BEOGRAD NAGRADJEN ZA KOOPERATIVNOST

,AIM, Beograd, 15. 09. 1994.

Milosevic i sankcije

Size: Sa sigurnoscu se moze reci da ce sankcije protiv Srbije i Jugoslavije biti ublazene. To je pobeda Slobodana Milosevica koju je morao da plati postavljanjem posmatraca na Drini. Medjunarodna zajednica je, istovremeno, pristala da posmatracka misija bude "upakovana" u humanitarni plast. Ublazavanje sankcija je tek prvi korak koji Beograd moze da upotrebi samo u svrhe unutrasnje propagande. Do opipljivih ustupaka moze doci samo ukoliko bosanski Srbi budu prinudjeni da prihvate mirovni plan, ali oni za sada ne pokazuju spremnost na takav korak. ..................

Intenzivna nastojanja evropskih zemalja - clanica Kontakt-grupe i kopredsednika Konferencije o bivsoj Jugoslaviji da se Beograd nagradi za prihvatanje mirovnog plana urodila su plodom. U utorak je Kontakt-grupa donela odluku o postavljanju posmatraca na Drinu a vec u sredu uvece u Beograd je doputovao sef te grupe Svedjanin Bo Pelnas. Sada se vec sa potpunom izvesnoscu moze reci da ce uskoro biti otrvoren beogradski aerodrom i da ce biti ukinute sankcije za sport i kulturu.

Jedna od naojosetljivijih tacaka cele ove operacije, u kojoj se posebno angazovala Rusija, je postavljanje medjunarodnih posmatraca na Drinu. Posmatraci su, posebno za SAD, bili nezaobilazan uslov za davanje zelenog svetla na ublazavanje sankcija a tokom celog ovog meseca je, cini se, trazena formula koja bi zadovoljila srpskog predsednika Slobodana Milosevica.

Uocljivo je da su ruski sef diplomatije Andrej Kozirev i posrednik Vitalij Curkin od samog pocetka izbegavali da pominju rec posmatraci, naglasavajuci uvek kako je najvaznije to sto je Beograd prihvatio mirovni plan. Sve vreme, medjutim, i njima i medjunarodnoj javnosti bilo je jasno da se pregovara upravo o posmatracima i da je Milosevic dao nacelnu saglasnost za njih.

Pristanak medjunarodne zajednice da medjunarodna posmatracka grupa bude "upakovana" u humanitarni plast verovatno je za Milosevica isto toliko znacajan ustupak koliko i sama odluka o ublazavanju sankcija. On je, naravno, umeo vesto da iskoristi taj ustupak, a u sredu je vodeci beogradski dnevnik "Politika" osvanuo sa naslovom kako je medjunarodna zajednica prihvatila sugestiju Jugoslavije da ne salje posmatrace na Drinu. Umesto njih, kaze list, dolazi humanitarna misija.

Srpski predsednik od pocetka svoje politicke karijere insistira na potpunoj nezavisnosti Srbije i njenom pravu da se unutar svojih granica ponasa onako kako zeli. Javno davanje saglasnosti na dolazak posmatraca bio bi ozbiljan udarac takvoj politici. Milosevic je zeleo to da izbegne, a medjunarodna zajednica je udovoljila njegovoj zelji. Tako je ispalo da na Drini nece biti posmatraca, iako je potpuno jasno da humanitarci ne dolaze da bi pomagali kamionima sa pomoci da predju granicu nego da bi proveravali sta se tamo dogadja i o tome izvestavali medjunarodnu zajednicu. Ne treba zanemariti ni cinjenicu da je sam sef grupe humanitaraca bivsi svedski general, a ne neki iskusni funkcioner ili operativac Medjunarodnog crvenog krsta.

Da bi dobio prvu rundu u nastojanjima da se, ovoga puta sa maslinovom grancicom u ruci, pocne vracati u svet, Milosevic je preduzeo i nekoliko dodatnih koraka. Nije, na primer, nezapazeno prosla vest da je sa granice izmedju Crne Gore i Hercegovine vracen humanitarni konvoj koji je predvodio vladika Atanasije, i to sa obrazlozenjem da je stiglo naredjenje da nikakva robe ne sme da bude transportovana bosanskim Srbima. Onaj ko je dao nalog da se vladiki Atanasiju, jednom od predvodnika tvrde linije medju pravoslavnim svestenstvom, ponudi takvo objasnjenje mogao je biti siguran da ce ovaj to vec sutradan da obelodani u medijima.

Pocetkom ove nedelje nacinjen je, takodje, novi ostriji korak prema rukovodstvu na Palama. Telefonske veze sa vladom Republike Srpske (RS) i sa agencijom Srna (po jedan broj prikacen preko beogradske centrale) prestale su da funkcionisu. Time su Pale, sa izuzetkom mozda jednog telefonskog broja kod Momcila Krajisnika ili Radovana Karadzica, prakticno odsecene od sveta. Ove dodatne restrikcije su jasna poruka, kako rukovodstvu na Palama, tako i medjunarodnoj zajednici. Medijsku izolaciju kojom je Beograd okovao bosanske Srbe prihvatili su, izgleda, i svetski mediji. U agencijskim izvestajima i na TV ekranima sve se redje pojavljuju funkcioneri sa Pala a inace govorljivi Karadzic je prakticno "izbrisan".

U narednim mesecima, svakako, nece biti lako ni Milosevicu ni posmatracima. Za efikasan nadzor dugacke i krivudave granice duz Drine potrebne su hiljade ljudi, pa je iluzija ocekivati da ce najavljenih 135 humanitaraca zaista moci pouzdano da sagledaju sta se dogadja i danju i nocu. Oni ce "na oku" verovatno imati glavne granicne prelaze, sto nece moci da bude garancija da razne vrste pomoci iz Srbije ne odlaze bosanskim Srbima. Valja ocekivati da ce humanitarci ubrzo biti optuzivani da "gledaju kroz prste" Srbima, kao sto je, na primer, Unprofor na meti naizmenicne kritike obe zaracene strane od samog dolaska u Bosnu i Hercegovinu.

Milosevicu ostaje da svoje sunarodnike u Srbiji uveri kako je dobio zaista mnogo i kako nove olaksice samo sto nisu uvedene. Potencijalno najmanja opasnost za njega je srpska opozicija koja ga vec sada kritikuje da je za odlazak sportista na medjunarodna takmicenja "prodao" Srbe preko Drine. U politickom zivotu Srbije opozicione partije su marginalizovane a njihov stvarni uticaj je krajnje diskutabilan. Cak i da se vecina ne slaze sa Milosevicem, to neslaganje u ovom trenutku nema ko da osmisli i upotrebi protiv njega.

Jedina prava opasnost po Milosevica mogla bi, eventualno, da dodje iz same vladajuce Socijalisticke partije Srbije (SPS) u cijem rukovodstvu, po svemu sudeci, ima dosta ljudi koji nisu preterano zadovljni najnovijim politickim potezima svoga vodje.

Srpski predsednik bi se od 15. oktobra mogao naci pred gotovo neresivim problemom ukoliko Kongres SAD uspe u nameri da prisili predsednika Klintona da unilateralno podigne embargo na isporuke oruzja vladi u Sarajevu. On bi tada svojim sunarodnicima morao da objasnjava kako je moguce da drzi blokadu na Drini i time "gusi" bosanske Srba, a da vladine snage dobijaju oruzje i njime pucaju po Srbima.

Srpski predsednik, takodje, zna da ustupci koje je dobio imaju uglavnom simbolican karakter i da zemlji kojoj je na celu ne moze ponuditi nista opipljivo ukoliko uskoro ne pocnu da funkcionisu i ekonomske veze sa svetom. Samo pod tim uslovima srpska privreda moze da pocne da izlazi iz katastrofalnog stanja u koje je dovedena, i samo pod tim uslovom Milosevic moze dogorocno da opravda politicki potez koji je povukao.

Ozbiljnijih ustupaka tesko da moze biti pre nego sto rukovodstvo bosanskih Srba prihvati mirovni plan ili pre nego sto samo to rukovodstvo bude smenjeno. Zato, u sustini, sve zavisi od toga koliko dugo Radovan Karadzic i njegovi istomisljenici mogu da izdrze pod ovakvim okolnostima. Oni za sada ne pokazuju znake popustanja, a izjave koje su u proteklih nekoliko dana davali celnici sa Pala zrace ogorcenjem i besom.

Beogradskom politickom carsijom u poslednje vreme sve cesce kruze glasine kako je vojni komandant bosanskih Srba general Ratko Mladic presao na Milosevicevu stranu i kako je Karadzicev pad samo pitanja (kratkog) vremena. Ali, vojne aktivnosti u Bosni, koje UN pripisuje Srbima, naglo rastu i tesko ih je uklopiti u tezu da je Mladic "promenio dres". To, medjutim, ne znaci da su glasine lisene svakog osnova. Njihovo postojanje, u najmanju ruku, pokazuje u kom se pravcu krecu zelje i nastojanja politickog vrha Srbije i Jugoslavije.

Dragan Janjic