NA KRAJU VELIKOG POSTA

Beograd Sep 14, 1994

Knjizarski izlog

Najpre stidljivo, a od kraja proleca sve agresivnije, izdavacke kuce u Srbiji ponovo se namecu ovdasnjoj javnosti. Fenomen nije lako objasniti, ali traje, podjednako u domacoj i prevedenoj literaturi

Veliki post koji je trajao zamalo pa tri godine najzad je okoncan. Knjige su pocele da stizu gotovo kao pecurke posle kise. Mali i veliki izdavaci prosto se utrkuju

  • ko ce vise, brze, sokantnije. [tavise, dosta se i prevodi. Na pitanje: otkud novac za autorska prava i za naknade raznim svetskim agentima, koje nisu male - upitani ce najcesce slegnuti ramenima. Jedna privatna "istraga" pokazala je da odgovor lezi u sad vec cuvenoj blokadi Srbije i Crne Gore od strane Saveta bezbednosti OUN. Kako je paralisan ukupan privredni zivot zemlje, izdavacke kuce su kao po dogovoru prestale da "do daljeg" placaju autorske tantijeme stranim partnerima. A jednog dana kad pro|u sankcije, videce se kako (i da li) ce se uopste platiti copyright.

Dotle, knjige se mnoze na bukvalno svakakve nacine. Nije to, naravno, ono obilje iz osamdesetih godina, kad je samo jedan "Nolit" godisnje nudio 180-200 naslova. Danas se ozbiljnim izdavacem racuna kuca koja objavi 30, 40 do eventualno 50 dela. I to je, me|utim, napredak, buduci da su "Nolit" i "Prosveta", koliko juce, imali po 7-8 do 12 noviteta u jednoj sezoni.

Od dve izuzetno lose godine u izdavackim poslovima,

  1. i 1993. - gora je bila ova druga. Stiglo se bilo zamalo dotle da je stampanje knjige dolazilo u obzir - jedino ako njen pisac nabavi novac, i to obavezno nemacke marke. Inflacija je bila stravicna. Kilogram obicnog ofsetnog papira stajao je do tri DEM, pa i vise. Uz to je vladala nestasica boja, lakova, kartona, lepila, folija, osfet-ploca i ko zna cega sve ne jos. Danas su stvari nesto drukcije. U apsolutnim merilima to je nedovoljno, u relativnim - korak napred.
  • Funkcionisemo zahvaljujuci dvema polugama. Prva je, izvestan broj sponzora i donatora koje smo okupili oko sebe. Njihov novac zalegao je iza mnogih rukopisa i samo zahvaljujuci tome, ti tekstovi su ugledali svetlo dana... Druga poluga jeste nasa sopstvena trgovacka mreza. Dosta smo napredovali u veleprodaji svakojake robe. Bukvalo kojecega. Sve sto ostane kao cista dobit preliva se u "pogon" za proizvodnju knjiga. Zato smo se i razmahali, pogotovo od sredine proleca.

Ovo je tipichna pricha knjizzevnog izdavacha. Ispricao je Milorad Grujic, direktora novosadske Izdavacke kuce Matice srpske, koja je u kooperaciji sa Knjizevnim drustvom Pismo i stamparijom Cicero iz Beograda nedavno izdala citavu novu ediciju, u kojoj se izdvajaju naslovi Alena Rob-Grijea, Dina Bucatija, Ludviga Vitgenstajna, Nikolaja Ljeskova, DJerdja Petrija (u prevodu Danila Kisa!) itd.

Grujic napominje da su se nesto povecali i tirazi knjiga koji se trenutno krecu od pet stotina do hiljadu primeraka. Pre dve godine bilo je knjiga koje su se objavljivale i u po stotinu primeraka!

Od velikih izdavacha u poslednje vreme zzivnula je beogradska "Prosveta". Njena najveca investicija bio je novi generalni direktor, Cedomir Mirkovica, knjizevni kriticar i esejista. U izdanju "Prosvete" ovih dana treba da izadje novi roman najtirazznijeg srpsog pisca Milorada Pavica - "Poslednja ljubav u Carigradu".

Dok se vazne, do juce drzavne firme, koja vise, koja manje, dovijaju da prezive, razmahali su se tzv. mali izdavaci. To su firme sa dvoje-troje zaposlenih. One posluju uz minimum troskova i gotovo bez administracije. Ovde se knjiga - ako je i to neophodno - proizvede za ciglo sedam-osam dana. Tako su se u minule dve godine proculi Zoran Stanojevic sa svojom "Knjizarnicom" u Karlovcima, zatim "Draganic", "Orbis", "Vreme knjige", "Elit", "Komerc-knjiga", "Plato", "Sfairos" - svi u Beogradu, zemunsko "Pismo", niska "Gradina", vrsacki "KOV", pancevacke "Sveske", novosadski "Svetovi", cacanski "Gradac" i jos neki.

Daleko najuspesnije je ipak Vreme knjige, izdavac koji funkcionise pod okriljem njus-magazina "Vreme". Njegov urednik Predrag Markovic uspeo je da okupi dobar deo srpske knjizevne elite: prozaiste Dragana Velikica, Radoslava Petkovica, Davida Albaharija, Jovicu Acina i Svetislava Basaru, pesnike Stevana Tontica, Milosava Tesica i Milutina Petrovica. Knjiga "Sudbina i komentari" Radoslava Petkovica u izdanju "Vremena knjige" osvojila je NIN-ovu nagradu "Roman godine". Sada na trzistu kruzi II kolo Vremena knjige, mahom prevedena dela: Danijel Defo (roman Godine kuge), Dzerom K. Dzerom (Dnevnik hodocasca), Zorz Perek (Umetnicka zbirka), kontroverzni Brus Cetvin (Uc, roman), sabrani spisi Vladana Stojanovica, pesme F. I. Tjutceva, eseji Lasla Vegela (Vitgenstajnov razboj), dve antologije - Arapske narodne price i Beogradske price, I i II, te te eseji grupe autora okupljeni pod zajednickim naslovom "Vreme uzivanja". Knjige se proda ju po ceni izmedju 17 i 68 dinara a kupaca ima.

Nove knjige najavljuju da ovogodissnji oktobarski Sajam knjiga necce biti kao prossli i pretprossli, bleda senka nekadasnje medjunarodne vele-knjizare. Direktor Udruzenja izdavaca i knjizara, Ognjen Lakicevic uverava da ce ovaj put Sajam knjiga biti "onaj stari". Tesko je, naravno, u to poverovati. Ali, odnekud, stizu i ovakva dela: "Pisma o Nemackoj" Hermana Broha, "Carobnjak" Dzona Faulsa, "Eseji" Jovana Hristica, studija "Osvetljeni sprudovi" Svetozara Brkica, "Misticna rodjenja" Mirca Elijadea, "Prepiska i rumunske pesme" Pola Celana, "Martovske ide" (dnevnik) Dusana Matica, studija "Protiv struje" Isaije Berlina, roman "Devicanstvo" Andreja Platonova, "Antologija svetske mini-price" Davida Albaharija i jos tridesetak doista vrednih knjiga.

Cini se da su ovdasnji izdavaci macka sa stotinu civota. Kako ih god bacis, docekaju se na noge. S knjigom u ruci, dakako.

Bogdan Mrvos