POVRATAK FORMULI SOCIJALNE PRAVDE
,AIM, Beograd, 13. 09. 1994.
Ekonomska politika
Veliki politicki znacaj koji je dat sastanku Slobodana Milosevica, predsednika Srbije, sa dr Dragosalvom Avramovicem, guverenrom Narodne banke i autorom stabilizacionog programa Jugoslavije, u prisustvu privrednih i sindikalnih funkcionera (13. septembra) pokazuje da srpski politicki vrh procenjuje da ce uskoro doista doci da "ublazavasnja" svetske blokade i da je poslednji cas da se utvrdi strategija ekonomske politike na duzi rok.
Predsednik Milosevic je, pored pohvala uspehu Avramovicevog programa monetarne reforme, postavio zadatak da se do kraja ove ili do pocetka iduce godine izradi "jedan celovit program oporavka zemlje". Kao glavne koordinate tog programa on je oznacio poreze, plate i penzije, posto u tom trouglu vidi problem uspostavljanja stabilnosti ekonomije, motivacije rada i postizanja "viseg nivoa socijalne pravde". Tome je dodao i pitanje "reformisanja" bankarskog sistema. Iza svega stoji Miloseviceva zelja da posle rata i razdoblja "upravljanja krizom" pocne da "upravlja razvojem".
Na ovaj cilj upucuje i cinjenica da je na ovom sastanku usvojen dokument sa optimisticnim naslovom "Ekonomski rast, drustvena pravda i finansijska efikasnost privrede (program za 1995-1997)". Taj dokument ima i operativni, ali i ideoloski karakter. Naime, u njemu se, s jedne strane, najavljuje osnivanje "radnih grupa" za investicioni program, za plate, penzije i poreze i za reformu finansijskog sistema, a sa druge, uspostavlja "ciljna matrica" usmerena na ubrzanje razvoja, postizanje viseg stepena socijalne pravde i stvaranje "moderne" trzisne privrede.
U usvojenom dokumentu naprosto se ne krije da ce drzzava uzeti ekonomiju u svoje ruke i da ce ona voditi politiku globalne raspodele. Ona ce odrediti - koliko ide drzavi, koliko ide na investicije i koliko ide radnicima i seljacima. Dr Avramovic, autor ovog dokumenta, mada je nekoliko decenija profesionalnu karijeru gradio u Svetskoj banci u Vasingtonu, ni sam ne krije da je za socijaldemokratsku koncepciju "drzave blagostanja" (welfare state). A to njegovo shvatanje savrseno se uklapa u socijalisticko idejno nasledje predsedniak Milosevica i odgovara njegovom modelu licne vladavine. Zato se ni u ovom dokumentu uopste ne spominje takozvana "tranzicija" srpske ekonomije u neki oblik kapitalistickog ekonomskog ustrojstva (rec je o procesu za koji se opredelila cela Istocan Evropa), a uz pojam trzisne privrede uvek se dodaje i atribut "nmoderna", sto je sifra za model "drzavnog kapitalizma" (to jest, socijalizma).
Da ga otvaranje Jugoslavije prema svetu i okretanje paznje domace javnosti sa rata i svetske politike na teske unutrasnje ekonomske prilike ne bi zateklo nespremnog, predsednik Milosevic vraca u pogon staru krilaticu socijalne pravde i trazi od strucnjaka da mu sacine takav model ekonomske politike koji bi omogucio da porezi budu manji, a plate i penzije vece, ali da pri tome ostane novca i za investicije. U sustini, stanovnistvu se priprema novo stezanje kaisa da bi Srbija mogla pokrenuti nove investicije.
Glavni problem na tom putu je inercija porasta plata koje su, prema podacima koje je na ovom sastanku izneo srpski premijer Mirko Marjanovic, od starta Avramovicevog programa 24 januara ove godine do jula povecane 7, 3 puta (a u samom julu porasle su prema prethodnom mesecu za 11,2 odsto). Bez obzira na tako visok rast, one su u proseku jos veoma niske naspram troskova zivota (prosecna plata je oko 200 dinara, a prosecna "potrosacka korpa" cetvoroclane porodice je oko 360 dinara). Mada su plate apsolutno niske, one previse opterecuju privredu koja je , uprkos stalnog ovogodisnjeg porasta aktivnosti, tokom osam ovogodisnjih meseci ostvarila za 9,5 odsto manju proizvodnju nego za isto vreme 1993. godine. Ipak se do kraja godine ocekuje porast drustvenog proizvoda za oko 7 odsto, sto ja statisticki privid napretka, jer ce u poredjenje uci proslogodisnja jesenja proizvodna katastrofa.
U takvoj situaciji, kada je ucesce javne potrosnje u drustvenom proizvodu, nasuprot svih napora, u prvom polugodju ostalo na nepodnosljivom nivou visem od 50 odsto (ako se naravno, ukljuce i drzavne pozajmice kod centralne banke), predsednik Milosevic trazi da se za novu godinu pripremi novi projekat drustven raspodele u kojem bi se obezbedile i domace pare za investicije, obnovu i razvoj. On racuna da ce dotle pripremiti politicki teren za novu fazu koja politiku "krvi i suza" treba da zameni politikom "znoja i suza".
Dimitrije Boarov