STANJE U KOSOVSKOM OBRAZOVANJU

"Nakon zavrsenog fakulteta radicu kod mog strica, u njegovoj ordinaciji, zato sto se nase diplome na teritoriji sadasnje Jugoslavije ne priznaju, ali se zbog toga ne brinem za svoju buducnost", kaze NJ. I. studentkinja stomatologije, koja vec cetvrtu godinu pohadja nastavu na paralelnom Univerzitetu u Pristini, gde se nastava na albanskom jeziku odvija po privatnim objektima.Ovakvo misljenje dele i njene kolege, mada su, kako kazu svesni da u svoje skolovanje ulazu duplo vise truda. "Uglavnom koristimo literaturu na srpskohrvatskom jeziku, pa nasi profesori moraju da izigravaju i prevodioce ", dodaje brucos, buduci inzenjer, pomiren sa cinjenicom da svoje obrazovanje stice u sobi dvospratne kuce, gde se nalazi jedna improvizovana tabla i nekoliko starih kauca. Donedavno su, doduse, studenti Albanci, koristili literaturu pristinske Univerzitetske biblioteke iako se na njenom celu nalaze, kako oni kazu, prinudni srpski organi, jer je za identifikacuju trazena samo licna karta. Medjutim, kada se "otkrilo" da su to mladici i devojke koji ne priznaju Univerzitet, na cijem je celu Radivoje Papovic, insistirano je da se pokazu indeksi. Kako ovaj dokument ne priznaju aktuelne srpske vlasti, mladi Albanci vise nisu mogli ni da privire u ovu instituciju.Srednjoskolci i studenti Albanci, kazu da je "cist blam" kada policija upadne u neku njihovu skolu i prekine nastavu, jer je vec sutradan "sve po starom". Mnogo je "opasnije" kada policija kod njih samih, na ulici pronadje diplomu sa naznakom "Republika Kosovo" ili indeks u kojem, kao identifikacija zemlje gde Univerzitet egzistira, pise samo "Kosovo" i to bez "socijalisticka" sa rubrikom "drzavljanin" gde je obicno upisano "Kosovar". "Najbolje je cutati, jer svaka rec donese udarac palicom", prica student Pravnog fakulteta, koji vec ima iskustva u susretima, kako ih on naziva "trece vrste".

Na Kosovu se moze cuti bezbroj ovakvih ili slicnih "prica" iz kosovske svakodnevice onih koji tek treba da zakorace u "zivot". Mnoge u ovakvoj visegodisnjoj istrajnosti odrzava nada da ce jednoga dana moci bez straha da prodju ulicom i javno se pohvale diplomom o zavrsenoj skoli. Oni koji su imali uslova su otisli. Po podacima kojima barata Udruzenje albanskih nastavnika "Naim Fraseri" do sada je Kosovo " iz ekonomskih razloga" napustilo 45 000 ucenika i 1 200 nastavnika, dakle kako mnogi prave komparaciju, citav jedan grad. "Dokumentacija nasih ucenika nosi pecate Republike Kosovo i do sada nismo imali ni jedan slucaj da neko od njih iz sveta bude vracen. Naprotiv, imamo konkretnih primera da se ova dokumentacija priznaje", izjavljuje predsednik pomenutog Udruzenja, Redzep Osmani. I Ejup Statovci, rektor albanskih studenata cesto je gost nekog Univerziteta u Evropi, iz razloga sto je njegov, "paralelni" Univerzitet clan Saveta evropskih Univerziteta.

Dobra medjusobna saradnja se ne ogleda samo kada Evropski univerzitetski savet mora da uputi zahtev srpskim vlastima da Ejupa Statovcija pusti iz zatvora, sto se vise puta ponovilo, vec i kada albanskim studentima treba priziti pomoc u daljem usavrsavanju. Ovih dana jedna grupa studenata treba da otputuje u Nemacku gde ce izvesno vreme provesti na tamosnjem Univerzitetu, a dobar broj njih koji su konkurisali, ocekuje da se istakne spisak onih kojima je odobrena stipendiju za nastavak studija u Italiji. Za gotovo pet godina, koliko traje ovakvo stanje u obrazovanju na albanskom jeziku, vise desetina srednjoskolaca i studenata je zahvaljujuci finansijskoj pomoci i solidarnosti zavrsilo svoje skole u inostranstvu. Studenti iz Makedonije, zbog uskracenog im prava da u ovoj bivsoj jugoslovenskoj republici pohadjaju visoko obrazovanje na svom maternjem, albanskom jeziku imaju "svoju formulu". Obzirom da Makedonija, kao ni druge republike u bivsoj Jugoslaviji, ne priznaje diplome sa naznakom "Republika Kosovo", iako je u samom pocetku bilo slucajeva da neko sa ovakvom dokumentima dobije zaposlenje u krajevima gde je koncentracija albanskog stanovnistva, studenti Albanci posle zavrsene tri odnosno cetiri godine, najcesce svoja dokumenta sa pristinskog prebacuju na Univerzitete u Albaniji, iako jos nije potpisan medjudrzavni sporazum o medjusobnom priznavanju stecenih diploma izmedju Makedonije i Albanije. Time , dakle, njihovim "brigama" nije kraj. Albanske visokoskolske ustanove , koriste i studenti sa Kosova, koji zbog specificnosti predmeta nisu u situaciji da se i prakticno osposobe. "Iako nisam zadovoljan uslovima na katedri za filozofiju i socioligiju, nalazimo se u mnogo boljem polozaju jer mi nastavu mozemo odvijati i po poljima, kao u Sokratovo vreme, ali studenti hemije, fizike, pa i medicine moraju svoju praksu obavljati tamo gde za to postoje uslovi. Za sada je to najblize obaviti u Albaniji, jer ovde nema laboratorija i neophodnih instituta", kaze predavac filozofije koji je zeleo da ostane anoniman. Upravo zbog masovnog odlaska u susednu Albaniju, radi sticanja prakse, mnogi su ostali bez pasosa. Za odlazak u ovu zemlju potrebna je i izlazna viza koju mnogi nisu ni trazili, a oni koji su to pokusali nisu je dobili. Zato se svaki povratak sa putnim dokumentom gde nedostaje saglasnost aktuelnih srpskih vlasti da gradjanin Kosova- Albanac predje makedonsko- albansku granicu zavrsava njegovim oduzimanjem. A putovati avionom, gde je "pecatiranje", iskljuceno, isuvise je skupo za djacki dzep.

U ovoj politickoj "zavrzlami" stradaju i osnovci. Iako su im aktuelne vlasti u Srbiji dozvolile da koriste objekte skola, one niti ucestvuju u finansiranju obrazovanja malih Albanaca, niti priznaju njihova svedocanstva. Zbog toga i ove skolske godine pokrenuta je akcija pomaganja albanskoj skoli, kojoj su se pridruzili ucenici i nastavnici Albanci iz Makedonije, a tu i tamo i Crne Gore. Ovih dana su roditelji srpskih djaka u Decanima, nadomak Peci, od tamosnjih vlasti zatrazili i fizicko odvajanje Osnovnih skola, odnosno da njihova deca ne pohadjaju nastavu u istoj zgradi sa djacima Albancima, sto nosi poruku za sebe. Ni Albanci nisu ostali duzni. Ovih dana je u Demohriscanskoj stranci na cijem je celu akademik Mark Krasnici pocelo potpisivanje peticije gradjana Kosova, u kojoj se trazi "bezuslovno oslobadjanje skolskog prostora na svim nivoima", odnosno ulazak albanskih ucenika i studenata u skolske objekte,u ciju su izgradnju ucestvovali i njihovi roditelji. Kako se istice, peticija ce biti upucena Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, Vatikanu i svim demohriscanskim partijama u svetu. Do sada "apeli" ovakve vrste nisu dali rezultate, kao ni 12 susreta Delegacije kosovskih Albanaca i Ministrastva prosvete Srbije, pri Zenevskoj Konferenciji, u cilju normalizovanja obrazovanje na albanskom jeziku. A do resenja ovog najosetljivijeg problema u kosovskom cvoru, snalazice se svako na svoj nacin.

Violeta OROSI AIM Pristina