AMERIKA CE RADIJE POSLATI ORUZJE NEGO VOJNIKE

Intervju: MIHAJLO MIHAJLOV, jugoslovenski disident nastanjen u Vasingtonu

tekst:

Nekadasnji poznati politicki zatvorenik i disident Mihajlo Mihajlov zivi i radi u Vasingtonu.I pored toga vrlo je prisutan u jugoslovenskoj javnosti kao posmatrac i analiticar krize na prostoru bivse Jugoslavije. Ovih dana na stranicama NIN-a zapazena je njegova polemika sa Nikolim Milosevicem, povodom reagovanja ovog srpskog akademika na istup Ceslava Milosa pred pariskom javnoscu kojom prilikom je optuzio srpske intelektualce za izazivanje rata u Jugoslaviji.Ova polemika kao i boravak Mihajlova u Beogradu bili su povod za razgovor o mnogim temama.Interesovala nas je, prije svega, procjena americkog stava prema planu i predlozima Kontakt grupe i uopste raspletu bosanskog sukoba.

Mihajlov procjenjuje da Amerika ne ocekuje mnogo od predloga Kontakt grupe i da je jedina opcija na kojoj se trenutno insistira, izglasavanje u americkom kongresu odluke o ukidanju embarga na uvoz oruzja za bosanske Muslimane.

AIM: Po vasem misljenju da li je takav americki stav, cak i ako dobije podrsku Evrope koju sada nema, vodi nekakvom razresenju bosanske krize?

MIHAJLOV: Mislim da je pre dve godine americki odlucan stav vodio nekom kompromisu i miru. Radi se, naime, o tome da je Amerika od samog pocetka podrzavala jedinstvo Jugoslavije. Ona je bila protiv priznanja jugoslovenskih republika, ona je to poslednja uradila i generalno gledajuci, americki stavovi su bili ispravni i pre godinu i pre dve godine. Na zalost, predsednik Klinton nikada nije uspevao ili nije hteo da uspe, da ostvari svoje stavove. On se uvek poziva na to da ne moze da dobije podrsku Zapadne Evrope, da nece da ide sam, medjutim, u svim odlucnim situacijama i velikim krizama, Amerika je uvek isla prva ne cekajuci druge. A saveznici su je samo pratili. Sada se verovatno Klinton samo izgovara da nece da se mesa u bosanske stvari.

AIM: Ukoliko neuspeh Kontakt grupe izazove krizu, moze li se sada ocekivati da Amerika povuce neki samostalni potez ili ce, mozda, Evropa da se prikloni americkom stavu. Sta je realnije ocekivati?

MIHAJLOV: Ja mislim da ce se ranije ili kasnije Evropa prikloniti americkom stavu, mada predstavnici Evropske unije uvek isticu, kada dolaze u posetu Americi, da je njihova politika bila ispravna, jer su uspeli da zadrze krizu u granicama bivse Jugoslavije tako da sa evropske tacke gledista relativno male zrtve u jugoslovenskom ratu. Niko nece da salje svoju armiju u bosanski ili balkanski rat pa je moguce i da ce se toj taktici prikloniti i americka administracija. U praksi oni su dosad tako i postupali. Ali, nema nikakve sumnje, cak i da se potpise taj mir sa Kontakt grupom, Klinton nikad ne bi poslao vojnike da cuvaju mir, iako je zvanicno obecao 25 hiljada marinaca. Klinton ne moze zbog svojih unutrasnjih politickih razloga da zrtvuje zivote americkih vojnika.

AIM: Da li je, s druge strane, eventualno dizanje embarga na uvoz oruzja, takodje, rizik za Ameriku.

MIHAJLOV: U americkoj publici postoji ogroman otpor prema slanju americkih vojnika. Medjutim, naoruzati nekog da se bori to je druga stvar.

AIM: Ipak, vojni strucnjaci tvrde da dizanje embarga ne moze resiti problem uspostavljanja ravnoteze u naoruzavanju buduci da je srpska strana u Bosni toliko dobro naoruzana da bi trebale proteci godine da muslimansko-hrvatska strana dodje do tolike kolicine naoruzanja. Stoga se smatra da upravo to moze izazvati novo krvoprolice medju neravnopravnim ucesnicama u ratu.

MIHAJLOV: Da, kritike na takav plan u Americi odnose se upravo na prakticno ostvarivanje plana oko embarga.Javnost se pita da li je moguce prebaciti u Bosnu toliko oruzja koliko treba, ili ce u medjuvremenu srpska strana poceti odmazdu obaranjem aviona i slicnim postupcima.Ipak, vecinsko misljenje da ce naoruzanje bosanske strane voditi nekom balansu snaga sto znaci i smanjenju broja zrtava, jer veliko krvoprolice u Bosni je upravo posljedica neravnopravnosti sukobljenih strana. Zato Amerika smatra da ukoliko hoce da se dodje do nekog resenja, bez slanja svojih trupa, dizanje embarga na oruzje je najlogicniji potez.

AIM: Svedoci smo ovih dana cinjenici da svet pregovara sa Milosevicem kao s prvim mirotvorcem planete. Ocigledno da je to stoga sto drugi izbor ne postoji i da se najvise racuna vodi o pragmaticnosti poteza?

MIHAJLOV: Pa da, svet je jednostavno pragmatican. Njega interesuje zaustavljanje rata. Posto Milosevic direktno kontrolise ovaj deo Balkana, to je savrseno jasno da, ukoliko je on zainteresovan za mir, da ce medjunarodna zajednica to podrzati. Svet savrseno ne interesuje ko je ko, njega interesuje politika.

AIM: A Milosevica najvise zanima ostanak na vlasti. Tako se dva interesa ocigledno poklapaju.?

MIHAJLOV: On mora da na taj nacin oslabi pritisak na Srbiju jer u suprotnom ce njegova vlast doci u pitanje. Milosevic je juce bio komunista, sutra moze biti nesto deseto, njega interesuje samo vlast.

AIM: Vi ste ovih dana usli u polemiku sa akademikom Nikolom Milosevicem podrzavajuci Ceslava Milosa u njegovom stavu da je vecina srpske intelektualne elite stala iz velikosrpskog nacionalnog programa i tako skrivila ovaj rat. Ocigledno je da se na ovim prostorima ta krivica ne priznaje i da se krivci traze medju drugima, sada prevashodno medju "fundamentalistima".?

MIHAJLOV: U ovom sto se trenutno desava oko Prijedora i Bijeljine, gde se nastavlja etnicko ciscenje, o cemu je pre dvadesetak dana Helsinski komitet izdao odlicno dokumentovanu knjizicu sa imenima zlocinaca koji su palili i ubijali, sto je bio povod da napisem kako bi to oni mozda radili i bez blagoslova Dobrice Cosica. Ali, intelektualci, stvarajuci takav nacionalni program i optuzujuci sve ostale drzave za srpski jad i nesrecu, doveli su do genocida nad muslimanskim narodom. To je naravno veliki greh srpske inteligencije mada se ja slazem da nije sva srpska inteligencija bila uz Dobricu Cosica. Nikola Milosevic se kaci s Muslimanima i izjednacava islamski fundamentalizam sa islamom.A to je isto kao izjednacavati hriscanstvo sa inkvizicijom. Islamski srednji vek je zaduzio civilizaciju bez koje sada ne bi recimo bilo nauke s kompjuterima, a to se zaboravlja.Iranski fundamentalizam, to je bolesna ekstremna reakcija na bolesno stanje regiona pa i celog sveta.Zato se ne moze reci da je takav celi islam, pogotovo ne izjednacavati muslimansku nacionalnost u Bosni i taj etnicitet sa fundamentalizmom.Bosansko-hercegovacki Muslimani su najkultivisaniji i najevropskiji od svih Muslimana u svetu.Druga je stvar sto u ratu sva moguca zla izlaze na povrsinu pa je srpski nacionalizam prouzrokovao i fundamentalizam.

AIM: Nije li i to sto i veci dio inteligencije i srpske opozicije podrzava velikodrzavni etnicki projekat, razlog medjunarodne podrske Milosevicevom rezimu?

MIHAJLOV: Svakako. Medjunarodna zajednica nikada nece podrzati opoziciju koja se ne razlikuje od zvanicne vlasti, ili preciznije, Zapad ce pre podrzati Milosevica jer njemu se manje zamera nacionalizam nego opoziciji, a njega podrzavaju zato sto je u ovom trenutku promenio politicki stav.

AIM: Opozicija i inteligencija istocne Evrope to sami konstatujete u ovoj polemici o kojoj govorimo, nije nikako razmisljala dalje od obaranja rezima, zapravo se nikada nije ozbiljno pripremala za dolazak nekih novih odnosa.To bi se posebno moglo odnositi na prostore bivse Jugoslavije?

MIHAJLOV: Imate potpuno pravo.Ovo je na neki nacin produzetak sindroma postkomunistickih drustava, jer ovde nikad vladajuca struktura nije pala kao sto je pala u vecini komunistickih zemalja, kao da niko nije ocekivao rusenje vlasti tolikom brzinom. Bili su zateceni, zato nije bilo programa, jer sutra i da padne Milosevic u jednoj kriznoj demagoskoj situaciji ako se rat u BiH produzi, a verovatno hoce, mogu doci radikalnije nacionalisticke struje, prosto fasisti, jer je Milosevic manipulisao nacionalizmom.On moze da se vrati nekoj levoj formi vladavine, ali fanaticni nacionalisti to nece moci da prihvate.

AIM: Je li je u tom smislu Karadjic konkurencija Milosevicu buduci da se uz njegovo ime trenutno vezuje "cistije" ostvarivanje srpskih interesa?

MIHAJLOV: Ja mislim da je Milosevic daleko vestiji politicar.Ne vidim da ga Karadzic moze ugroziti.On moze da stvori blok opozicionih nacionalista potpomognutih Srbima iz Bosne a ja sumnjam da je Milosevic tako naivan da pusti da neko s one strane Drine kontrolise njegovu vojsku.

AIM: Kako vidite Crnu Goru u tim odnosima?

MIHAJLOV: Savrseno je jasno da u svim kriznim situacijama pod tako rigidnom populistickom vlascu kakva je Miloseviceva, jaca blok za nezavisnu Crnu Goru. Pretpostavljam da ce takva strujanja biti sve jaca i jaca, ali pitanje je, da li postoji realna mogucnost da se u ovom trenutku Crna Gora odvoji!? U to ja, iskreno receno, sumnjam.

AIM: Uprkos neslaganju oko jugoslovenske krize, svetska zajednica donekle pocinje sa dugorocnim razmisljanjima pa se dosta ovih dana uvodi u opticaj balkanska konfederacija kao mogucnost da se na neki nacin povezu zakrvljene jugoslovenske zemlje. Je li to realitet ovog trenutka?

MIHAJLOV: Da, u poslednje vreme o tome se ozbiljno razmislja. Jer, na pocetku jugoslovenske krize u Pentagonu, na primer, nisu mogli razlikovati Srbe i Hrvate, jer su toliko malo znali o bivsim jugoprostorima. Bilo je napisano vrlo mnogo gluposti, a ovih nekoliko godina, ljudi su proucavali situaciju i sada se u Americi skoro svake nedelje pojavi neki veoma dobar analitican clanak ili pak knjiga i svima je sve vise jasno da je nemoguce razbiti Jugoslaviju na nacionalne zajednice odnosno podeliti je, jer da bi se to uradilo, moglo bi doci do totalnog unistenja svih strana.Ako se insistira na tim podelama, u Bosni ce biti veciti rat. Posto sama ideja Jugoslavije u ovom trenutku nije to sto ljudi na ovom prostoru rado prihvacaju, to se pojavila ideja sire konfederacije - balkanske. O tome smo Maks Singer i ja pisali u VASINGTON POSTU, stto je izazvalo odredjene reakcije.Taj pokret nije zaista podrzan ni od jedne vlade za sada.Ali, ukoliko se rat bude sirio ta ideja ce sve vise jacati, o tome se sprema jedna internacionalna konferencija ove zime.Ucestvovace mnogo naucnika iz celog sveta i to ce ranije ili kasnije uci u politicku strategiju medjunarodne zajednice. Ja sam ubedjen da ce se to ranije ili kasnije ostvariti inace je nemoguce ostvariti mir na ovim prostorima.

AIM: "Ranije ili kasnije" - je li moguce vremenski oznaciti period?

MIHAJLOV: Nazalost, najvece istorijske promene se dogode u vreme ratova. Ako se ovaj rat prosiri, pogotovo ako se prosiri na Sandzak, Kosovo i Makedoniju sto znaci uvlacenje u rat Albanije i Bugarske, Grcke i Turske onda ce Zapad morati da prekine sukob, morace upotrebiti silu.Onog trenutka kada se Zapad umesa vojno za gasenje pozara, tog trenutka on ce formirati ciljeve i zahteve i ako do toga dodje, konstituisanje balkanske konfederacije je nesto najlogicnije.U suprotnom, to ce ici mnogo sporije, dok su ove nacionalisticke vodje na vlasti.

Dara Pejovic Aim Podgorica