ALBANIJA I MAKEDONIJA IZMEDjU GRCKE I TURSKE
AIM, Skopje, 13.09.1994
*SIZE
* Grcka kako da je odlucila da ne prihvati nikakav dijalog sa svojim susedima i time ostavlja utisak da je njoj cilj samo da povecava balkansku krizu. * Cak ni ubedjivanja ministara Evropske Unije nisu pomogla da Grcka popusti prema Makedoniji i ukine jednostrano uveden embargo. * U pozadini svadje Atene sa svojim susedima (izuzev Bugarske) zapravo krije se rivalstvo sa Turskom i vodi se bitka za to tko ce imati presudni uticaj na Balkanu. * Grcko - turski odnosi, koji i dosada nisu bili dobri (zbog "kiraskog problema") sada su dostgli tacku kljucanja i nije neosnovana sumnja da se, tenzija koju stvara Grcka lako moze upotrebiti za pocetak novog totalnog balkanskog rata.
Grcki premijer Andreas Papandreu odbio je dve sugestije, kojima su se nastojale otkloniti dve krizne tacke na Balkanu u cijem je epicentru Grcka. Prvo je odbio jos jedan poziv Tirane na dijalog. Vlada albanskog predsednika Sali Berise njime je pokusala pronaci formulu za albansko-grcki spor, koji je na talasima sudjenja petorici albanskih Grka optuzenih za spijunazu i optuzbama Atene da se u toj njoj susednoj zemlji ne postuju prava grcke nacionalne manjine, dosegli tacku klucanja.
Grcka vlada jednostavno ne prihvaca nikakav dijalog dok se ne oslobode petorica sada vec optuzenih pripadnika grcke nacionalne manjine (izrecene kazne se krecu od sest do osam godina zatvora), a ne prihvaca ni uslove koje je, usput, ponudila Tirana. Albanska vlada uz poziv na dijalog predlozila je da i Atena prizna postojanje albanske nacionalne manjine u Grckoj, potpisivanje sporazuma o nepromenjlivosti postojecih granica i, na kraju, promenu dosadasnje grcke politike prema juznom delu Albanije, odnosno, kako ga Grci zovu severnom Epiru, gde zivi grcka nacionalna manjina.
U nedelju je Papandreu iz Soluna, porucio i onima koji su racunali da bi Atena mogla makar malo popustiti prema Makedoniji i ukinuti jednostrano uveden embargo prema toj republici da i od toga nema nista. Dakle, grcki embargo prema Makedoniji, koji preti stabilnosti te nove male balkanske drzave i dalje ostaje na snazi. Nisu pomogla ni silna ubedjivanja ministara Evropske Unije na celu sa sefom nemacke diplomacije Klausom Kinkelom, koji su u nedelju zavrsili svoje dvodnevno neformalno zasedanje u Uzedomu na baltiku. Sve se, zasada, prakticki svelo na konstattaciju sefa grcke diplomacije Karlosa Papuljasa da se na Grcku vrsi "nevidjen pritisak" kako barem malo popustila u grcko- makedonskom sporu.
Ta popustljivost koja se ocekivala svodila se na to da Makedonija izjavom svog drzavnog vrha najavi da ce promeniti svoje drzavne simbole (koje Atena smatra grckim) i Ustav ( koji u pojedinim delovima bode oci sluzbenoj grckoj politici) na sto bi usledilo skidanje embarga. Glavno sporno poitanje-ime makedonske drzave (za koje Atena ponovo tvrdi da pripada iskljucivo grckoj historijskoj bastini) bilo bi ostavljeno za kasnije pregovore. Papandreu je u Solunu izgovorio jos jedno kategoricno "Ne". Jer, kako je rekao, na izjavu moze uslediti samo izjava, a na prakticki korak moze se odgovoriti prakticnim korakom. Drugim recima, embargo se moze skinuti samo u slucaju da i Skopje demonstrira prakticki "dobru volju".
Papandreu jednostavno ne pristaje na bilo kakve ustupke, buduci da danas kako kaze jedan korak nazad Atene, vec sutra bi znacio dva koraka nazad a u perspektivi i citavih deset sto njegova vlada nikada nece pristati. Nije iskljuceno da ta grcka politicka tvrdoglavost rezultira i jos jednim embargom, koje bi bilo uvedeno i na albansko-grckoj granici. Atena je, naime, u vremenu sudskog procesa petorici pripadnika grcke nacionalne manjine najavila da ce poduzeti "ostre mere" ukoliko se optuzeni ne oslobode, a oni, koji imaju duze pamcenje, secaju se da je nakon slicne izjave Papandreua u vezi "makedonskog pitanja" usledilo zatvaranje grcko-makedonske granice. Kriza u albansko- grckim odnosima vec je rezultirala proterivanjem vise od 50.000 albanskih emigranata iz Grcke, grcki granicni prelazi zatvoreni su za Albance, a na granici pojacana kontrola dovodjenjem specijalnih jedinica.
U pozadini svadje Atene sa te dve susedne zemlje krije se, zapravo, rivalitet i bitka uticaja na Balkanu izmedju Turske i Grcke. Atena je vec optuzila Ankaru da podrskom, koju daje Skopju i Tirani, stvara antigrcki blok. Sada su i odnosi izmedju njih dve
- Turske i Grcke - usli u opasne vode. Grcko-turske odnose, koji su ionako bili osetljivi zbog "kiparskog pitanja", dodatno je opteretila namera Atene da psrosiri svoje teritorijalne vode u Egejskom moru sa sest na 12 milja, a vazdusnog prostora sa sest na deset milja. Iako je turska premijerka Tansu Ciler izjavila da veruje da ce se taj spor resiti pregovorima, Ankara je jasno porucila Ateni da ce, ukoliko se bude stvarno sirila u najavljenim dimenzijama, izazvati rat. Sve u svemu, Atena, kako je uverena, nema srece sa nijednim svojim susedom. Presudno je pitanje sta moze ocekivati aktuelnom tvrdom politikom.
Dali se iza svega krije nesto sto se jos golim okom ne vidi, a nalikuje na igru na kartu jednog velikog Balkanskog rata? U cekanju odgovora na to pitanje, nije naodmet reproducirati analizu grckog premijera s njegove poslednje konferencije za novinare u Solunu. Govoreci da u susedstvu postoji problem Kosova, kao i problem albanskog kolektiviteta u Skopju (kako sluzbena Atena iskljucivo zove severnog suseda Makedoniju prema njenom glavnom gradu) Papandreu je rekao da su "moguci razliciti scenariji". To verovatno podrazumeva i one ratne , pa ce se grcka vlada zavisno od razvoja situacije postavljati i prema "fenomenu Albanija".
VERA GEORGIEVSKA