U LUDOSTI JE NADA

,AIM, Beograd, 16. 09. 1994.

Uticaj "razuma" na srpsku populaciju

Milica C. ima 62 godine i uz prvu jutarnju kafu razmenjuje sa susedima politicke "slogane" koje joj je vece pre toga sugerisao rezim u udarnom TV dnevniku. Ona se nikad ne dvoumi, sa lakocom prihvata ponudjene TV argumente za korenite politicke obrte omiljenog lidera - Milosevica. Kada je "u igri" bio rat sa Hrvatima, zestila se: "Spremaju se da nam uzmu Zemun". Kad su studenti na Terazisjkom parlamentu trazili odustajanje od ratne opcije, ona je spremno tvrdila da "oni hoce leba bez motike, svi bi da voze mercedese i da nista ne rade". Prema Seselju je u pocetku bila rezervisana, ali je brzo prihvatila da nam "i takvi trebaju". Kad je Milosevic Seselja potrosio, tvrdila je da je Seselj siledzija i da - nista ne valja. Kad je ksenofobija bila smisao srpske diplomatije i ona se slagala da Srbe svi mrze,p osebno Amerikanci, Papa, Nemci i Turci.

Svi opozicioni lideri za nju su bili strani placenici, Vuk Draskovic posebno, a tadasnjeg lidera Demokratske stranke, Micunovica, budila je nocu telefonom da mu kaze da je izdajnik srpskog naroda. Kada je hiperinflacija prosle zime potpuno obezvredila njenu penziju, ona je govorila: "Moramo da se strpimo, kada nas svi mrze". Drzava joj je preko Dafine uzela poslednju ustedjevinu, ali se Milica nije mnogo ljutila jer - to je Dafina dala za front i nasu drzavu, da bi nas narod preko Drine opstao. Najblizi rodjaci su bili kukavice zato sto ne idu u rat. Plakala je nad tragicnom sudbinom izbeglica.

Plasticnost naroda

Danas, shodno onom sto joj rezim porucuje, tvrdi da je oduvek bila za mir, da nas je Sloba sve spasao, a da se sankcije vise ne mogu izdrzati. Najveci neprijatelj naroda svakako je Radovan Karadzic, jer je pouzdano saznala da je kockar i ratni profiter. Sankcije na Drini je i trebalo zavesti, kaze ona, jer su Srbi preko Drine "ludi i hoce da nas upropaste". Izbeglice vec jednom treba da se vrate na ognjista, "a ne da ratujemo mi za njih". A bliskom rodjaku koji je poreklom iz Bosne i koji joj je prosle zime finansijski pomagao, zucno je rekla da bi ona sve njih vratila preko Drine.

Ljudi izmesteni sa ovih prostora u cudu bi mogli da se pitaju sta se to dogadja sa Milicom C. iz Beograda. Kakvim mehanizmima se sluzi da izmiri nepomirljivo? Da li joj je politika pomutila razum, narusila mentalno zdravlje? Psiholozi i sociolozi, medjutim, tvrde da ona niposto nije ni bolesna, ni usamljena zrtva rezimskog opita. Tipican je predstavnik "vrste" koju rezim pothranjuje i modeluje propagandom i na nju, u trenucima korenitih, a cestih obrta, racuna.

Kada je prvih godina rata sada vec zaboravljeni Haski sporazum bio u zizi interesovanja, na Katedri za socijalnu psihologiju Filozofskog fakulteta napravili su mali eksperiment. Dan uoci odbijanja ovog mirovnog plana, telefonski je kontaktirano 250 ljudi. Vecina je mislila da ce vlasti u Srbiji prihvatiti odredbe sporazuma i sama je bila za prihvatanje. Dan kasnije, kada se rezim izjasnio, istrazivanje je ponovljeno i ovog puta vecina je smatrala da ne treba prihvatiti Haski sporazum.

Agencija "Medijum" je u aprilu 1993.godine snimila raspolozenje pre nego sto se Milosevic odlucio za potpisivanje Vens-Ovenovog plana. Kontrolisani mediji jos nisu dobili direktivu da treba da budu "za", pa je 9. aprila sedamdeset odsto ispitanika bilo protiv usvajanja plana. Na ponovljenom anketiranju 27.aprila samo 20 odsto ispitanika (isti uzorak, isto pitanje) je bilo protiv.

Kad je rec o poslednjem politickom zaokretu srpskog vodje ka mirotvorstvu i pristajanju na plan Kontakt grupe, istrazivanje lista "Telegraf" pokazuje da se od 6. do 21.avgusta trostruko povecao broj anketiranih koji podrzava sankcije Jugoslavije prema Republici Srpskoj, a broj protivnika i neodlucnih je smanjen. Septembarski Forum NIN-a otkriva da 70 odsto anketiranih smatra da je mir u interesu svih Srba. U avgustu je 21 odsto mislilo da treba prihvatiti posmatrace na jugoslovenskoj granici, u septembru - 37,5 odsto. Pre sukoba sa Karadzicem govorilo se o Srbima kao narodu "svetosavskom i bratskom", ma gde ziveo. Sada cak 29,5 odsto anketiranih misli da postoje bitne razlike izmedju ovih i onih Srba, da su prekodrinski Srbi sasvim drugaciji narod.

Sta se to dogadja sa mentalnim zdravljem naroda koji tako lako uskace iz jedne politicke koze u drugu? Jesu li posledice ovakvih sunovrata privremene ili trajne? Hoce li nam potomstvo reci da smo bili poremeceni, ili cemo i njih poremetiti?

Docent na Katedri za socijalnu psigologiju Dragan Popadic tvrdi da samo laicima ovo gibanje masa od jednog ekstrema ka drugom izgleda kobno. Nauci je dobro poznata plasticnost ljudi, svojstvo da se, pod uticajem autoriteta (ili zbog straha), za ocigledno razlicite stvari tvrdi da su iste. U normalnim situacijama, stabilnost svojih stavova covek duguje bas spoljnim stabilnim okolnostima, pa nam se cini da su ljudi racionalni i nepodlozni uticaju. U nemirnim vremenima, ljudi su skloni da osciliraju, a to niposto nije samo srpska "specijalnost". Svi eksperimenti, mahom radjeni na Zapadu, pokazuju da je nivo pokazanog konforizma izuzetno velik, a cak ce 30 odsto ispitanika, bez pritiska, za nesto sto je ocigledno netacno tvrditi da nije, ako ostali pripadnici grupe tvrde to isto.

• Ne treba se plasiti za mentalno zdravlje naroda - kaze Dragan Popadic - jer mehanizam racionalizacije pomaze, pa ljudi sa lakocom opravdavaju obrte i nelogicnim argumentima, kao danas, kada se novi zaokret tumaci time da smo "mi u stvari pobedili". Za argumentima ne treba tragati, televizija nudi gotova obrazlozenja, jednostavne fraze, model koji treba da se ponavlja. Sve se lakse proguta kad se ljudi vezu za neke vise ciljeve. Na primer, ako kazem da mi je iznad svega vazan srpski nacionalni interes, onda opredeljenja za mir, rat, sankcije, mogu lakse da promenim i to opravdam visim ciljem.

Po Draganu Popadicu, politicka situacija je nejasna, nedefinisani su ratni ciljevi, ali to ipak ne ostavlja trajne posledice na ljude, vec samo pokazuje koliko je lako da covek bude izmanipulisan i da radi protivno svom interesu. On podseca da su u Drugom svetskom ratu Nemci bili nacija u transu. To sto je covek toliko plastican u negativnim situacijama, pruza u stvari nadu, jer je isto toliko plastican i kada se okolnosti normalizuju. Zar propaganda o bratstvu i jedinstvu, koja je za par godina potrla zlocine Drugog svetskog rata, nije pravi dokaz za to?

Vodja kao mera

U autoritarnim drustvima poput naseg, uocljivo je bespogovorno vezivanje za vodju i slepo prihvatanje avanture koju on nudi. Na ovim prostorima svako je imao svog "babu" i otpratio njegove transformacije. Mnoga istrazivanja pokazuju da su ljudi vrlo cvrsti u opredeljenjima za jednog ili drugog lidera, a mnogo manje za njihove programe. Popadic smatra da ljudi cesto ne mogu da objasne stavove svojih vodja, vec samo simpatije. Jedina nada, kaze on, lezi u tome da se Milosevic transformise u stvarnog mirotvorca i potpuno se uklopi u svetske tendencije. Onda ce opet putem propagande modelovati svest ljudi u pozitivnom pravcu i oni ce to lako prihvatiti.

Dr Nikola Rot je vrlo oprezan pri tumacenju ociglednih masovnih preplivavanja iz uverenja u uverenje. On veruje samo empirijskom istrazivanju i predlozio je Institutu za psihologiju da se ozbiljno osvetle tri kategorije ljudi: konvertiti (bili su za jedno u proslosti, a sada za sasvim nesto drugo), tranvestiti (samo prikazuju da su promenili misljenje) i tranziti, koji upravo napustaju jedne,a usvajaju druge stavove.

Dr Zarko Korac Srbe stavlja visoko na skali autoritarnosti. Po njemu, takozvani lokus kontrole izmesten je van coveka, a kriterijumi su postali autoriteti poput nacionalnih velicina, crkve, poznatih intelektualaca.

• Zivimo u vreme kada se opipljivo moze izmeriti efekat propagande, posebno televizijske, na promenu politickih stavova. Kraj je jedne epohe, ne postoji oslonac, situacija je maglovita i to pogoduje slomu svih drustvenih vrednosti i korenitoj promeni stavova. Da ce se narod trajno razboleti, to je tesko dokazati, ali na krace staze suocen je sa agresijom, netolerancijom, osecajem nesigurnosti, strahom - kaze dr Zarko Korac.

A da su te rane "zive" moze da posvedoci telefon Hitne pomoci, ili teleapel Psihijatrijske klinike. Kako je "Politika" nedavno objavila, ucestali su panicni pozivi gradjana koji tvrde da ce se ubiti, ili razbiti sve u stanu, ili osecaju strah da ce im srce prestati da radi. Vrlo cesto potrebna je hitna lekarska pomoc koju nalaze u Urgentnoj psihijatrijskoj bolnici "Laza Lazarevic". Ljudi sa vapajima za pomoc, po doktoru Jovanu Maricu, su oni koji nisu uspeli da se izbore na zdrav nacin sa stresnim situacijama, poltickim previranjima, ili malim platama. Kod njih su odbrambeni mehanizmi zatajili, vise ne mogu da se brane.

Izgleda da upravo soj konvertita pokazuje najvecu psiholosku zilavost, ego mehanizmi tu funkcionisu besprekorno. Cini se apsurdno da je upravo taj soj garant buducih zdravih generacija, kojima ce ubedljivo govoriti da su oni oduvek bili za mir i saradnju u svetu. Milica C. sa pocetka price, moze se iz tog ugla posmatrati kao esencija narodnog zdravlja. Pa ko je tu, u stvari, lud?

Gordana Igric