DODjE SKOLC, ODE PETERLE

Vruca politicka jesen

Slovenija je dobila za novog predsednika parlamenta mladog 34.godisnjeg Jozefa Skolca,bivseg predsednika omladinske organizacije i kasnije Liberalne stranke, a posle udruzivanja sa demokratima,socialistima i zelenima i dolaskom na celo stranke dr.Janeza Drnovseka, Skolc je jedan glavnih ljudi u stranci.Kada je mesto predsednika parlamenta napustio Herman Rigelnik, kandidat udruzene Libe- ralno demokratskestranke, stranka je za njegovo mesto kandidovala Jozefa Skol- ca i Dimitrija Rupela.Pre glasanja Rupel je svoju kandidaturu iznenada povukao i tako je Skolc ostao jedini kandidat LDS.Protivkandidat mu je bio Janez Podob- nik iz opozicione Narodne stranke.Iako Podobnik nije dobio dovoljno glasova,ti su bili ipak presudni,da Skolc u dva glasacka kruga nije dobio potrebnu vecinu Pobedio je tek u trecem pokusaju.I dok su liberali slavili njegovu pobedu,Loj- ze Peterle,ministar spoljnih poslova i podpredsednik vlade,podneo je ostavku. To moze ozbiljno poremetiti vladajucu koaliciju,u kojoj su liberalne demokra- te Janeza Drnovseka,Peterleove hriscanske demokrate i Kocjanciceva Udruzena lista socialdemokrata.

Vec pre godisnjih odmora slovenacki parlament pocela je potresati laksa parlamentarna kriza,koja se razbuktala u prvim jesenjim danima , odlaskom mag. Hermana Rigelnika,predsednika parlamenta.Dvanajst dana posle Rigelnikove os- tavke poslanicima je konacno uspelo izabrati novog , do sada sigurno najmla- djeg predsednika parlamenta, 34-godisnjeg Jozefa Skolca. Skolc je bivsi omla- dinski funkcioner,koji je vodio slovenacku omladinsku organizaciju od 1988. do 1992.godine.U tom periodu predvodio je akcije poput one za ukidanje stafete povodom Dana mladosti,borio se protiv pokusaja Partije da zadrzi patronat nad omladinskom organizacijom i inace bitno doprinosio demokratizaciji politickog zivota u Sloveniji.Krajnje desnicarska opozicija pod rukovodstvom Janeza Jan- se,inace nekadasnjeg Skolcevog kolege iz omladinske organizacije, to porice i zamera mu navodnu komunisticku proslost i navodno protivljenje osamostaljenju Slovenije.Nekadasnja Skolceva jugoslovenska orientacija predstavlja po njima veliki greh.Vrlo slicano razmislja i Lojze Peterle,koji je odmah posle Skolce- vog imenovanja za predsednika podneo ostavku sa mesta ministra spoljnih poslo- va i podpredsednika vlade.Tako se politicka kriza unutar vlade i parlamenta jos prosiruje.

Ostavka dosadasnjeg predsednika parlamenta Hermana Rigelnika bilo je veliko iznenadjenje za sve.Ocito premier Drnovsek bio je jedini koji je za Ri- gelnikovu nameru cuo vec ranije, ali se zbog nje i nije nesto posebno uzbudji- vao.Iako je bilo zvanicno Rigelnikovo saopstenje takvo da se moglo zakljuciti da odlazi iz licnih razloga, cuju se i glasine, kako se u poslednje vreme sve losije slagao sa Drnovsekom. Tako slovenackom premieru njegov odlazak i nije pao tesko. Nije ni cudno da je liberalna demokratija imala samo dan nakon Ri- gelnikove ostavke za njegovo mesto vec dva kandidata.Prvi je bio Dimitrij Ru- pel, prvi ministar inostranih poslova posle osamostaljenja Slovenije, a drugi mladji, a ipak vec poznati politicar i poslanik Jozef Skolc.

Tih dana je u javnosti dozivljavao mnogo vecu podrsku Rupel i zbog toga je bilo toliko vece iznenadjenje kada je na predvece glasanja u LDS, na kojem bi se izabrao samo jedan kandidat, Rupel neocekivano odustao od kandidature. Rupel je svoj potez obrazlozio time da nije zeleo da bi njegova kandidatura jos vise iskomplikovala odnose u stranci i na slovenackoj politickoj sceni.Ta kandidatura, po njegovom misljenju, ne bi postigla zeljeni ucinak.Tako je je- dini kandidat vladajuce stranke ostao Skolc.

Jak samar samozadovoljstvu liberalnih demokrata

Pored Joze Skolca, koji je kandidirao za mesto predsednika parlamenta vec 1990.godine, kao protivkandidat iz redova opozicije pojavio se Janez Po- dobnik, inace stariji brat Marjana Podobnika, sefa Slovenacke narodne stranke. Usledili su tajni parlamentarni izbori i ni jedan od kandidata nije dobio po- trebnu vecinu. Skolc je doduse bio u velikoj prednosti ispred Podobnika, ali ipak nije dobio dovoljno glasova.Naime,koalicioni partner LDS i Udruzene liste social demokrata, ciji poslanici su jednoglasno glasali za Skolca , su Peter- leove hriscanske demokrate.Poslanici te stranke su odlucili da uopste ne gla- saju jer nisu hteli podrzati Skolca.Uz to su i javno izjavili da se liberalni demokrati unutar koalicije nisu ili uspeli ili nisu hteli da se angazuju kod pregovora oko predloga za novog sefa drzavnog parlamenta.Potpuno je jasno da mesto predsednika parlamenta pripada Liberalnim demokratama, jer je takav bio i dogovor odmah posle izbora. A sa druge strane nisu ulozili dovoljno napora da bi pronasli takvog kandidata, koji bi bio prihvatljiv baremza vecinu, ako ne bas za sve.

Taj prvi poraz slovenacka javnost vise je ocenjivala kao Drnovsekov,a mnogo manje kao Skolcev poraz, smatrajuci da Drnovsek kao predsednik stranke a i vladajuce koalicije nije uspeo obezbediti primernog kandidata unutar stran- ki vladajuce koalicije.

Solisticki nastup LDS i ostavka L.Peterlea

U ponovnom kandidacionom postupku kao jedini kandidat liberalnih demo- krata opet se pojavljuje Jozef Skolc,koji je bio uz minimalnu vecinu tek u trecem pokusajukonacno izabran za prvog coveka slovenackog parlamenta.Samo ne- koliko sati kasnije hriscanske demokrate sazivaju vanrednu konferenciju za stampu, na kojoj novinarima saopste ostavku njihovog predsednika Lojze Peter- lea sa mesta ministra spoljnih poslova i sa mesta podpredsednika vlade.Njego- va izjava povodom ostavke prikazuje njegovu odluku kao posledicu Skolcevog izbora za predsednika parlamenta.Peterle, veoma slicno kao i Jansa, prebacuje Skoljcu komunisticku proslost,sto je smesno,jer se bas Skolc, kao predsednik tadasnje omladinske organizacije,koja je u Sloveniji zapocela sve procese de- mokratizacije,zajedno sa svojim kolegama, najvise suprostavljao tadasnjem SK.

U intervjuu,koji je odmah posle izbora na novu funkciju dao listu Republika, Skolc naglasava kako se ne oseca odgovornim za Peterleovu ostavku. "Gospodin Peterle imao je mogucnost da najavi svoju ostavku.Ako bi to uradio, mozda bi se i osecao odgovornim , ali posto to nije uradio, cini mi se da mu je dogadjanje u parlamentu islo mozda cak na ruku.Ocekujem da ce u hriscansko- demokratskoj stranci pronaci resenje kako izaci iz ovih neprilika," izjavio je Skolc.

Sta ce uraditi hriscanske demokrate ?

Ovih dana se sve vise govori o mogucnosti izlaska hriscanskih demok- rata iz vladajuce koalicije.Naime, ne zna se jos da li je bila Peterleova izne- nadna odluka solisticki akt ili je to samo najava za ostavke i drugih minis- tara,inace clanova hriscanskih demokrata, a time i za izlazak te stranke iz vladajuce koalicije.O tome ce hriscanske demokrate odlucivati u narednim danima.Na razpolaganju im stoji i ponuda stranaka takozvanog "slovenackog pro- leca" odnosno bivseg Demosa da im se pridruze u takozvanoj desnoj koaliciji, sa kojom bi zajedno izasli na skorasnje lokalne, odnosno opstinske izbore.Do sada Peterle nije hteo da seda na zajednicki voz sa Jansom i drugim krajnje nacionalisticki ,pa i u nekim elementima i fasisticki orientisanim strankama. A sasvim je moguce da ce ,uprkos Peterleovoj ostavci,njegove kolege ostati u koaliciji.Pri tome je naravno sve stvar "trgovine".

Kada razmislamo o tim mogucim opcijama ne valja zaboraviti dve iz- jave . Jedna je Skolceva, gde Skolc napominje i mogucnost,kako je Peterle samo trazio povod da podnese ostavku.Samovoljno to sigurno ne bi uradio, jer suvi- se mnogo voleo mesto ministra inostarnih poslova, jer covek bas voli da putuje. U vreme kada je Slovenija usla u najteze odnose sa susednjim Hrvatskom i Ita- lijom, gospodin ministar je mesecima putovao po nekim eksoticnim zemljama,na sta ga je indirektno, ali javno, upozorio i premier Drnovsek.Druga izjava, o kojoj vredi voditi racuna, je upravo Drnovsekova reakcija na Peterleovu ostav- ku.Naime, Drnovsek je rekao kako Peterleova odluka u nicemu nece poremetiti normalno funkcionisanje vlade. Sto u prevodu znaci: Peterle bio ili ne bio, karavana ide dalje.Tako se sada postavlja i novo pitanje.Ko ce zameniti Peter- lea.Mnogi vec vide u toj ulozi Dimitrija Rupela. A konacno, zasto da ne ? I jos nesto.Zasto i pod kojim uslovima je Rupel povukao svoju kandidaturu za pre- dsednika parlamenta ? Verovatno mu jeobecano nesto bolje.Ne bi se cudili da je to upravo mesto ministra inostranih poslova....

O svemu sta ce se desiti, saznacemo vec za nekoliko dana.

Tanja Hrovatin i Janja Klasinc,AIM