DAT JE ZNAK ZA START POLITICKOG "CIRKUSA" U MAKEDONIJI

(Predsednik sobranja Makedonije saopstio je datum odrzavanja drugih po redu visepartijskih izbora u Makedoniji. U ovaj tekst se govori kako je javnost prmila (ne)ocekivanu vest da ce se izborti odrzati 16 oktobra a ne u novembar , kako su reagovale politicke partije i ostala predvidjanja ovdasnjih analiticara).

AIM, Skopje, 12.09.1994

SIZE * Neocekivano saopstenje da je predsednik Republickog Sobranja Makedonije Stojan Andonov potpisao odluku da se novi izbori odrze ranije, 16 oktobra, iznenadio je cak i neke ministre iz sastava koalicione vlade, sto neki tumace da su ovu odluku doneli uski krug celnika u Makedoniji. * Opozicione partije ovaj potez su protumacili kao dokaz da se partije na vlasti boje fer izbora i da zato zadaju ovakve "niske" udarce ostalim partijama. Ali pri tome podvlace da su sprenne izaci na izborima. * Zasada nezvanicno se spominju samo dve imena za predsedbickih kandidata

• Kire Gligorova i Djordji Atanasovskog. * Albanske partije na novim izborima idu razedinjene i posvadjene. Sta to znaci za same Albance i za Makedoniju? * Povecava se strah kod makedonske javnosti da na drugim po redu visepartijskim izborima moze biti primenjen i "rumunski recept" prisilnog osvajanja vlasti posebno od onih opozicionih partija kaje gube svoje pozicije kod biraca.

Kazu da kad je predsednik Sobranja Makedonije saopstio vest da ce se novi vanredni izbori biti odrzani 16 oktobra ove godine, bili iznenadjeni i neki ministri vlade Makedonije.Sto je dokaz tvrdnjama da su odluku doneta sa strane tesnog kruga ljudih na celnim pozicijama u Makedoniji. A on je to nezvanicno obznanio na svecenosti po povodu Dana nezavisnosti Republike Makedonije, 8 septembra, na prijemu koji je bio organizovan za diplomatski kor i domace goste. Odluka o raspisivanju novih vanrednih izbora je zvanicno potpisana od Stojana Andova sutradan, kada su poceli napadi od onih koji su bili iznenadjeni takvom odlukom. Kazu da je ovaj poteg Andonova (bolje reci koalicionih partija koje su na vlast) imao za cilj da izazove pravi sok u stabovima opozicionih partija. Ako je zaista cilj bio taj, onda je on stoposto postignut. Retko je ko ocekivao da ce se izbori odrzati prije predvidjenog roka u odnosu na broj onih koji su osnovano sumnjali da ce se izbori prolongirati i nakon novembra kako bi parlamentarci produzili sebe "rok trajanja".

Opozicione partije ovaj poteg predsednika republickog parlamenta ocenili kao dokaz da pozicija ne zeli i nije spremna za fer izbore. Aleksandar Tortevski iz DP na cijem je celo Petar Gosev izjavio je da " ovaj cin pretstavlja sabotazu protiv demokratije i protiv interesa Makedonije." Na toj talasnoj duzini su i reakcije ostalih opozicionih partija bez razlike iz kog su nacionalnog tabora. One su sokirane ovakvom "diverzijom" pozicije, ali listom napominju da je pozicija loso kalkulisala i da su one spremne ici na izbore. Za razliku od njih, partije na vlasti smatraju da je odluka sasvim opravdana i da interesi Republike nalazu da se ranije ide na izbore. "Smatram da vest o raspisivanju novih izbora nekoliko dana prije ocekivanog, ostavlja prostor za razne spekulacije, ali sasvim neosnovanih, da je to navodno odgovaralo poziciji, da je ovo za nju najpovolniji trenutak da dobije izbore" , kaze predsednik najvece albanske partije u Makedoniji PDP, Abdurrahman Haliti. I jos dodaje: "Ne odlucuje vreme za pobedu na izborima, vec poverenje i demokratski sadzaj programa. Pozicija ciji smo deo i mi, u ovom pogledu ima cvrstu potkrepu u izbirackom telu." Dakle moze se zakluciti da se prvi put partije na vlast i one u opoziciju slazu u potpunosti medju sobom. Razume se, prvi da je ovakva odluka ispravna a opozicija da je ovaj poteg jos jedan dokaz da pozicija zeli nekorektnim "niskim udarcima" ostati na vlast. Iz Demokratske partije Turaka smatraju da ce i na ovim izborima Turcima biti omoguceno samo da biraju a ne i da budu odabrani pa tako da njih uopste ne brine datum novih izbora.

I sta sada?, pitaju analiticari zateceni i sami ovakvom odlukom. Neki smatraju da je ovakva odluka bila indirektno iznudjena i od strane medjunarodnih institucija. U tom kontekstu spominje se i MMF ciji zvanicnici nisu potpisali nikakav dogovor sa Makedonijom. Smatra se da ce oni sacekati da prodju izbori kako bi znali koja vlada stoji iza potpisanih dokumenta. Neki analiticari su skloni da veruju da je mozda ovo i najbolja podrska sadasnje Vlade mladog Branka Crvenkovskog i "signal" biracima za koga trebaju dati svoj glas. U svakom slucaju, dat je znak da startuje veliki politicki "cirkus" u Makedoniji.Sve partije sada moraju podignuti "zavese" moraju da saopste imena svojih "aduta". Sto se tice toga vec sada su pocele spekulacije. Najvise je onih povezanih za opozicionu VMRO-DPMNE Ljupceta Georgievskog i DP Petra Goseva. Spekulira se da je moguca koalicija medju ovih dveju partija i da je problem samo o tome da se lideri ne mogu sloziti tko ce se za sta kandidirati. Spekulira se da ce VMRO-DPMNE svog lidera predloziti za predsednickog kandidata. Zvanicno iz ove partije su najavili svoju konvenciju za sredu i obznanili da, ne samo sto su spremni ici na izbore vec da ce sa svojim kandidatima pokriti sva biracka mesta u Makedoniji.

Partije sada nemaju drugog izbora. Moraju ici dalje i iskoristiti ovaj kratki period koji je njima dat da se organizuju. To ce zasigurno uraditi i albanske partije koje su u ovom trenutku najneorganizovane. Struja Arbena Xhaferija i Menduha Thacija koje se na poslednom kongresu otcepila iz redova PDP izbore ceka neregistrovana i pred sudskim sporom oko toga kome pripada kapital ove partije. Celnici ove struje daju do znanja da nisu spremni koalicirati sa nijednom albanskom partijom i da ce na izbore, ako ih sud do tada ne registruje, ici sa nezavisnim kandidatima. Dakle, izbiracko telo Albanaca ovog puta ceka izbore rascepkano i ni priblizno ne tako homogeno kao na prvim visepartijskim izborima. Sta to znaci za same Albance i za Makedoniju jos se ne moze stopostotno ustvrditi i zavisi sa kog ugla se to analizira. Iz ugla demokratskih pravila igre nije neki veliki hendikep kad se biracima da veci izbor i vise politickih opcija medjutim, kad se ima u vidu da tako rascepkana zastupljenost u parlamentu daje vece sanse makedonskom nacionalnom taboru da minimizira zahteve Albanaca ovakva podvojenost albanskog politickog mileja moze biti negativna po njih sami. I na samo za Albance vec i za samu Makedoniji. Jer, bez rzlike ko ce doci na vlast, u Makedoniji je nemoguce opstati Vlada koja nema u svom sastavu dominantni albanski politicki subjekt. To znaju i sadasnje partije na vlasti a i opozicione partije. Pa cak i oni politicki subjekti koji su poznati po svojim antialbanskim stavovima.

Javnost u Makedonije se uveliko interesuje tko ce biti kandidovan za predsednika Republike. O kandidaturi Kire Gligorova niko ne sumnja. Cak je on poceo predizbornu "kampanju" govorom u Strugi. Neki novinari kazu da nikada nisu imali priliku Gligorova da cuju da tako govori. Predsednik Vlade i lider SDSM, Branko Crvenkovski kaze da "ce SDSM vise nego sigurno da stane na strani kandidature g-dina Gligorova" i dodaje "da ocekuje kako ce i ostali, ne samo participanti u Vladi, vec i veci krug gradjanstva u Makedoniji stati iza kandidature gospodina Gligorova." Analiticari smatraju da trenutno Gligorov nema dostojnog protivnika i da ce glatko odneti predsednicke izbore koji se odrzavaju paralelno sa onim za poslanicka mesta u republicki parlament. Osim Gligorova poznata je javnosti i kandidatura Djzordja - Djordji Atanasovskog, amerikanca makedonskog potekla koji ce se kandidovati kao nezavisni kandidat. Predsednicki kandidati ostalih partija jos su nepoznati javnosti. Ali uskoro ce i njihova imena biti saopstene javnosti. Sat predizborne kampanje vec je poceo otkucavati vreme.

Koliko su opravdana strahovanja da je moguce da se na ovim izborima u Makedoniji ocekuje i delovanje "rumunuskog recepta". Ako se ima u vid ono sto se dogadjalo na nekim izbornim jedinicama na kojima su izabrani novi parlamentarci zbog odlaska ili smrti prethodnih izabranika, kada je doslo do fizickih obracuna medju politickim rivalima, takve pretpostavke nisu bez ikakve osnove. Jos sada ima znakova da je moguce takvo nesto u Makedoniji: poznat je slucaj u Prilepu kada je silom bila prekinuta tribina VMRO-DP sa strane rivalske partije VMRO-DPMNE. A i slucaj u izbornoj jedinici 103 kada je nakon izbora kandidat VMRO-DPMNE B. Sinadinovski izjavio da se vlast treba uzeti u ruke ne pitajuci za cenu. Moze lako da se desi da neke partije, koje uveliko gube svoje pozicije, demokraciju pretvore u sasvim nesto drugo a sta bi ujedno znacilo i kraj demokratije u Makedoniji. I ne samo demokracija!
KIM MEHMETI