ALBANSKI POKRET I NJEGOVI PROBLEMI

Albanski pokret Kosova se vec duze vreme suocava sa ozbiljnim, reklo bi se i sudbonosnim dilemama. U analitickim pristupima te dileme najcesce se nazivaju: kriza invencije, neadekvatna organizacija, unutrasnja politicka blokada, inercija... Ljudi sve to dozivljavaju kao zastoj u ozivljavanju proklamovanih ciljeva. Ocigledno, rec je o stagnaciji koja se vise ne moze sakriti bilo kakvom retorikom. Ranije se tome pribegavalo uglavnom zbog nepoznavanja ili krajnjeg uproscavanja problema, a sada se to cini uglavnom zbog inercije i nemoci da se pruze valjani odgovori na veoma slozena pitanja kosovske stvarnosti i posebno u prakticnoj primeni sadasnje strategije otpora srpskoj vladavini.

Uprkos otporu, dileme su javno otvorene, a nametnula ih je teska kosovska stvarnost. One su sustinske za sudbinu albanskog pokreta u sadasnjem obliku i za perspektivu ozivljavanja albanskih ciljeva. Na povrsini izgledaju dosta neprijatne zbog gotovo opsteg uverenja i sistematskog podgrejavanja takvog uverenja da ce se kosovsko pitanje resiti pozitivno, relativno veoma brzo i mnogo lakse nego sto to sada izgleda. Pri tom se posebno racunalo ali i manipulisalo pravdom i moralom koji, na zalost, u odnosima medju narodima i drzavama gotovo nista ne znace i magicnom podrskom iz Evrope i Amerike.

U ovakvom politickom raspolozenju pojavio se izrazito albanski pokret u sadasnjem obliku. Organizovao se i delovao, odnosno pripremao, da po nacelima pravde i demokratije preuzme vlast na Kosovu. Nije racunao ili nije bio sposoban da uvidi sve prepreke na tom putu. Prakticnim problemima koje je morao da resi, kao sto su obrazovanje, materijalna pomoc velikom broju socijalno ugrozenih, organizovanje nekih oblika paralene vlasti... pokret je pristupio improvizatorski uglavnom zbog uverenja da je to "zlo koje ce trajati veoma kratko".

Od ranije, a pogotovo od pobede na majskim izborima 1992.godine, Demokratski savez Kosova ponasa se u nekim relacijama kao drzavna vlast, posebno na terenu gde se, kao u svim zaostalim sredinama nikada nije mnogo marilo ni za elementarne forme demokratskih odnosa. Unazad nekoliko godina u kosovskoj stvarnosti se nije nista bitno nije promenilo u stalnim konstantama koje opredeljuju srpsko - albanske odnose. Na albanskoj strani od najveceg znacaja je evolucija u svesti ljudi u smislu sve dubljeg saznavanja bitnih relacija srpsko - albanskih odnosa. To je znacajna politicka cinjenica koja ni malo ne umanjuje albanske ciljeve niti odlucnost da se proklamovani ciljevi ostvare. Sta vise to bi mogao da bude pocetni nivo za racionalnije postavljanje i za vecu ubedljivost albanskog otpora.

Samo nepopravljivim optimistima i romanticarima nije jos jasno da se problemi Kosova ne mogu resiti ni brzo ni lako i da sadasnja strategija nije dovoljna za bitno unapredjivanje procesa ka zeljenim resenjima. Njima nije jasno ni to da faktor vreme na sta se mnogo racunalo, moze da radi u korist Albanaca samo ako se dobro i racionalno iskoristi.

Ni u organizaciji ni u delovanju, albanski pokret ne prati nove politicke cinjenice na Kosovu i okruzenju. Ekonomija je posebno znacajna prica realnosti i sudbine Kosova i Albanaca, a da ne govorimo o medjunarodnoj diplomatiji koja se i dalje shvata krajnje moralizatorski. Ipak, istrajava se na dosadasnjoj politici, koja se vremenom potvrdjuje kao previse ili apsurdno oprezna obzirom na proklamovane ciljeve. Tako na primer, nije konstituisan kosovski parlament, zbog procene da moze doci do srpsko-albanskog konflikta, te se sredinom 1993. godine odustalo od daljeg sprovodjenja vec proklamovane politike neprekinutog unapredjivanja autonomnih oblika zivota u svim sredinama.

Tako je otpor srpskoj vladavini u mnogo cemu poceo da izgleda i da postaje "golo izrdrzavanje nasilja", a pokusaj za prevazilazenje stagnacije da se pretvara u " primitivnu" borbu za vlast, za sitne privilegije i za obezbedjivanje stalnog prisustva u javnosti. U stvari, nastalo je stanje koje onemogucava pouzdano ocenjivanje da li je neka inicijativa motivisana iskrenim namerama da se prevazidju teskoce ili je uperena protiv druge politicke grupacije u cilju diskreditovanja u ocima zabrinute i emocionalno preopterecene albanske javnosti.

Bez novih ideja i inicijativa, bez veceg iskustva, opterecen mnogim bolestima politickog pluralizma, sa organizacijom koja ocigledno ne odgovara zacrtanim politickim ciljevima i pod stalnom zestokom represijom, albanski pokret nasao se do sada pred najvecim teskocama, pa i na raskrscu.

U uslovima kada se politicki zivot svodi na superaktivno vodjstvo i uglavnom na zainteresovanu, ali neaktivnu masu, ne iznenadjuje da je javnost okrenuta upravo svom politickom vodjstvu. Albanska misljenja u pogledu mogucnosti sadasnje politicke strukture su podeljena. Od, izgleda, preovladjujuceg stava potpune podrske do nijansiranih stavova da je sadasnja politicka struktura dostigla svoj zenit, mozda jos pre dve godine ili nesto manje i da ona i zbog unutrasnjih politickih blokada ne moze da ucini ozbiljniji zaokret u prevazilazenju sadasnjih teskoca. Medjutim, kako na vidiku nema novih snaga ili barem tako izgleda, neke kosovske partije pokrenule su inicijative da se sva ova pitanja razmatraju zajednicki u okvirima sadasnje politicke strukture. Krajem juna ove godine, Parlamentarna partija je ocenila da se albanski nacionalni politicki pokret nalazi na kriticnoj tacki. Polazeci od procena o konstantnom slabljenju unutrasnjih i medjunarodnih pozicija albanskog pokreta, ova partija je predlozila odrzavanje jednog svealbanskog (kosovskog) Savetovanja na kojem bi se, na osnovu dosadasnjeg iskustva razmotrili svi problemi organizacije i otpora. Bilo je predozeno da se Savetovanje odrzi tokom jula, pa se samo iz razloga sto se ono nije odrzalo, moze zakljuciti kako je ova inicijativa prosla kod drugih partija. Krajem avgusta ovu inicijativu je obnovio UNIKOMB (Partija nacionalnog jedinstva) ali sa daleko ostrijim ocenama stanja i konkretnim predlozima. "Spremnost kosovskog politickog vodjstva, kaze se izmedju ostalog u ovoj inicijativi, na samozrtvovanje za svete nacionalne i ljudske ideale u obliku samozrtvovanja Isusa Hrista i nesrecna instrumentalizacija albanske politike od strane svetskih demokratskih trendova cini da se interes mira uzdigne iznad nacionalnih interesa na Kosovu i sire". To prakticno otvara put ostvarivanju grcko-srpskih antialbanskih planova i aspiracija, ocenjuje se u ovoj inicijativi i zahteva zajednicko angazovanje na izgradnji jedne originalne strategije otpora. Pored ostalog predlazu se i protestni marsevi protiv sistematskog srpskog drzavnog nasilja i terora.

Na jednoj od svojih Konferencija za stampu Ibrahima Rugova je rekao da ce se predlozene inicijative razmotriti na Koordinacionom odboru albanskih politickih partija Kosova. Imajuci u vidu veoma retko sastajanja i nacin rada ovog odbora i, jos vise, tok rada nedavne Skupstine Demokratskog saveza Kosova gde su jeednostavno precutani svi goruci problemi, to prakticno znaci da su inicijative ovih partija odlozene na neodredjeno vreme. U stvari stalno odlaganje sustinskih pitanja i problema je najilustrativniji izraz stagnacije i nemoci albanskog pokreta i njegovog plitickog vodjstva.

Fehim Rexhepi AIM Pristina