosti. Ali to, kako bi Gogolj rekao, kao da visse "nije to". Iako, po navici, pogled dizze u nebeske visine, iz onoga ssto sada kazuje izlazi da prednost gube dojucherassnje sve- srpske "svetinje" u ime kojih se olako potrzalo i oruzzje.

Mir je najvecci nacionalni interes Srbije i svih Srba ma gde da zzive. Taj Milosseviccev slogan, ponovljen nedavno u Vranju, postaje znak raspoznavanja zaokreta ak- tuelne srpske vlasti ozvanichenog uvodjenjem stroge kon- trole doskora jedva prepoznatljive granice na Drini. U od- brani tog zaokreta prednjache upravo oni koji su do juche na sva zvona pravdali nastavljanje "oslobodilachkog rata".

Medju dojucherassnjim braniocima "slobode koja ne- ma cenu", ssto cce recci stvaranja "jedne drzave za sve Sr- be" i po cenu rata, samo ultranacionalistichka opozicija ostaje uporna. U njoj dominira neukrotivo agresivna figu- ra neumornog chetnichkog, velikosrpskog trubadura, V. Ssesse- lja. Njegova Srpska radikalna stranka (SRS) dosta visoko se digla u vreme dok je "omiljeni opozicionar" izdassno du- vao u jedra Milosseviccevog bojovnichkog radikalizma kao specijalni mezimac RTS-a. Postavssi suvissan, ili suvisse jak i za rezzim, bio je potom odgurnut kao neurachunljivi nasilnik. Od tada nastupa kao gnevni osvetnik koji sada kao da krecce na sve ili nissta.

U ulozi nekrunisanog ktitora ratujuccih bosanskih Srba, Ssesselj poziva na hitno russenje srpskog predsednika kao "najvecceg izdajnika srpskog naroda". Krupan zalogaj i za vojvodu koji se "kalio na ratisstima". Ili, ssto bi rekli srpski ssereti "mnogo machku govedja glava". Ssto, dakako, ne znachi da je Ssesseljeva pretnja samo teatralna frka. Srpska politichka kultura, ako je ta rech adekvatna, toliko je rudi- mentarna i krhka da ni pucnjava nije iskljuchena.

Utisak je, ipak, manje zastrassujucci ako se ima u vidu da je opozicija, igrajucci, veccim svojim delom, na istu, nacionalistichku kartu, godinama "pucala sebi u petu". Nije iskljucheno da to chini i sada duvajucci u Karadziccevu ratnu trubu. Jer, Milosseviccu je vazznije od svega da ga spoljne sile koje jedine mogu da Srbiju oslobode sankcija, prihvate bez zazora, kao pouzdanog mirotvorca. Ekstremno de- sni "krici i jauci" da predsednik srlja u izdaju, mogu se i u skeptichnom Vassigtonu tumachiti kao krunski dokaz da su Rusi u pravu kad se zalazzu za maksimalnu podrsku Beogradu.

Slabljenje srpskog rezzima, ako je ta procena uopsste realna, nije, u svakom sluchaju, rezultat opozicionog, program- skog ili stranachkog rasta nego bolnog suochavanja "vaskoli- kog srpstva" s monumentalnom politichkom, materijalnom i mora- lnom cenom siledzistva. Uskraccivanje podrsske Palama, uz rizik medjusobnog sudara, sprechava dalje, pogubno uveccavanje te cene. Ali ona se ne mozze ni umanjiti a kamoli namiriti samo time.

ALEKSANDAR NENADOVIC