" BRAVAR JE BIO BOLJI"

Intervju sa Milenkom Karanom

Nedavno su u Velikoj Britaniji objavljene dve knjige, Dzaspera Rudliga i Ricarda Vesta, o Josipu Brozu Titu. O njima je u londonskom THE SUNDAY TIMES prikaz dao lord Dejvid Oven. O tom njegovom prikazu razgovaramo sa Milenkom Karanom, psihologom iz Pristine, koji se godinama bavi pitanjem staljinistickog ponasanja komunisticke partije Jugoslavije i Titovim prisustvom u tom procesu. Jos jedan razlog za ovaj razgovor je njegova najnovija knjiga : "Joza Broz, prilog psihobiografiji mladosti Josipa Broza".

AIM: Sta mislite o nedavno izdatim knjigama Dzaspera Rudlinga i Ricarda Vesta, obojica su dakle objavili Titovu biografiju, odnosno kakav je vas sud o prikazu koji je dao lord Oven, koji je vec poduze vrlo aktivan u svojoj misiji na uspostavljanju mira na terotoriji bivse Jugoslavije?

KARAN: O knjigama nista, jer nisam video ni njihove korice. O prikazu mogu ponesto, jer je on objavljen u beogradskom listu "POLITIKA". Lord Oven dobro poznaje ovaj prostor i nase naravi u njemu. Cak mislim da o nama zna vise nego sto je pozeleo kada se zaputio u njega i nase nevolje u njemu. On ovde nije dosao kao cinovnik koji otaljava kancelarijski posao vec kao radoznalac upucen u zbivanja sa kojima se svaki cas srece i cesto preganja.I ne odustaje; sa tom "tvrdoglavoscu" on meni vise lici na Irca nego na Engleza zbog cega ce, verujem, dokrajciti ono sto se od njega ocekuje. Toliko da se vidi da ga nisam lisio pohvale koju zasluzuje.

AIM:Da li u vasem kazivanju ima i pokude onog o cemu on pise?

KARAN: To nije pokuda, vec ponuda da se o nekim njegovim iskazima moze raspravljati, pa i sporiti, pri cemu znam razliku u snazi nasih reci: on je ugledni politicar, a ja obican psiholog. Zbog toga se uokvirujem u mogucnosti samo svoje nauke. U njegovom kazivanju sporna je , bar za mene, tvrdnja da je Tito pogresio sto se " vezao za marksisticku ideologiju koja je sama po sebi bila osudjena na neuspeh". Nesto slicno, ali pre uvazenog lorda, ja sam rekao u godinama kada se na takvo pisanje nije gledalo blagonaklono, da upotrebim ovaj najpitomiji izraz:" Smrtovnica komunizma je starija od njegove krstenice". On je kao naum bio zavera protiv ljudske prirode zbog cega je iz coveka izgonio najvrednije u njemu: njegove snove, mastu, zelju, cak i posalicu. Tito, znaci, nije pogresio sto se vezao za ovu ideologiju, jer je samo sa njom mogao da se docepa cela Partije, a potom drzave. To nije bio njegov izbor vec njegov racun, to jest njegov politicki talent u cemu, treba mu priznati, na ovom prostoru nije imao premca.

AIM: Lord Oven pominje jednu mogucnost koju je Tito propustio, misli na njegovo ponasanje iz 1956. god., kada je dao podrsku sovjetskoj intervenciji u Madjarskoj.

KARAN: Lord Oven pridaje Titu vecu moc od one koju je on imao. On predpostavlja da bi istorija mozda bila drugacija da je Tito tada pozdravio madjarsku bunu. Ne bi ta istorija nista bila drugacija, ali bi zato njegova sudbina bila drugacija. On nije mogao da tamo podrzi nesto sto ovde nije dao, jer bi tim postupkom sebe doveo u pitanje. A to njemu do smrti nije padalo na um zbog cega je uvek pricao da narod jos nije zreo za vise demokratije. Zato je slobodu delio kao apotekarskom kasicicom: kada je i koliko je to hteo. Ili, ako nije bilo druge, kada je morao sto je, primera radi, bio slucaj posle studentskih demonstracija 1968.godine. On nije bio kockar, u sta se uverio vec Vinston Cercil, zbog cega se tada nije ni suprotstavio sovjetima. On je rano naucio da u politici nije vazno biti u pravu nego ostati na vlasti.

AIM: Lord Oven posebno mesto, u tom periodu daje Milovanu Djilasu. Da li je njegova uloga, bila veca ili bar izglednija?

KARAN: Nije bila ni veca ni izglednija. Njegovo tada zagovaranje razlicitosti, pa i suprotnosti, neposredno je dovelo u pitanje Titov neprikosnoveni polozaj prvog i jedinog sudije koji nikome nije dao iznad sebe, a malo kome odmah do sebe. Djilas je svojim postupkom samo potvrdio puno puta provernu istinu da petao koji se pre vremena oglasi obicno zavrsi u loncu. Sada mu, istina, priznaju da je onda bio u pravu, ali od te pohvale niko nema koristi. Osim, mozda, Djilasa, - ako mu je to uteha za onih devet godina robije koje je proveo u Titovim kazamatima.

AIM: Lord Oven ocito ceni Tita i postuje njegovo delo, podvlaceci da je on ipak napravio solidnu drzavu koja se nije raspala ni deset godina posle njegove smrti.

KARAN: Ta Brozova "stabilna" zemlja bila je uveliko napukla jos za njegova zivota, ali je on te rupe krpio snagom policije i mamcem korupcije, to jest kreditima koji su, sada znamo, straceni na najgluplji nacin. Njegova tvorevina nije se odmah raspala jer to nije odgovaralo partijskoj i drzavnoj oligarhiji, a nekima ne odgovara ni sada. Otuda jos stidljivi ali sve prisutniji grafiti: "Bravar je bio bolji!". On je jos neocigledne, ali vec prisutne socijalne napetosti i nacionalne iskljucivosti vesto upitomljavao, ali je to radio na kratki rok i samo za sebe zbog cega se odmah posle njegove smrti na ovim prostorima, za mnoge neocekivano, ali za mene prirodno, grubo nametnuo zestoki nacionalizam: on je oduvek bio njegov podstanar o cemu svedoci ovo rasulo pameti u postkomunizmu. On se raspao na pitanju ljudskih prava i licnih sloboda. Pravda je, znaci, dosla na svoje.

Violeta OROSI AIM Pristina