USPORENA REFORMA LOKALNE SAMOUPRAVE

Kako do novih opstina?

U Sloveniji neki znacajnije reforme lokalne samouprave uporedjuju cak sa njenim osamostaljenjem i to tako da je osamostaljenje korenito promenilo spolj- ne odnose, medjutim dok nova lokalna samouprava izgradjuje njeno unutranje ust- rojstvo i delovanje na novim temeljima.

Dosada realizovana reforma lokalne samouprave pokazala je da se preko noci ne moze dostici razvijenijih, iako bi to zeleli. Prvew pripreme na refor- mu su zapocete vec u pocetku 1992. godine, medjutim dok je parlament poceo sa pripremom onih zakona, koji su potrebni za njeno izvodjenje, tek sredinom pro- slegodine.Ispostavilo se da je upravo usvajanje zakona olokalnoj samoupravi predstavljao tezak ispit postojecim politickim saveznistvima.

Da je reforma starog komunalnog sistema u Sloveniji neophodna, nije bilo za slovenacke parlamentarne i vanparlamentarne stranke nikada pitanje.Ne- kadasnje opstine morali bi zameniti manjim.Tako bi bile rasterecene niza up- ravnih nadleznosti koje su gusile sadasnje opstine.O tome kako ce brzo da bu- de moguce izvodjenje preobrazbe lokalne samouprave,misljenja stranaka su bila od samog pocetka podeljena.Medjutim dok je "levi blok" spominjao dvogodisnje razdoblje, Narodna stranka i Hriscanske demokrate su u pocetku energicno zago- varali da je potrebna za reformu samo godina dana, na sta su kasnije, prilikom razjasnjavanja konfliktnih pitanja vise puta zaboravili.

Bas stranacki sukobi usporili su tempo uvodjenja nove lokalne samoup- rave.Pri tome se radilo o sukobu medju politickim strankama, sro potvrdjuje i cinjenica da se je uparlamentu formirao nekakakv "poslanicki lobi centralista" koji se brinuo za suprostavljanje svim glavnim resenjima koja su bila predlo- zena.Bio je sastavljen od poslanika dve vladine stranke i to Hriscanskih demok- rata i (tada jos vladinih) Jansinih socialdemokrata te svih opozicionih stra- naka osim Jelincicevih nacionalista.Po misljanju dr. Cirila Ribicica,sefa po- slanicke grupe Udruzene liste socialdemokrata - taj je sa demokratom Anto- nom Persakom sigurno jedan od najzasluznijih poslanika za izvodjenje reforme - je tuaktivnost iz pozadine usmeravao nekadasnji demokrata i bivsi predsednik slovenackog parlamenta dr.France Bucar.

Kakve ce da budu nove slovenackeopstine, ustav i zakoni ne odredjuju. Iz dosadasnjih 62 opstina bi pojednom predlogu trebalo danastane 160, a po drugom 250 opstina.Zakon o lokalnoj samoupravi odredjuje - i to je slovenacka specifika - da se moraju pre osnivanja opstina o tome izjasniti gradjani na re- ferendumu. Za osnivanje sire lokalne zajednice, pokrajine, nije potrebno refe- rendumsko izjasnjavanje gradjana.Kada su bili Slovenci krajem maja ove godine na referendumu upitani da li zele svoje dosadasnje opstine promeniti na manje ili vece, u vecini slucajeva odlucili su da teritorij njihovih opstina ostane nepromenjen, a da treba promeniti njihov sadrzaj.Toje pre svega posledica mno- gih zakonskih nedoumica o tome kakve nadleznosti ce imati u buduce opstine i odakle ce stizati pare.

Koliko miliona tolara ce morati odbrojiti Slovenci za reformu lokalne samouprave tesko je prognozirati. Za referendum - u koparskoj opstini je bio zbog raznih zavrzlama, po resenju Ustavnog suda, cak i ponovljen - i za tros- kove vladine sluzbe koja se bavi tom reformom, do sada je iz drzavnog budjeta otislo vec 350 miliona tolara.

Sve vise je jasno da nema mnogo sansi da bi slovenacki parlament do pocetka iduce godine uspeo blagovremeno usvojiti sve potrebne zakone, kako bi novoformirane slovenacke opstine mogle profunkcionisati.Naime, interesi stra- naka su suvise razliciti i sasvim je moguce da opstine obole od - paralize.

TANJA HROVATIN, AIM