PUT KOJIM SE REDJE IDE

,AIM, Beograd, 17. 09. 1994.

Srbi i Hrvati - susret intelektualaca

Da li ce krajem oktobra konacno doci do nastavka pregovora zapocetih novembra prosle godine u Zagrebu

Izgleda kao da bi jedino papa Jovan Pavle Drugi danas imao razumevanja za sastajanje i razgovore Srba i Hrvata. Jer joc uvek su retki oni na ovim prostorima koji glasno smeju i hoce reci da je "u saradnji i solidarnosti buducnost". Proslogodisnji sastanak srpskih i hrvatskih intelektualaca od 20. do 22. novembra u Zagrebu slabasna je prethodnica ovakvim stremljenjima. A cekajuci nastavak u Beogradu, evo prodje zamalo godina dana. Sada je za sastanak odredjen 28. i 29. oktobar. Upuceni su pozivi u Hrvatsku, razaslana su pisma nadleznim drzavnim organima u SRJ i pocetkom oktobra ce sve biti jasno.

[ta je precilo odrzavanje susreta?

Kad smo se novembra prosle godine rastali u Zagrebu (pisac ovih redova je ucesnik okruglog stola "Srbi i Hrvati" i clan grupe Gradjanski dijalog koja priprema beogradski susret), mislilo se da ce do susreta doci "na prolece". Ali, ocigledno je da svi mi ovde malo znamo o nasoj "svetloj buducnosti", a o svakodnevici da se i ne govori. I - prvo je hladno precutan javni poziv Gradjanskog dijaloga u Beogradu i u Zagrebu da se za prosle bozicne praznike uspostave telefonske veze. Secam se kako je izmislilac akcije Dusan Makavejev glasom punim gotovo decje nade govorio: "Da se cuju rodjaci i prijatelji". Intelektualci valjda nikad nece shvatiti da je za politiku (posebno politicare na Balkanu) sve oruzje. Pa tako i bol i stradanje "rodjaka i prijatelja".

Posle toga se ispostavilo da National Endowment for Democracy iz Vasingtona nece moci da finansira i skup u Beogradu. SRJ je pod sankcijama, a drzavne fondacije ne mogu u tim zemljama ciniti nista - pa cak ni razvijati demokratiju. Nasao se tu Soros Fond, jedna od retkih institucija koje na Balkanu odrzavaju vatrice koje jos, uprkos svemu, lelujaju u mrklom mraku i oluji.

Onda je pocelo natezanje s vlastima SRJ. Ne odgovara na pisma sadasnji sef srpske policije Zoran Sokolovic, ne odgovara bivsi, predsednik skupstinskog odbora za ta pitanja Radmilo Bogdanovic, a Zeljko Simic, tada potpredsednik savezne vlade - inace sef delegacije koja pregovara sa Republikom Hrvatskom - odugovlaci. Posle javnih pritisaka i prozivanja potpredsednik je primio predstavnike Gradjanskog dijaloga. Nikad nisam tacno uspeo da prepricam sta je stvarno rekao, profesoru Ljubomiru Madzaru i meni, ali nam se ucinilo da je to bilo obecanje podrske i resenja tehnickih pitanja: oko prelaska granice gostiju i normalnog obezbedjenja skupa.

[ta se posle desavalo "tamo gore" ne znamo, ali potpredsednik Simic je opet postao neuhvatljiv. Prolazili su dani, nedelje... Vlasti imaju svoje nacine, a molioci svoje vreme koje je, na svu srecu, vrlo jeftino na ovim prostorima.

Pat situacija je okoncana konferencijom za stampu u Pres centru u Beogradu, gde su predstavnici Gradjanskog dijaloga obelodanili svoje nevolje. Organi vlasti su ocutali jos jednom. Jedino potpredsednik Simic nije mogao da istrpi, te je u javnim istupima, kao usput, objasnjavao kako od njega neki intelektualci traze da se brine o odrzavanju njihovog skupa, a da on ne razume o cemu se radi, jer je ovo slobodna zemlja gde se ljudi mogu slobodno sastajati i razgovarati, kad im se prohte i gde hoce.

U tome je doslo leto, godisnji odmori, zagrebacki deo Gradjanskog dijaloga se okrenuo susretu Muslimana i Hrvata u Sarajevu. Onda je ove jeseni iz Zagreba stigla obavest da je bolje da se eventualni ucesnici zovu direktno iz Beograda, i skup zakazan za kraj septembra je odlozen za kraj oktobra.

Tematski bi skup trebalo da bude slican onom u Zagrebu: politicke strategije, privreda i kultura. U dogovorima oko tema, naravno, nije bilo problema, ali je bilo onog sto bi se moglo nazvati "zanimljivim razlikama". Iz Zagreba su, preko Londona i Amsteradama - jer je komunikacija drugacije nemoguca - stizale sugestije da bi se Bosni i Hercegovini morala posvetiti znatnija paznja, a u beogradskom predlogu akcenat je na konkretnim ekonomskim temama: uporedna analiza iskustava u sprovodjenju antiinflacionog programa, iskustva u privatizaciji, modaliteti placanja u ekonomskim odnosima izmedju SRJ i Hrvatske.

U Beograd su pozvani ucesnici zagrebackog skupa, od Slavka Goldstajna do Zlatka Kramarica, od Dalibora Brozovica do Milorada Pupovca, Jelene Lovric, Mike Tripala, Vesne Pusic, Josipa Zupanova, Zivka Kustica, do Hadzi [evke ef. Omerbasica i protojereja Jovana Nikolica. Krug pozvanih je i prosiren. Beogradska ekipa je takodje sastavljena uglavnom od "starih" ucesnika: Filip David, Ljubomir Madzar, Dusan Makavejev, Slobodan Selenic, Vida Ognjenovic, Aleksandar Nenadovic, Sima Cirkovic, Latinka Perovic...

I to bi bilo, otprilike, sve ssto treba recci o susretu srpskih i hrvatskih intelektualaca. A ovakvi tekstovi, bez obzira na svu tromost koju nose, zasluzuju optimisticki zavrsetak. Kao na primer, da se na kraju stave one reci nade, sto lete nad ovim prostorima od 11. septembra - da "napredak i dobrobit naroda na Balkanu imaju samo jedno ime - mir".

Slobodan Reljic